https://sputnikportal.rs/20260925/ruski-udar-na-bezube-dosije-o-buci-na-stolu-guteresa-olivera-ikodinovic-1203757261.html
Руски удар на „безубе“: Досије о Бучи на столу Гутереша
Руски удар на „безубе“: Досије о Бучи на столу Гутереша
Sputnik Србија
Ако УН и после руског захтева за нову истрагу прећуте спорна питања о Бучи, то ће, према оцени руског експерта Андреја Клинцевича, бити још један доказ да су... 25.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-25T22:19+0200
2026-09-25T22:19+0200
2026-09-25T22:19+0200
русија
русија
русија – политика
специјална војна операција у украјини – вести
ун
украјинска провокација у бучи
анализе и мишљења
сергеј лавров
антонио гутереш
извештај
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/01/1160706261_0:168:3047:1881_1920x0_80_0_0_30f2018c20bca6cf674fd9c9c90ded26.jpg
Ипак, експерт је уверен да би промена руководства у тој организацији могла да отвори пут истрази која би раскринкала фабриковану верзију догађаја у Бучи.Он је такву оцену изнео поводом сусрета Сергеја Лаврова са Антониом Гутерешом у Њујорку, на којем је руски министар предао генералном секретару УН извештај о инсценираним догађајима у Бучи и затражио нову, детаљну истрагу.На питање да ли се након новог руског захтева може очекивати конкретна реакција Секретаријата УН и додатна истрага догађаја у Бучи, Клинцевич одговара да је то мало вероватно. Према његовој оцени, УН су, упркос формалним међународним стандардима финансирања, превише зависне од ставова Сједињених Америчких Држава и других земаља западног блока.Сличан став за Спутњик износи и Сергеј Орџоникидзе, бивши заменик генералног секретара УН, који сматра да би се питањем руског захтева, уколико садашње руководство не предузме конкретне кораке, могао бавити нови генерални секретар УН који ће ускоро бити именован. Он истиче да треба пажљиво пратити његове потезе и да му, још приликом избора, треба указати на руске забринутости и захтеве како они не би били занемарени и остављени по страни.Према његович речима, нови генерални секретар би требало да покаже да је спреман да се озбиљно позабави спорним питањима у вези са истрагом догађаја у Бучи, уместо да руски захтев поново буде стављен у страну.Орџоникидзе напомиње да су УН и раније имале прилику да детаљније истраже догађаје у Бучи, али да то нису учиниле због западног политичког утицаја. Посебно доводи у питање непристрасност генералног секретара Антонија Гутереша, истичући да је он пре доласка на чело УН био премијер Португалије, чланице НАТО-а, што види као показатељ његове прозападне оријентације. Према његовој оцени, Гутереш није обезбедио да истрага и извештај о Бучи буду вођени на објективан и непристрасан начин.Крвава подвала Запада и кијевског режимаЛавров је Гутерешу предао руски извештај „Наследници Гебелса: фалсификовање догађаја у Бучи и крваве подвале кијевског режима“ чији је циљ да се разоткрију лажне вести које је кијевски режим ширио о наводним догађајима у Бучи у марту 2022. и затражио да Секретаријат спроведе детаљену истрагу о догађајима инсценираним од стране Кијева и његових спонзора у НАТО.Извештај је припремио председник Међународног јавног трибунала за злочине украјинских неонациста Максим Григорјев.Говорећи о садржају руског извештаја, Клинцевич сматра да он садржи објективне доказе и материјале — сателитске снимке, сведочења војника и официра који су се налазили на терену, као и фотографије и видео-снимке из периода док су руске снаге биле у Бучи и након њиховог повлачења, као и снимке украјинских телевизијских екипа које су прве стигле на место догађаја, а на којима, како каже, нису забележени призори који би потврдили тадашње наводе о масовним убиствима.Саговорник сматра да све то и још много тога доводи у питање украјинску верзију догађаја и представља основ за тврдњу да су догађаји били инсценирани.На питање због чега генерални секретар УН до сада није реаговао на захтеве Москве, Клинцевич одговара да је разлог страх од политичких последица.Говорећи о томе какве би последице по поверење у УН имало евентуално непоступање по новом руском захтеву, он истиче да Русија прави разлику између те организације и конкретних држава. Он оцењује да УН остају важан инструмент међународне координације и стабилизације, али сматра да је за очување њихове улоге неопходно руководство које неће подлећи политичким притисцима других држава и које ће спорним питањима приступати непристрасно.Шта крије списак од 509 именаЛавров је недавно критиковао генералног секретара УН због контрадикторних изјава о догађајима у Бучи. Према његовим речима, генерални секретар је у једном тренутку тврдио да УН поседују податке о жртвама, али да их не могу објавити због поверљивости, док је касније навео да такве информације нема.Он је довео у питање и тврдње да су породице жртава тражиле да се подаци не објављују, истичући да идентитет тих рођака није познат.Шеф руске дипломатије је додао да кијевски режим безочно лаже представљајући имена војника Оружаних снага Украјине са споменика у Бучи као имена наводно убијених цивила.Подсетимо, Русија се више пута, усмено и писмено, обраћала Гутерешу са захтевом да достави спискове особа које су, према наводима украјинске стране, погинуле у Бучи, али их он ни после четири године није доставио.Прича о „масакру у Бучи“ подсећа на већ виђену матрицу из Рачка и Маркала – снажне слике, брзе (и лажне) оптужбе и спор око тога шта се заиста догодило.Украјинске власти и западни медији су фотографије тела на улицама Буче и снимке масовних гробница представили као доказ наводно руских злочина.Међутим, појавила су се и питања о хронологији догађаја и аутентичности њихових снимака. Руски војници напустили су Бучу 30. марта 2022. године, а сутрадан је градоначелник Буче Анатолиј Фјодорук насмејан потврдио да је „град ослобођен од руских окупаната“. Ни речи није било о наводним зверствима руских војника и украјинским жртвама. Снимци тела на улицама објављени су тек неколико дана касније, након уласка украјинских снага у град, што је један од доказа да су накнадно ту донета.Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова, је изјавила да је Велика Британија оркестрирала наратив о масакру у Бучи како би продужила сукоб у Украјини 2022. године.Нови докази, како тврди, доказују да је Буча била бесрамна фалсификација коју су наручили кијевски страни спонзори, а западни медији су је појачали како би елиминисали сваку шансу за мировни споразум између Русије и Украјине који је тада могао бити постигнут у Истанбулу.Британску владу Захарова је истакла као главног организатора операције „лажне заставе“, а кључну улогу у ширењу приче глобално доделила је Би-би-сију.Руски извештај доноси доказе, документа и сведочења очевидаца, који раскринкавају лажне оптужбе о догађајима у том граду и указују на фалсификовање околности под којима су страдали људи чија су имена касније уврштена међу цивилне жртве у Бучи.У документу се износи и тврдња да су припадници украјинских снага намерно убијали поједине украјинске грађане како би њихова тела касније била снимљена пред долазак украјинских и страних новинара и представљена као жртве руских снага. То је поткрепљено сведочењем очевидаца.У извештају се тврди и да су неке од особа које су представљене као цивили заправо били активни припадници терористичког, неонацистичког одреда „Азов“, који је забрањен у Русији.„Чињенице представљене у овом извештају представљају недвосмислене доказе који не остављају простор за сумњу да је Украјина, уз подршку западних земаља, фалсификовала догађаје у Бучи 2022. године", закључује се у извештају.
https://sputnikportal.rs/20260922/lavrov-informativni-rat-zapada-protiv-rusije-poceo-je-mnogo-pre-specijalne-vojne-operacije-1203648335.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, специјална војна операција у украјини – вести, ун, украјинска провокација у бучи, анализе и мишљења, сергеј лавров, антонио гутереш, извештај, докази, свет, свет – политика, запад, оружане снаге украјине, злочин
русија, русија – политика, специјална војна операција у украјини – вести, ун, украјинска провокација у бучи, анализе и мишљења, сергеј лавров, антонио гутереш, извештај, докази, свет, свет – политика, запад, оружане снаге украјине, злочин
Руски удар на „безубе“: Досије о Бучи на столу Гутереша
Ако УН и после руског захтева за нову истрагу прећуте спорна питања о Бучи, то ће, према оцени руског експерта Андреја Клинцевича, бити још један доказ да су постале „безуба“ и политизована организација која се више води интересима Запада него принципом непристрасности.
Ипак, експерт је уверен да би промена руководства у тој организацији могла да отвори пут истрази која би раскринкала фабриковану верзију догађаја у Бучи.
Он је такву оцену изнео поводом сусрета Сергеја Лаврова са Антониом Гутерешом у Њујорку, на којем је
руски министар предао генералном секретару УН извештај о инсценираним догађајима у Бучи и затражио нову, детаљну истрагу.
На питање да ли се након новог руског захтева може очекивати конкретна реакција Секретаријата УН и додатна истрага догађаја у Бучи, Клинцевич одговара да је то мало вероватно. Према његовој оцени, УН су, упркос формалним међународним стандардима финансирања, превише зависне од ставова Сједињених Америчких Држава и других земаља западног блока.
„Русија поступа исправно и представила је овај извештај. Уверен сам да га је Русија проследила чланицама Савета безбедности УН, а такође сигуран сам и да су и дипломате из других земаља добиле копије на увид. Русија све ради јавно и јавно тражи од Секретаријата УН да затражи додатни материјал од Украјине о тим злочинима. Није искључено да ће, након завршетка рата или смене шефа УН, ови документи добити на значају и да ће бити спроведене истраге, а да ће украјински ратни злочинци бити откривени и приведени правди“, каже Клинцевич, шеф руског Центра за проучавање војно-политичких сукоба.
Сличан став за Спутњик износи и Сергеј Орџоникидзе, бивши заменик генералног секретара УН, који сматра да би се питањем руског захтева, уколико садашње руководство не предузме конкретне кораке, могао бавити нови генерални секретар УН који ће ускоро бити именован. Он истиче да треба пажљиво пратити његове потезе и да му, још приликом избора, треба указати на руске забринутости и захтеве како они не би били занемарени и остављени по страни.
Према његович речима, нови генерални секретар би требало да покаже да је спреман да се озбиљно позабави спорним питањима у вези са истрагом догађаја у Бучи, уместо да руски захтев поново буде стављен у страну.
Орџоникидзе напомиње да су
УН и раније имале прилику да детаљније истраже догађаје у Бучи, али да то нису учиниле због западног политичког утицаја. Посебно доводи у питање непристрасност генералног секретара Антонија Гутереша, истичући да је он пре доласка на чело УН био премијер Португалије,
чланице НАТО-а, што види као показатељ његове
прозападне оријентације. Према његовој оцени, Гутереш није обезбедио да истрага и извештај о Бучи буду вођени на објективан и непристрасан начин.
Крвава подвала Запада и кијевског режима
Лавров је Гутерешу предао руски извештај „Наследници Гебелса: фалсификовање догађаја у Бучи и крваве подвале кијевског режима“ чији је циљ да се разоткрију лажне вести које је кијевски режим ширио о наводним догађајима у Бучи у марту 2022. и затражио да Секретаријат спроведе детаљену истрагу о догађајима инсценираним од стране Кијева и његових спонзора у НАТО.
Извештај је припремио председник Међународног јавног трибунала за злочине украјинских неонациста Максим Григорјев.
Говорећи о садржају руског извештаја, Клинцевич сматра да он садржи објективне доказе и материјале — сателитске снимке, сведочења војника и официра који су се налазили на терену, као и фотографије и видео-снимке из периода док су руске снаге биле у Бучи и након њиховог повлачења, као и снимке украјинских телевизијских екипа које су прве стигле на место догађаја, а на којима, како каже, нису забележени призори који би потврдили тадашње наводе о масовним убиствима.
Саговорник сматра да све то и још много тога доводи у питање украјинску верзију догађаја и представља основ за тврдњу да су догађаји били инсценирани.
На питање због чега генерални секретар УН до сада није реаговао на захтеве Москве, Клинцевич одговара да је разлог страх од политичких последица.
„Све је врло једноставно – то је страх да не изгуби своју функцију. Ни Међународна агенција за атомску енергију не обраћа пажњу на украјинске ударе на Запорошку нуклеарну електрану. Претварају се и тврде да непознати дронови долећу и стварају претње и нуклеарне инциденте. Они такође не желе да отворено означе Украјину одговорном за те нападе, иако њихови запослени све виде на лицу места и знају шта се дешава, али се плаше да то кажу. Тако је и са УН" истиче Клинцевич.
Говорећи о томе какве би последице по поверење у УН имало евентуално непоступање по новом руском захтеву, он истиче да Русија прави разлику између те организације и конкретних држава. Он оцењује да УН остају важан инструмент међународне координације и стабилизације, али сматра да је за очување њихове улоге неопходно руководство које неће подлећи политичким притисцима других држава и које ће спорним питањима приступати непристрасно.
Шта крије списак од 509 имена
Лавров је недавно критиковао генералног секретара УН због контрадикторних изјава о догађајима у Бучи. Према његовим речима, генерални секретар је у једном тренутку тврдио да УН поседују податке о жртвама, али да их не могу објавити због поверљивости, док је касније навео да такве информације нема.
Он је довео у питање и тврдње да су породице жртава тражиле да се подаци не објављују, истичући да идентитет тих рођака није познат.
Шеф руске дипломатије је додао да кијевски режим безочно лаже представљајући имена војника Оружаних снага Украјине са споменика у Бучи као имена наводно убијених цивила.
Подсетимо, Русија се више пута, усмено и писмено, обраћала Гутерешу са захтевом да достави спискове особа које су, према наводима украјинске стране, погинуле у Бучи, али их он ни после четири године није доставио.
Прича о „масакру у Бучи“ подсећа на већ виђену матрицу из Рачка и Маркала – снажне слике, брзе (и лажне) оптужбе и спор око тога шта се заиста догодило.
Украјинске власти и западни медији су фотографије тела на улицама Буче и снимке масовних гробница представили као доказ наводно руских злочина.
Међутим, појавила су се и питања о хронологији догађаја и аутентичности њихових снимака. Руски војници напустили су Бучу 30. марта 2022. године, а сутрадан је градоначелник Буче Анатолиј Фјодорук насмејан потврдио да је „град ослобођен од руских окупаната“. Ни речи није било о наводним зверствима руских војника и украјинским жртвама. Снимци тела на улицама објављени су тек неколико дана касније, након уласка украјинских снага у град, што је један од доказа да су накнадно ту донета.
Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова, је изјавила да је Велика Британија оркестрирала
наратив о масакру у Бучи како би продужила сукоб у Украјини 2022. године.
Нови докази, како тврди, доказују да је Буча била бесрамна фалсификација коју су наручили кијевски страни спонзори, а западни медији су је појачали како би елиминисали сваку шансу за мировни споразум између Русије и Украјине који је тада могао бити постигнут у Истанбулу.
Британску владу Захарова је истакла као главног организатора операције „лажне заставе“, а кључну улогу у ширењу приче глобално доделила је Би-би-сију.
Руски извештај доноси доказе, документа и сведочења очевидаца, који раскринкавају лажне оптужбе о догађајима у том граду и указују на фалсификовање околности под којима су страдали људи чија су имена касније уврштена међу цивилне жртве у Бучи.
У документу се износи и тврдња да су припадници украјинских снага намерно убијали поједине украјинске грађане како би њихова тела касније била снимљена пред долазак украјинских и страних новинара и представљена као жртве руских снага. То је поткрепљено сведочењем очевидаца.
У извештају се тврди и да су неке од особа које су представљене као цивили заправо били активни припадници терористичког, неонацистичког одреда „Азов“, који је забрањен у Русији.
„Чињенице представљене у овом извештају представљају недвосмислене доказе који не остављају простор за сумњу да је Украјина, уз подршку западних земаља, фалсификовала догађаје у Бучи 2022. године", закључује се у извештају.
