https://sputnikportal.rs/20260927/neptun--nemoguci-svet-naucnici-otkrivaju-sta-se-krije-na-najudaljenijoj-planeti-suncevog-sistema-1203684152.html
Нептун — „немогући свет“: Научници откривају шта се крије на најудаљенијој планети Сунчевог система
Нептун — „немогући свет“: Научници откривају шта се крије на најудаљенијој планети Сунчевог система
Sputnik Србија
Ако замислите научнофантастични филм у којем особа слеће на Нептун, свемирског путника би дочекала прилично застрашујућа и суморна сцена, рекао је истраживач у... 27.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-27T20:54+0200
2026-09-27T20:54+0200
2026-09-27T20:54+0200
наука и технологија
наука и технологија
нептун
планете
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/03/1201969288_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_c1539232e63db6a96b8a214863cbcf94.jpg
Историја открићаНептун је био прва планета откривена помоћу математичких прорачуна, каже Горинов. Галилео Галилеј је посматрао ово небеско тело кроз телескоп са Земље у децембру 1612. године, али је погрешно заменио Нептун за звезду.Године 1846, француски астроном Урбен Леверије анализирао је кретање Урана, последње планете познате у Сунчевом систему у то време, и схватио да масивни објекат који периодично утиче на Уран може објаснити његово неравномерно орбитално кретање.Леверије је израчунао локацију раније непознате планете, откривене, речима астронома Франсоа Арагоа, „врхом свог пера“, и пријавио своје прорачуне немачком астроному Јохану Готфриду Галеу. Убрзо је Берлинска опсерваторија открила објекат који се поклапао са предвиђањима.Вреди напоменути да је пре Леверијеа, постојање непознате планете израчунао британски математичар и астроном Џон Адамс. Он је своје белешке предао Џорџу Ерију, директору Кембриџ опсерваторије, али је он игнорисао размишљање младог научника.Шта знамо о НептунуТо је осма и најудаљенија планета од Сунца у Сунчевом систему, након што је Плутон, који је још даље, рекласификован као патуљаста планета.Као најудаљенија планета од Сунца, Нептун има најдужу орбиту, завршавајући орбиту око звезде за 164,79 земаљских година – нешто више од годину дана је прошло на Нептуну откако је Земља постала свесна његовог постојања. Дан тамо траје само око 16 земаљских сати.Мистерија није само брза ротација, већ и загревање тако масивне планете: на удаљености од 4,5 милијарди километара од Сунца, Нептун зрачи 2,61 пута више топлоте него што прима од Сунца.Сунчевој светлости је потребно приближно четири сата да стигне до Нептуна (осам минута до Земље), истиче Горинов. Међутим, нешто унутар овог леденог гиганта „загрева“ његову унутрашњост до 5000 К.„Научници још увек немају адекватан модел за термални биланс џиновских планета“, напомиње Горинов.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260113/kako-je-otkrivena-planeta-koja-nikada-nije-postojala-1194718185.html
нептун
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/03/1201969288_64:0:1088:768_1920x0_80_0_0_a8bdc500d942ea5c1e89f9d379e1f30c.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, нептун, планете
наука и технологија, нептун, планете
Нептун — „немогући свет“: Научници откривају шта се крије на најудаљенијој планети Сунчевог система
Ако замислите научнофантастични филм у којем особа слеће на Нептун, свемирског путника би дочекала прилично застрашујућа и суморна сцена, рекао је истраживач у Одељењу за планетарну физику Института за истраживање свемира Руске академије наука (РАН) Дмитриј Горинов.
„То би били бескрајни облаци, тама, магла, веома јаки ветрови, потпуни недостатак било каквих оријентира, потпуно нејасно где је доле, а где горе, без ослонца, без површине. Џиновске планете су као 'немогући светови' за људе“, објашњава астроном.
Нептун је био прва планета откривена помоћу математичких прорачуна, каже Горинов. Галилео Галилеј је посматрао ово небеско тело кроз телескоп са Земље у децембру 1612. године, али је погрешно заменио Нептун за звезду.
Године 1846, француски астроном Урбен Леверије анализирао је кретање Урана, последње планете познате у Сунчевом систему у то време, и схватио да масивни објекат који периодично утиче на Уран може објаснити његово неравномерно орбитално кретање.
Леверије је израчунао локацију раније непознате планете, откривене, речима астронома Франсоа Арагоа, „врхом свог пера“, и пријавио своје прорачуне немачком астроному Јохану Готфриду Галеу. Убрзо је Берлинска опсерваторија открила објекат који се поклапао са предвиђањима.
Вреди напоменути да је пре Леверијеа, постојање непознате планете израчунао британски математичар и астроном Џон Адамс. Он је своје белешке предао Џорџу Ерију, директору Кембриџ опсерваторије, али је он игнорисао размишљање младог научника.
То је осма и најудаљенија планета од Сунца у Сунчевом систему, након што је Плутон, који је још даље, рекласификован као патуљаста планета.
Нептун је џиновска планета: његов полупречник је 3,9 пута већи од Земљиног, а маса му је 17,2 пута већа. Нептун је једна од три тешке планете у Сунчевом систему.
Као најудаљенија планета од Сунца, Нептун има најдужу орбиту, завршавајући орбиту око звезде за 164,79 земаљских година – нешто више од годину дана је прошло на Нептуну откако је Земља постала свесна његовог постојања. Дан тамо траје само око 16 земаљских сати.
„Зашто се ово дешава је добро питање. Све џиновске планете имају кратке 'дане'. Можда им је тако брза ротација већ дата током њиховог формирања. Пошто су се џиновске планете могле значајно смањити у величини рано у својој еволуцији, то је такође могло повећати њихову брзину ротације“, спекулише Горинов.
Мистерија није само брза ротација, већ и загревање тако масивне планете: на удаљености од 4,5 милијарди километара од Сунца, Нептун зрачи 2,61 пута више топлоте него што прима од Сунца.
Сунчевој светлости је потребно приближно четири сата да стигне до Нептуна (осам минута до Земље), истиче Горинов. Међутим, нешто унутар овог леденог гиганта „загрева“ његову унутрашњост до 5000 К.
„Научници још увек немају адекватан модел за термални биланс џиновских планета“, напомиње Горинов.