https://sputnikportal.rs/20260924/tramp-zove-putin-razmatra-da-li-pocinje-nova-era-odnosa-amerike-i-rusije-olivera-ikodinovic-1203720024.html
Трамп зове, Путин разматра: Да ли почиње нова ера односа Америке и Русије
Трамп зове, Путин разматра: Да ли почиње нова ера односа Америке и Русије
Sputnik Србија
Позив Владимиру Путину да у децембру дође на самит Г20 у Мајамију, према оцени руског политиколога Сергеја Станкевича, део је настојања Доналда Трампа да... 24.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-24T22:30+0200
2026-09-24T22:30+0200
2026-09-24T22:30+0200
русија
русија
русија – политика
свет
г20
свет – политика
владимир путин
доналд трамп
сад
ун
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/0b/1199086223_0:0:3257:1833_1920x0_80_0_0_794e6f68a327829554545d401d38d4fa.jpg
Трамп тиме показује да Вашингтон тренутно даје предност преговорима и директном контакту са Москвом, а не њеној даљој изолацији.Одговарајући на питање како схватити амерички позив Путину на самит Г20, одбијање САД да подрже заједничку антируску изјаву Кијева и европских партнера о Украјини пред седницу Савета безбедности УН, али и нове америчке „санкције из пакла“ Русији, Станкевич каже да ови потези показују да Вашингтон тренутно настоји да задржи више инструмената у односима са Москвом.„Нове санкције за сада нису уведене. Амерички Конгрес је усвојио тзв. закон Линдзија Грејема, којим су Доналду Трампу дата додатна овлашћења за увођење такве врсте санкција, и то не толико против Русије, колико против пет највећих купаца руских производа, пре свега нафте и гаса. Међутим, Трамп по новом закону није обавезан да уведе те санкције. То је само додатак његовом арсеналу инструмената. За сада Трамп не намерава да их користи, мада ће, по свему судећи, повремено махати њима и претити њиховом применом. Што се тиче Трампових практичних корака, он очигледно жели да оживи 'процес из Енкориџа'. То јест, он жели да чувени сусрет са председником Путином на Аљасци, у августу 2025. године, претвори у процес и успостави редован дијалог две велике нуклеарне силе — Сједињених Држава и Русије. За то су потребни периодични сусрети“, сматра Станкевич.Станкевич оцењује да Трампов позив Путину да присуствује самиту Г20 у Мајамију представља покушај да се настави директан дијалог двојице председника, али сумња да ће руски лидер лично отпутовати у САД. Према његовим речима, вероватније је да ће Русија на самит послати представника, док би Путин преко неформалних канала могао да потврди спремност за нови сусрет са Трампом.Станкевич сматра да је најважније што је постигнуто на првом сусрету Трампа и Путина било међусобно признање статуса Русије и Сједињених Држава као великих сила, као и признање њихових темељних интереса и спремност да се ти интереси усклађују кроз успостављање равнотеже. Према његовој оцени, такав дијалог две велике силе сада треба учврстити, а пре тога два председника могла да разговарају у кинеском Шенжену, на маргинама самита АТЕС-а, где би им се евентуално могао придружити и кинески председник Си Ђинпинг. Такав сусрет „велике тројке“ - Русије, Кине и САД - према Станкевичу, не би донео велике конкретне резултате, али би сам његов формат представљао снажан симболички сигнал на светској геополитичкој сцени.Трамп се дистанцира од Европе и тражи излаз из украјинског ћорсокакаСтанкевич сматра да позив Путину и одбијање САД да се придруже антируској изјави у УН још не значи дугорочан заокрет у америчкој политици према Русији, јер је код Доналда Трампа тешко говорити о дугорочно предвидивој политици, с обзиром на његову „склоност импровизацијама и импулсивним реакцијама“. Ипак, Вашингтон у овом тренутку даје предност обнављању стратешког дијалога са Москвом.Станкевич оцењује да уздржавање САД од подршке појединим антируским резолуцијама у УН није нова политика Вашингтона, већ приступ који траје већ око годину дана. Истовремено, сматра да је Трамп већ направио дистанцу у односу на европски приступ сукобу Русије и Украјине и да ту позицију наставља да одржава.Према његовим речима, Америка настоји да очува трансатлантске везе, између осталог продајом оружја европским земљама које га даље прослеђују Украјини, као и пружањем Кијеву обавештајних података и услуга сателитске комуникације. Међутим, та подршка је ограничена, оцењује он.Упркос томе што Трамп остаје у оквиру НАТО-а, он држи дистанцу од европског дела блока. Ту позицију Станкевич тумачи као неутралност и спремност да буде посредник и "поштени брокер" у преговорима између Русије и Кијева.Експерт сматра да Трамп позивом Путину и настојањем да га врати за преговарачки сто са западним лидерима има политички интерес — да поправи нарушен имиџ миротворца, који је додатно нарушен америчком војном акцијом против Ирана. Уколико би Трамп успео да допринесе решавању сукоба између Русије и Украјине, могао би поново да се представи као председник способан да доноси мировна решења.Поред политичког, Станкевич види и краткорочни економски интерес.„Ако сада успе да заустави рат и размену удара између Русије и Украјине по енергетским објектима, а истовремено омогући Русији да повећа испоруке нафте и нафтних деривата на светско тржиште Трамп рачуна да би могао да обори цене горива у Сједињеним Државама, пре свега цену дизела. То је заиста могуће. Он би краткорочно могао да обори просечну цену дизела у Сједињеним Државама са садашњих 6,5 долара по галону на око четири долара. Довољно је да ту цену обори на период од око два месеца, па да на изборима 3. новембра прође успешно", сматра експерт.
https://sputnikportal.rs/20260924/kremlj-objavio-kada-ce-biti-doneta-odluka-o-prisustvovanju-putina-na-samitu-g20-1203715526.html
сад
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, свет, г20, свет – политика, владимир путин, доналд трамп, сад, ун, украјина, европска унија (еу), анализе и мишљења
русија, русија – политика, свет, г20, свет – политика, владимир путин, доналд трамп, сад, ун, украјина, европска унија (еу), анализе и мишљења
Трамп зове, Путин разматра: Да ли почиње нова ера односа Америке и Русије
Позив Владимиру Путину да у децембру дође на самит Г20 у Мајамију, према оцени руског политиколога Сергеја Станкевича, део је настојања Доналда Трампа да обнови стратешки дијалог са Русијом и настави процес започет сусретом двојице лидера на Аљасци.
Трамп тиме показује да Вашингтон тренутно даје предност преговорима и директном контакту са Москвом, а не њеној даљој изолацији.
Одговарајући на питање како схватити
амерички позив Путину на самит Г20, одбијање САД да подрже заједничку антируску изјаву Кијева и европских партнера о Украјини пред седницу Савета безбедности УН, али и нове америчке
„санкције из пакла“ Русији, Станкевич каже да ови потези показују да Вашингтон тренутно настоји да задржи више инструмената у односима са Москвом.
„Нове санкције за сада нису уведене. Амерички Конгрес је усвојио тзв. закон Линдзија Грејема, којим су Доналду Трампу дата додатна овлашћења за увођење такве врсте санкција, и то не толико против Русије, колико против пет највећих купаца руских производа, пре свега нафте и гаса. Међутим, Трамп по новом закону није обавезан да уведе те санкције. То је само додатак његовом арсеналу инструмената. За сада Трамп не намерава да их користи, мада ће, по свему судећи, повремено махати њима и претити њиховом применом. Што се тиче Трампових практичних корака, он очигледно жели да оживи 'процес из Енкориџа'. То јест, он жели да чувени сусрет са председником Путином на Аљасци, у августу 2025. године, претвори у процес и успостави редован дијалог две велике нуклеарне силе — Сједињених Држава и Русије. За то су потребни периодични сусрети“, сматра Станкевич.
Станкевич оцењује да Трампов позив Путину да присуствује самиту Г20 у Мајамију представља покушај да се настави директан дијалог двојице председника, али сумња да ће руски лидер лично отпутовати у САД. Према његовим речима, вероватније је да ће Русија на самит послати представника, док би Путин преко неформалних канала могао да потврди спремност за нови сусрет са Трампом.
„Русија је прихватила предлог и саопштила да га разматра. Међутим, шансе да Путин оде тамо нису велике. Сада у војном сукобу око Украјине предстоји предфинална ескалација, односно ескалација која претходи завршној фази. Врхунац те ескалације пашће на предстојећу зиму. У таквој ситуацији председнику Путину, као врховном команданту, није нарочито згодно да путује на територију Сједињених Држава. Путин ће готово сигурно неформалним каналима послати сигнал да је спреман да се састане са Трампом., а најлепше, чак и естетски, било би да се нови сусрет одржи поново на Аљасци, у Енкориџу, чиме би се нагласио континуитет са првим сусретом“, оценио је експерт.
Станкевич сматра да је најважније што је постигнуто на првом сусрету Трампа и Путина било међусобно признање статуса Русије и Сједињених Држава као великих сила, као и признање њихових темељних интереса и спремност да се ти интереси усклађују кроз успостављање равнотеже. Према његовој оцени, такав дијалог две велике силе сада треба учврстити, а пре тога два председника могла да разговарају у кинеском Шенжену, на маргинама самита АТЕС-а, где би им се евентуално могао придружити и кинески председник Си Ђинпинг. Такав сусрет „велике тројке“ - Русије, Кине и САД - према Станкевичу, не би донео велике конкретне резултате, али би сам његов формат представљао снажан симболички сигнал на светској геополитичкој сцени.
Трамп се дистанцира од Европе и тражи излаз из украјинског ћорсокака
Станкевич сматра да позив Путину и одбијање САД да се придруже антируској изјави у УН још не значи дугорочан заокрет у америчкој политици према Русији, јер је код Доналда Трампа тешко говорити о дугорочно предвидивој политици, с обзиром на његову „склоност импровизацијама и импулсивним реакцијама“. Ипак, Вашингтон у овом тренутку даје предност обнављању стратешког дијалога са Москвом.
Станкевич оцењује да уздржавање САД од подршке појединим антируским резолуцијама у УН није нова политика Вашингтона, већ приступ који траје већ око годину дана. Истовремено, сматра да је Трамп већ направио дистанцу у односу на европски приступ сукобу Русије и Украјине и да ту позицију наставља да одржава.
Према његовим речима, Америка настоји да очува трансатлантске везе, између осталог продајом оружја европским земљама које га даље прослеђују Украјини, као и пружањем Кијеву обавештајних података и услуга сателитске комуникације. Међутим, та подршка је ограничена, оцењује он.
Упркос томе што Трамп остаје у оквиру НАТО-а, он држи дистанцу од европског дела блока. Ту позицију Станкевич тумачи као неутралност и спремност да буде посредник и "поштени брокер" у преговорима између Русије и Кијева.
Експерт сматра да Трамп позивом Путину и настојањем да га врати за
преговарачки сто са западним лидерима има политички интерес — да поправи нарушен имиџ миротворца, који је додатно нарушен америчком војном акцијом против Ирана. Уколико би Трамп
успео да допринесе решавању сукоба између Русије и Украјине, могао би поново да се представи као председник способан да доноси мировна решења.
Поред политичког, Станкевич види и краткорочни економски интерес.
„Ако сада успе да заустави рат и размену удара између Русије и Украјине по енергетским објектима, а истовремено омогући Русији да повећа испоруке нафте и нафтних деривата на светско тржиште Трамп рачуна да би могао да обори цене горива у Сједињеним Државама, пре свега цену дизела. То је заиста могуће. Он би краткорочно могао да обори просечну цену дизела у Сједињеним Државама са садашњих 6,5 долара по галону на око четири долара. Довољно је да ту цену обори на период од око два месеца, па да на изборима 3. новембра прође успешно", сматра експерт.
