Отимањe руских девиза од стране Брисела - ексер у ковчегу економског напретка ЕУ /видео/
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Отимање руских девизних резерви депонованих у Европској унији на које се ЕУ ових дана поново намерачила било би последњи ексер у ковчегу било каквог економског напретка Европске уније. Уз сво лудило које постоји у ЕУ ипак бих био запрепашћен да коначно одлуче да отму руске паре.
То, без длаке на језику, каже правник и финанијски консултант Бранко Павловић у емисији Енергија Спутњика коментаришући то што је намера ЕУ да заплени 210 милијради евра које је на њеној територији депоновала Централна банка Русије стигла и до суда. Од тих пара нејвећи део, 185 милијарди, депонован је у белгијског финанијској институцији Евроклир која је раније камату на руска средства препустила ЕУ за финансирање Украјине у сукобу са Русијом.
Тужили Руси
Због тога је Централне банке Русије тужила Евроклир пред московским судом, захтевајући одштету од око 215 милиона долара, а тај суд још у мају пресудио у корист банке Русије. На то је реаговала ЕУ уредбом да не признаје одлуке руских судова, а на рачун тога Евроклир је покренуо поступак пред Грађанским судом у Белгији како би блокирао извршење руске пресуде.
Када је ЕУ недавно подгрејала причу коју је завртела с краја прошле године о отимању већ замрзнутих руских девизних резерви, одмах је реаговала Централна банка Русије. Ових дана је саопштила да је пред Општим судом Европске уније покренула поступак за оспоравање уредбе Европске уније о непоштовању одлука руских судова.
Павловић каже да нема ничег спорног у одлуци суда у Москви.
„Правно говорећи, стигло је до пресуђења оног што је злоупотреба, односно крађа камате, средстава која би припадала пре свега Централној банци Русије, на име депонованих средстава. То се зове признање стране судске одлуке и најчешће постоје међународни уговори који регулишу узајамно признање, осим, наравно, уколико би таква одлука била у супротности с законима државе од које се тражи признање, значи Белгије. Овде се тражи једноставна ствар: Као депонент, тражим да ми припадне оно што ми је по уговору о депоновању банка, односно Евроклир или ко год, гарантовао“, објашњава саговорник Спутњика.
Према томе, додаје он, нема никаквих разлога да се одбије признање одлуке суда у Москви. Отуда Белгија каже: Ми ћемо сигурно изгубити. Напросто, белгијски суд не може да нађе разлог за одбијање примене одлуке московског суда.
Гадљиви на руски суд, али нису на руске паре
Павловић истиче да је ЕУ доносећи уредбу о непризнавању одлука руских судова донела један ништаван правни акт, не би ли помогла белгијским судовима да не поступају по одлукама руских судова, што би иначе, по белгијским правилима о признавању страних судских одлука, морали да ураде. Уз то, уредба ЕУ би у односу на одлуку московског суда требало да важи ретроактивно, што је правно потпуно немогуће и забрањено, истиче дугогодишњи адвокат.
Он напомиње да у крајњем, у систему Европске уније, о томе шта је дозвољено, а шта не одлучује Суд правде Европске уније који је тумач прописа. Имате оне који доносе прописе, имате оне који их спроводе, али ако је нешто спорно, и како се тумачи шта је дозвољено, а шта је забрањено, то је у надлежности тог суда, истиче Павловић.
По његовом мишљењу, Руска централна банка је одлучила да се прво обрати Општем суду да би истерала на чистац шта је правни став Европске уније по врло једноставном питању-може ли у Европској унији депонент да буде опљачкан, или не.
А Белгијанци купују време пред судом
Опет, Евроклир је покренуо поступак пред Грађанским судом у Белгији да би блокирао извршење пресуде суда у Москви јер је некако морао да се брани. „Он, другим речима, каже: Па нисам ја то узео за себе, него имам некакав налог регулатора мог тржишта да морам да поступам на одређени начин. И за то што сам урадио нисам ја одговоран, него је одговоран онај ко је мени наредио“, сликовито наводи Павловић.
То, међутим, како сматра, слабо „пије воду“ јер постоји уговор који повериоцу гарантује његова средства. Отуда ранија констатација министра спољних послова Белгије, Максима Превоа: Ако нас Русија одведе на суд, сва је прилика да ће добити тај случај, и тада ми, Белгија, нећемо моћи да отплатимо тих 200 милијарди евра зато што је то једнако читавом годишњем федералном буџету. То би значило банкрот за Белгију.
То је тачно, каже Павловић, ако се гледа само буџет. Али Белгија има девизне резерве одакле би могла да намири дуг. Једини проблем је што су у оквиру њих и америчке обвезнице. Белгија је у првих пет земаља у свету које поседују највише америчких обвезница и уколико би морала да намири руске девизне резерве морала би да продавише од 50 одсто обвезница. Проблем је, међутим, што не смеју да их пипну, иначе би имали проблем са САД.
Преседан који дугорочно пуно кошта
Посебан проблем би био и што би такав преседан с крађом руских девизних резерви потпуно урушио кредибилност и поверење у таквог „чувара“ нечијих девизних резерви.
„Као и увек, када разбојнички кренете да рушите један правни систем и систем финансијског поверења, пословног поверења, онда направите 25 проблема из једног потеза, а онда не можете, као Европска унија или као Белгија, уопште да се извучете да то буде одрживо. Јер проблем је у следећем: ако тако будеш поступао, направићеш преседан. Ако опљачкаш руске паре, послаћеш свима поруку: Ми можемо да пљачкамо кад хоћемо и кога хоћемо“, наглашава Павловић.
Пошто предлог Белгије да сви у ЕУ солидарно поднесу ризик такве авантуре отимања руских пара није наишао на прихватање, а ни Европска централна банка није хтела да буде зајмодавац за један такав програм, ЕУ је ових дана изашла са новом идејом. Цео износ руских пара би био узет за финансирање Украјине тако што би ЕУ основала посебну правну и финансијску институцију, такозвано посебно друштво за ту намену, у које би била пребачена замрзнута руска средства из различитих европских земаља, заједно са повезаним обавезама. Тиме би се управљање руском имовином одвојило од Евроклира, а правни и финансијски ризик расподелио на већи број чланица ЕУ.
На питање да ли је то правно утемељено да ви направите уговор са једном страном, а да после, мимо ваше воље, знања, сагласности, се практично мењају ставке тог уговора, Павловић каже да је без сагласности депонента тако нешто немогуће.
Јасно им да губе
„Дакле, то је апсолутно јасно, зато се у Белгији и даље буне. Какав год да имаш механизам, било које поступање Евроклира које излази изван оквира уговора између Централне банке Русије и Евроклира је губитак парнице на суду. Шта год да ураде, мимо сагласности, то је недопустиво“, јасан је саговорник Спутњика.
Руси су им већ наговестили шта ће уследити у том случају. Централна банка Русије би могла да затражи заплену имовине Евроклира у другим јурисдикцијама, пре свега у земљама које Русија сматра пријатељским, као што су Кина, Уједињени Арапски Емирати и Казахстан.
Павловић каже да је то реално, јер је правно изводљиво.
На питање шта је највероватнији епилог ове ситуације он каже да је тешко рећи.
„Шта ће од тога да превагне, не могу да кажем, али уз сво лудило у Европској унији, ипак бих био запрепашћен да се коначно донесе одлука да се отму паре. А тако би директно финансијском сектору, који је изузетно важан за укупну привредну структуру Европске уније био нанет додатни ударац. Само им то фали“, рекао је Павловић напомињући да привреда ЕУ клизи ка рецесији.
Једино што је извесно, о чему говори и ново покретање старе теме о отимању руских пара, је да су сви други извори финансирања Украјине од стране ЕУ пресушили, оценио је Павловић у емисији Енергија Спутњика.
