00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
У друштву Чајковског и Пушкина
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Ана Дорник: Кроз живот се јури само са мисијом
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Рат који мења свет: Иран, Америка и нова глобална криза
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Црвени тепих за Си Ђинпинга: Ко држи адуте на самиту председника Кине и САД /видео/

© AP Photo / Jacquelyn MartinСи Ђинпинг у посети Трампу
Си Ђинпинг у посети Трампу  - Sputnik Србија, 1920, 24.09.2026
Пратите нас
Жељу председника САД Доналда Трампа да свог колегу из Кине Си Ђинпинга ове среде дочека већ на аеродромској писти Трампова је шефица протокола Моника Кроули описала као ”веома, веома редак гест” какав се ”обично не догађа”. Претходно је Трамп на писти дочекао председника Русије Владимира Путина. И ниједног свог НАТО савезника у међувремену.
Па можда и зато ”Фајненшел тајмс” коментарише видно незадовољно: ”Трамп и Си су погрешни људи у погрешно време”. Јер, како се оцењује, ”они нису далековиди лидери” – макар по мери овог гласила неолибералне елите која је управљала доскорашњим светским поретком заснованим на њеним правилима.

Захуктала трговинска машина

Као да не могу да се одлуче који им је од двојице лидера још мање по вољи, коментатори ”Фајненшел тајмса” опомињу да ”и Трамп и Си воле помпу и церемонију, и тога ће бити пуно у Вашингтону” – додуше, у случају једнога од њих то јесте уочљиво – али, предвиђа се, безмало са жељом да се не догоди ништа више од тога, ”неће бити озбиљног ангажовања око онога што је заиста важно свету”. Или барем ”Фајненшел тајмсу”, који унапред зна да ”ово неће бити модерни еквивалент самита Регана и Горбачова у Рејкјавику 1986”; што је, наравно, изванредна вест за сав остатак света јер је крајњи исход поменутог самита био распад СССР-а и настанак глобалне хегемоније САД.
Која сад долази свом заслуженом крају, па сходно томе агенција ”Ројтерс” уочава у својој анализи да на састанак с Трампом Си стиже на својој ”захукталој трговинској машини”; ”кинески шок 2.0”, описују економисти податак да ће кинески трговински суфицит другу годину заредом превазићи цифру од билион – хиљаду милијарди – долара. А у склопу тога је у више од половине међу 6,500 категорија производа које Кина извози у САД у овој години забележен пораст извоза у односу на прошлу.
Трампова администрација, опомиње ”Ројтерс”, ”веровала је да ће масивним унилатералним притиском натерати Кину на уступке, али то се није догодило… Ово је сада свет Си Ђинпинга, и сви ми живимо у њему.”

Пар двојки или стрејт флеш

На ову етапу развоја кинеско-америчких односа прошле године – амерички царински рат на који је Кина узвратила забраном извоза ретких земних сировина, после чега је проглашено једногодишње трговинско примирје које истиче 1. новембра – сад опомиње и ”Фајненшел тајмс”.
”Када је Пекинг први пут узвратио на царине које је Трамп објавио 2. априла 2025, САД су одреаговале с ниподаштавањем. Министар финансија Скот Бесент – који воли коцкарске метафоре – оценио је да Пекинг игра покер ’с паром двојки’. У реалности, међутим, рестрикције које је Кина наметнула на извоз ретких земних сировина и критичних минерала изгледале су више као стрејт флеш. Производне траке у кључним америчким индустријама нашле су се у проблему већ кроз неколико недеља.”

Цена иранског рата

А поврх тога ”Ројтерс” наглашава и фактор скупог америчког рата против Ирана који ”погађа и Трампову популарност (уочи међуизбора у новембру) и америчке новчанике” услед раста цена горива и инфлације. ”Вашингтон сматра да је Си у јединственој позицији да изврши притисак на Иран како би се зауставио рат”, напомиње британска агенција у својој анализи. ”Међутим, Си није показао да хоће то да учини. ’Ројтерс’ је раније овог месеца указао на шему за заобилажење (америчких) санкција Ирану вредну милијарде долара… Америчке претње секундарним санкцијама због трговине с Ираном – које је прошлог месеца Бесент назвао ’економским Даном Д’ – изгледа да нису ни примењене на највећег трговинског партнера Техерана.”
Штавише, Кина је, уочи самита двојице председника, и јавно саопштила да не намерава да се повинује америчким санкцијама Ирану и Русији, из чега ”Ројтерс” извлачи закључак да се ”Сију уопште не жури да изврши било какве уступке”, те да, штавише, сад у Вашингтону ”уопште и не тражи ништа конкретно. Он жели да продужи џентлменски договор с Трампом (о трговинском примирју) како би Кина имала времена да се утврди.”
При чему време ради за Кину више него за Америку; поврх свега наведеног, и у погледу вештачке интелигенције – где је Кина сустигла, с тенденцијом да престигне, конкуренцију из Силицијумске долине, па САД сад наједном траже договор – а ту је и фактор америчког дуга и претеће кризе, у склопу чега Кина систематично распродаје америчке обвезнице док Америка врши притисак на своје партнере да баш то не чине јер се тиме повећава притисак на камате и висину дуга.

Рука сарадње или конфликт

У таквој ситуацији, Кина Америци нуди руку сарадње – ”на корист читавог света”, како се наглашава у уредничком коментару кинеског ”Глобал тајмса” – у оквиру чега се, међутим, очекује и ”реформа међународног финансијског система”, подразумева се, науштрб доминације долара, а захтева се и приступ питању Тајвана у складу с политиком ”једне Кине”.
У супротном, Кина не бежи од конфликта. ”Ризици и изазови”, опомиње се, прете њиховим односима, ”конфронтација или чак и сукоб који би укупне кинеско-америчке односе гурнуо у веома опасну ситуацију.” Да би се то избегло, како се наглашава, ”кључно питање је да ли САД могу да спроведу важан консензус двојице шефова држава у конкретну акцију”. ”Блумберг”, насупрот томе, јавља да ће нове америчке царине Кини бити објављене одмах после самита, чиме ће га поприлично обесмислити.
Чему је ближи један од најважнијих билатералних односа на свету – конфликту или сарадњи? Ко је у снажнијој позицији уочи самита, Доналд Трамп или Си Ђинпинг? Који од њих двојице има више да изгуби?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили Борислав Коркоделовић, дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу, и новинар Бранко Жујовић.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала