https://sputnikportal.rs/20260926/hor-koji-je-preziveo-pet-i-po-vekova-da-bi-bio-tradicionalan-moras-imati-talenat-video--1203748372.html

Хор који је преживео пет и по векова: Да би био традиционалан, мораш имати таленат! /видео /

Хор који је преживео пет и по векова: Да би био традиционалан, мораш имати таленат! /видео /

Sputnik Србија

Задатак уметности, а пре свега музике, јесте да успостави дијалог од срца до срца. Музика никада не може да превари. Можете певати на највишем могућем нивоу, а... 26.09.2026, Sputnik Србија

2026-09-26T14:06+0200

2026-09-26T14:06+0200

2026-09-26T14:06+0200

култура

култура

култура – интервјуи и аналитика

народно позориште

стеван мокрањац

државни академски хор "глинка"

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/17/1203703221_0:66:1280:786_1920x0_80_0_0_9f2e376a892809786e4bdd2e0bf52238.jpg

Државни академски хор „Глинка“ из Санкт Петербурга наступио је ове седмице у неколико градова Србије. Хор је учествовао на јубиларном, 60. фестивалу Мокрањчеви дани у Неготину, а у прилици је била да га чује и публика у Новом Саду и Нишу, као и у Народном позоришту у Београду.Сусрет с наслеђем Стевана МокрањцаГоворећи о наступу на Мокрањчевим данима, Иља Дербилов је истакао да је учешће на том фестивалу, с обзиром на његову дугу и богату традицију, велика част за руски хор, за који је посебно задовољство био сусрет с музичким наслеђем Стевана Стојановића Мокрањца.„Русија је веома богата талентима, укључујући изузетне композиторе. Исти такав значај за Србију има личност Стевана Мокрањца. Када смо почели да се бавимо проучавањем његове музике, схватио сам да је он, без претеривања, заиста велики композитор. Студирао је у Риму и Бечу, стекао широко европско образовање, али је материјал његових песама, пре свега, народни. И то је оно што га чини блиским руским композиторима. С једне стране, то је строга европска композиција, по свим канонима и правилима, а с друге стране, када је реч о материјалу, то је потпуно народна музика. Ми смо направили мали искорак и уврстили једну од Мокрањчевих 'Руковети' у свој програм и она стоји између руских народних песама. И ту постоји снажна повезаност с руским националним мелосом“, каже Иља Дербилов.На питање да ли постоји нешто што је хору који негује руску певачку традицију посебан изазов у извођењу Мокрањчеве музике, диригент каже да је то пре свега изговор.„С једне стране, видите иста слова, словенска, ћирилицу, а с друге стране схватате да постоје скривени елементи који се не изговарају као у руском језику. Потражили смо помоћ стручњака за језик, трудимо се колико год можемо. У српској музици, и уопште, у музици Балкана, постоји много елемената који носе турске мелодијске особености. Зато треба настојати да се испоштује та стилистика, која је ипак мало другачија од руске“, каже Дербилов.Тајна звука старог пет и по вековаИсторија чувеног руског хора почела је 1476. године, када је московски кнез Иван Трећи Велики одлучио да оснује сопствени, стални црквени хор, који га је пратио на путовањима, у походима, али и током верских обреда. Када је Петар Велики основао Санкт Петербург, хор се преселио у нову престоницу и трансформисао у Дворску певачку капелу, тако да више није певао само у цркви.Диригент подсећа на то да је „Глинка“ као најстарији хор у Русији, још пре пет и по векова поставио певачки канон по којем су руски хорови препознатљиви широм света.„Управо је наш хор, наша Санктпетербуршка капела, увек био нека врста законодавца. Наш хор је увек показивао како то звучање треба да изгледа, а то је превасходно руска певачка традиција. У Европи је постојао једногласни грегоријански корал, а у Русији, на руској земљи постојао је такозвани 'знаменски напев', у којем су такође певали мушкарци, једногласно. За то је најважнији правилна вокална техника. 'Глинка' се од многих руских хорова разликује по томе што је то, у великој мери, хор солиста. Сваки наш певач је практично солиста. Имамо програме у којима много уметника, чак по двадесет људи, излазе и певају с оркестром као солисти. Трудимо се да у хор примамо људе који имају добро образовање и добар слух. Није важна само лепота гласа, већ и слух, који човеку омогућава да гласом постигне одређене боје и да се уклопи у целину. И то је веома дух, мукотрпан и тежак рад“, наводи Иља Дербилов.Препознатљиво звучање хору „Глинка“ дају и његови чувени најдубљи мушки гласови, такозвани профундо басови, који се одликују ниским, богатим и моћним тоновима.„Нажалост, све теже је пронаћи такве гласове, јер их је све мање и мање. То је можда повезано и с укупним напретком, због којег има све мање те грубе мушке снаге. Има мање физичког рада, више рачунара, саобраћаја, па самим тим и те 'грубе' природе. Хвала богу, имали смо среће, па је у нашем хору неколико таквих профундо басова. Међу њима је и Владимир Милер, који је познат и у Србији. И искрено се надамо да ће и у будућности бити таквих певача“, каже Иља Дербилов.Током 18. и 19. века хор су чинили одрасли мушкарци и дечаци. Потрага за талентованом децом била је државни приоритет, а специјални „ловци на гласове“ путовали су широм Руске империје и регрутовали децу с анђеоским гласовима. Живот у хору био је војнички строг, али је нудио врхунско образовање. Када би дечаци мутирали, држава им је обезбеђивала пензије, или државне послове, ако не би могли да наставе певачку каријеру.Средином 19. века хор је запао у уметничку кризу, јер се превише ослањао на италијански стил певања, губећи руски идентитет. Композитор Михаил Глинка, по коме хор данас носи име, постављен је за капелмајстора 1837. године. Он је лично бирао нове певаче и потпуно реформисао технику певања, враћајући пажњу на староруско духовно појање.Касније су капелом управљали Милиј Балакирјев и Николај Римски-Корсаков, који су увели ригорозне часове теорије музике, па је капела постала прва права музичка академија у Русији, пре него што је почело оснивање конзерваторијума.„На прелазу из 19. у 20. век у хор су постепено почеле да се укључују жене. У почетку су у богослужењима учествовали само мушкарци, али како је функција хора престајала да буде само црквена, то је почело да се мења. Развијала се композиторска мисао, па се јавила потреба за хоровима који певају и световну музику. Тако су и могућности хора почеле да се шире, јер женски гласови су ипак снажнији од дечјих. У другој половини 19. века и код руских, и код европских композитора почела су да се појављују веома сложена дела, за чије извођење дечачки гласови једноставно нису били довољно снажни“, објашњава Иља Дербилов.Он наводи и примере композиција које су својом мелодијом толико одвлачиле пажњу верника, да су неке од њих, попут „Божанствене литургије Светог Јована Златоустог“ Петра Чајковског, биле забрањене за извођење у цркви.„Био је један изузетан композитор, Дмитриј Бортњански, чију 275. годишњицу обележавамо ове године. Он је писао духовне концерте, који се изводе након причешћа. То нису молитве, него концерти на духовне теме у оквиру богослужења. И било је случајева да су хорови у Русији толико дивно певали, да су неки племићи, великаши, господа, долазили на службу само да би послушали концерт, а одмах потом одлазили. И то је, вероватно, био један од разлога због којих се јавила потреба да се хор изведе у концертни простор“, прича Иља Дербилов.Да би био традиционалан, мораш имати таленатЈедам од изазова за хор с тако дугом и обавезујућом традицијом јесте да негује певачко наслеђе на којем почива, а да истовремено одговори и на захтеве савременог доба.„Мој учитељ Владислав Чернушенко, који је педесет година руководио капелом, увек је наводио једну веома добру реченицу: 'Да би био традиционалан, мораш имати таленат'. Није реч о томе да не треба изводити савремену музику, али важно је питање зашто је неко дело створено, шта му је сврха. Уметност је испитивање душе кроз које она постаје још богатија. Она треба да буде стваралачка, а не разарајућа. У том смислу, постоје дивна дела савремених композитора, која су и на нашем репертоару. Вредно је све што садржи стваралачки елемент, јер чини снажнијим не само слушаоце, већ и музичаре“, сматра Дербилов.Упоређујући наступе хора „Глинка“ у Русији, Србији и другим земљама, диригент каже да је најважнији задатак уметника да допру до сваког слушаоца, без обзира на то одакле долази.

2026

Вести

sr_RS

култура, култура – интервјуи и аналитика, народно позориште, стеван мокрањац, државни академски хор "глинка"