Лавров: Запад је презаступљен у Савету безбедности УН
18:55 26.09.2026 (Освежено: 20:14 26.09.2026)
© AP Photo / Mary Altaffer
Пратите нас
Савет безбедности УН требало би проширити представницима Азије, Африке и Латинске Америке, док Москва неће подржати увођење нових места за западне земље, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров на конференцији за новинаре после учешћа на 81. заседању Генералне скупштине УН.
„Запад је ионако презаступљен у Савету безбедности УН“, рекао је Лавров, додајући да Русија жели да УН заиста постану центар за усаглашавање интереса свих држава, како је предвиђено Повељом организације.
Говорећи о новом генералном секретару УН, Лавров је изразио наду да ће он да се бави интересима целог човечанства, не само златне милијарде Ако погледате руководство Секретаријата УН, додао је, седам-осам водећих функција заузимају грађани или поданици земаља НАТО.
"Када генерални секретар и његови сарадници говоре о ситуацији на Гренланду они говоре да ће се то решавати у односу на резолуције скупштине УН и права Гренланђана на самоопредељење. Питао сам господина Гутереша, када смо се састали, зашто по питању Украјине не помињете могућност о праву на самоопредељење, а он је рекао да су дуго размишљали о томе, али да су то различите ствари. Поставио сам питање како су различите, а он је рекао да је Гренланд једно, а да је Украјина питање општих интереса", поручио је Лавров.
Лавров је истакао и потребу за, како је рекао, бескомпромисном борбом против неонацизма, пре свега у Украјини, али и у другим европским земљама.
„Метастазе те човекомрзилачке идеологије сада су видљиве и у другим земљама нашег континента, пре свега међу чланицама Европске уније и НАТО, у балтичким земљама, али и у Немачкој. То посебно забрињава“, рекао је Лавров.
Русија спремна да се врати договору из Енкориџа
Русија сматра да је у Енкориџу постигнут договор о решавању украјинске кризе и и даље је спремна да му се врати, док Европа „очајнички“ покушава да се укључи у процес који подржавају Сједињене Америчке Државе, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
„Сматрамо да је у Енкориџу постигнут договор и и даље смо спремни да му се вратимо“, рекао је Лавров на конференцији за новинаре у УН.
Према његовим речима, Европа осећа да је „остављена по страни“ и тражи начин да се укључи у процес који подстичу САД.
Лавров је истакао да Вашингтон, упркос ангажовању у другим кризама, укључујући ситуације око Ирана и Палестине, активно наставља напоре у вези са Украјином.
Он је подсетио и на изјаву америчког државног секретара Марка Рубија о потреби тражења нових приступа решавању украјинске кризе. „А Европљани желе да учествују, навикли су да свуда некако наручују музику“, закључио је Лавров.
Штету комерцијалној пловидби у Црном мору наноси искључиво Украјина
Штету комерцијалној пловидби у Црном мору, укључујући бродове западних компанија, наносе искључиво украјински напади, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров, одговарајући на примедбе немачког колеге Јохана Вадефула током њиховог састанка у УН.
„Наведите макар један случај када су комерцијални бродови који раде у вашим интересима били мета руске стране. Таквих случајева нема. Сва штета која се наноси комерцијалној пловидби последица је украјинских терористичких напада“, рекао је Лавров. Он је додао да се такви инциденти, према тврдњама Москве, не дешавају само у Црном мору, већ је поменуо и Каспијски нафтоводни конзорцијум.
Лавров је навео да је о том питању разговарао и са америчким државним секретаром Марком Рубијом и затражио да Вашингтон изнесе свој став, додајући да су Американци, како је рекао, „изгледа послали одређене сигнале“.
Према његовим речима, поједине земље предлажу билатералне договоре са Русијом, међу којима су Египат, Турска и Индија, којима би Москва гарантовала да њихови бродови неће бити мета руских снага.
„Са Украјинцима треба разговарати одвојено. Вероватно више не језиком молби, већ језиком захтева“, поручио је Лавров.
Европа се припрема за рат са Русијом
Европске земље припремају се за рат са Русијом, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров, одговарајући на питање ТАСС-а на конференцији за новинаре после недеље на високом нивоу Генералне скупштине УН.
Лавров је навео да се у Европској унији готово свакодневно говори да Европа најкасније до 2030. године мора да буде спремна за могући рат са Русијом, упозоравајући да би таква реторика могла да постане „самоиспуњавајуће пророчанство“.
„Они сада улажу огроман новац у производњу оружја. И у неком тренутку ће неки авантуриста — а сада их има много у тим елитама — рећи: људи, толико смо тога нагомилали, шта ћемо с тим? Немамо где“, рекао је Лавров.
Он је додао да му је већ „досадно“ да одговара на питања о припремама Европе за рат са Русијом, јер је Москва, како је навео, свој став о том питању више пута изнела.
Лавров је подсетио и на раније речи председника Русије Владимира Путина да, уколико Европа нападне Русију, „неће имати са ким да преговара“.
„Ако нас нападну, јер ми не намеравамо да нападамо, онда, како је председник рекао, неће имати са ким да преговарају. А другом приликом је рекао да ће то бити сасвим другачији рат и да ће бити кратак“, рекао је Лавров.
Колективни Запад је потпуно неспособан за договор
Колективни Запад је потпуно неспособан за договор, што се, према речима руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, види и по улози Европе у покушајима решавања украјинске кризе.
Лавров је на конференцији за новинаре после учешћа на недељи на високом нивоу Генералне скупштине УН рекао да Москва не пати од „недостатка поверења“ када је реч о преговорима о Украјини, али да инсистира на томе да свака страна мора да докаже да је способна да поштује договоре и да јој се може веровати. Према његовој оцени, Кијев то до сада није доказао, уз подршку западних земаља.
„Мислим да ипак проучавате суштину питања и разумете колико вреде ти повици Зеленског и његових сарадника, који су под потпуном контролом Запада“, рекао је Лавров новинарима.
Русија спремна да одобри пребацивање С-400 из Турске у пријатељску земљу
Русија допушта могућност пребацивања ракетних система С-400 са територије Турске у трећу, пријатељску земљу, али таквих захтева за сада није било, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
Према његовим речима, такав трансфер био би могућ искључиво уз сагласност Москве и под условом да земља која би добила системе има пријатељске односе са Русијом и гарантује да С-400 неће бити даље пребачени.
Лавров је навео да је то посебно важно због случајева у којима европске земље, како је рекао, широм Африке, Азије, Латинске Америке и арапског света купују оружје уз гаранције да оно неће бити даље испоручивано, а затим га ипак предају Украјини.
„Бићемо спремни да одобримо пребацивање С-400 таквој земљи када добијемо захтев који ће гарантовати да оваквих кршења неће бити“, рекао је Лавров.
Конференција за новинаре руског министра изазвала је велико интересовање медија. Према извештају РИА Новости, сала за брифинге УН била је испуњена до последњег места, упркос томе што је субота и што је у Њујорку било олујно невреме.
