https://sputnikportal.rs/20260927/otvaraju-se-pukotine-na-zapadu-amerika-priprema-nove-saveznike--za-novo-doba-video-1203804260.html
Отварају се пукотине на Западу: Америка припрема нове савезнике — за ново доба /видео/
Отварају се пукотине на Западу: Америка припрема нове савезнике — за ново доба /видео/
Sputnik Србија
НАТО се суочава са све израженијим разликама између САД и европских савезника, од издвајања за одбрану до тумачења члана 5. Рат у Ирану отворио је питање... 27.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-27T22:40+0200
2026-09-27T22:40+0200
2026-09-27T22:40+0200
свет
свет
свет – политика
сад
нато
од четвртка до четвртка
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111883/83/1118838380_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_67d1729d79418b03a12ca9df30557cbc.jpg
Питање будућности НАТО-а, односа САД са европским савезницима и могућег редефинисање глобалних партнерстава све се чешће намеће као једна од кључних тема међународне политике. Рат у Ирану, али и ранији сукоби и кризе, према мишљењу саговорника емисије радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“, показали су разлике у интересима између Вашингтона и појединих европских држава.Стални представник САД при НАТО-у Метју Витакер поручио је да Сједињене Државе имају шири спектар приоритета од својих европских савезника и да је Вашингтон закључио да је Алијанса мање спремна за нове изазове него што би требало да буде.Истовремено, он тврди да су САД препознале фундаменталну потребу за способнијим савезницима. На питање ко би, у таквој концепцији, могли да буду „способни савезници“ Вашингтона, наш саговорник одговара:Према његовом тумачењу, проблем није само у висини издвајања за одбрану већ и у спремности европских држава да омогуће коришћење своје инфраструктуре у евентуалним војним операцијама.„Неке државе не дају своје базе ни за полетање, за нападе. То је посебна димензија њихових међусобних односа. Ипак, не верујем да ће НАТО да нестане, да се уруши, јер пукотине постоје у свакој организацији“.Међутим, наш саговорник сматра да постоје снажни интереси који ће европске земље и Сједињене Државе и даље држати унутар истог савеза.„Америци треба НАТО као тржиште. Видимо сада да је издвојен огроман новац за америчко оружје које онда запад поклања Украјини. А проблем европских елита је криза лидерства, јер нема одговора како промислити то евентуално ново савезништво“, рекао је он.„НАТО 3.0“ и питање члана 5Према Вујановићевом тумачењу, европски савезници требало би да буду способнији да самостално бране сопствену територију. Он подсећа да је у јуну у Анкари лансиран концепт, не толико детаљан, НАТО 3.0. који дефинише да у конвенционалном наоружању европски савезници морају да буду способни да бране сами себе.„То значи да Сједињене Државе не би учествовале у одбрани Европе у случају њеног рата са Русијом. То представља својеврсну релативизацију члана 5. Његова примена није аутоматска, односно чланице саме одлучују на који начин ће одговорити на напад. Имали смо представу о аутоматизацији зато што се тако представљало – да ако нас неко дира, активира се све. Генерални секретар НАТО Марк Руте рекао да је тај члан 5 намерно тако написан да се непријатељ не осећа сигурним. Па да ли можете да замислите тај ниво озбиљности? Некога ко улази у савез и каже: ево, члан 5 постоји, али не знате да ли ће бити активиран“, запитао је наш саговорник.Вујиновић као илустрацију наводи да ми само у теорији од 1949. знамо шта је члан 5 али да су се са доласком Трампа ствари оголиле и да је он јавно рекао да неће он због „неке“ Црне Горе, да зарати са Русијом. Из тога изводи закључак да мала чланица савеза, у случају напада, не може нужно да рачуна на аутоматску војну реакцију свих осталих. „Чињеница је да ви онда као мала држава која је нападнута мора да убеди своје савезнике да је у опасности, а све то нарушава концепт“, подвукао је он.Интереси чланица и будућност НАТО-аИпак, Вујиновић не сматра да ће различити интереси довести до распада НАТО. Напротив, каже да чланице имају довољно разлога да сачувају постојећи оквир.„Савез јесте савез, а не међународна организација, јер у њему свака чланица жели да задовољи сопствене интересе. Европске чланице НАТО-а имају интересе, а то је да буду безбедне без превише трошкова и зато су спремне да учине много ствари. Ево рецимо предале су Гренланд или су спремне су да створе војни Шенген, да све кроз Европу мора да иде кроз контроле, а само војне ствари могу да пролазе без питања. Значи, оне морају да се прилагоде главном у савезу. Зато и не мислим да ће доћи до његовог урушавања, јер им је потребан ако ништа друго, као инструмент застрашивања сопствених грађана“, нагласио је наш саговорник.Шта би за свет значило савезништво САД и Кине?С обзиром на потпуно издвајање од остатка света у Вашингтону где се одвијала билатерала Трампа и Си Ђинпинга, а у јеку одржавања Генералне скупштине УН наметало се и питање да ли би амерички председник могао да тражи савезника у кинеском лидеру? Вујиновић каже да би то била велика ствар. Као једну од могућности он види шире преобликовање међународних односа, односно стварање другачијег система глобалног управљања. Будући односи САД, европских држава, НАТО и нових глобалних центара моћи зависиће од тога како ће савезници дефинисати сопствене интересе и колико ће бити спремни да их ускладе са промењеним међународним околностима.Погледајте и:
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
свет, свет – политика, сад, нато, од четвртка до четвртка, анализе и мишљења
свет, свет – политика, сад, нато, од четвртка до четвртка, анализе и мишљења
Отварају се пукотине на Западу: Америка припрема нове савезнике — за ново доба /видео/
НАТО се суочава са све израженијим разликама између САД и европских савезника, од издвајања за одбрану до тумачења члана 5. Рат у Ирану отворио је питање колико су чланице Алијансе спремне да преузму заједнички безбедносни терет, док Вашингтон тражи способније савезнике, каже истраживач студија безбедности Никола Вујиновић.
Питање будућности
НАТО-а, односа САД са европским савезницима и могућег редефинисање глобалних партнерстава све се чешће намеће као једна од кључних тема међународне политике. Рат у Ирану, али и ранији сукоби и кризе, према мишљењу саговорника емисије радио Спутњика „
Од четвртка до четвртка“, показали су
разлике у интересима између Вашингтона и појединих европских држава.
Стални представник САД при НАТО-у Метју Витакер поручио је да Сједињене Државе имају шири спектар приоритета од својих европских савезника и да је Вашингтон закључио да је Алијанса мање спремна за нове изазове него што би требало да буде.
Истовремено, он тврди да су САД препознале фундаменталну потребу за способнијим савезницима. На питање ко би, у таквој концепцији, могли да буду „способни савезници“ Вашингтона, наш саговорник одговара:
„Способнији савезник је Израел. Ту улогу може да одигра земља која је сремна да прихвати улогу млађег брата. Европске државе то и прихватају и не прихватају али је битно то што оне не желе да преузму терет. Дакле, тих пет одсто БДП-а за одбрамбену намену представља за њих велики проблем. Неке од њих, као што је Шпанија, потпуно отворено кажу да то не желе да ураде“, рекао је Вујиновић.
Према његовом тумачењу, проблем није само у висини издвајања за одбрану већ и у спремности европских држава да омогуће коришћење своје инфраструктуре у евентуалним војним операцијама.
„Неке државе не дају своје базе ни за полетање, за нападе. То је посебна димензија њихових међусобних односа. Ипак, не верујем да ће НАТО да нестане, да се уруши, јер пукотине постоје у свакој организацији“.
Међутим, наш саговорник сматра да постоје снажни интереси који ће европске земље и Сједињене Државе и даље држати унутар истог савеза.
„Америци треба НАТО као тржиште. Видимо сада да је издвојен огроман новац за америчко оружје које онда запад поклања Украјини. А проблем европских елита је криза лидерства, јер нема одговора како промислити то евентуално ново савезништво“, рекао је он.
„НАТО 3.0“ и питање члана 5
Према Вујановићевом тумачењу, европски савезници требало би да буду способнији да самостално бране сопствену територију. Он подсећа да је у јуну у Анкари лансиран концепт, не толико детаљан, НАТО 3.0. који дефинише да у конвенционалном наоружању европски савезници морају да буду способни да бране сами себе.
„То значи да Сједињене Државе не би учествовале у одбрани Европе у случају њеног рата са Русијом. То представља својеврсну релативизацију члана 5. Његова примена није аутоматска, односно чланице саме одлучују на који начин ће одговорити на напад. Имали смо представу о аутоматизацији зато што се тако представљало – да ако нас неко дира, активира се све. Генерални секретар НАТО Марк Руте рекао да је тај члан 5 намерно тако написан да се непријатељ не осећа сигурним. Па да ли можете да замислите тај ниво озбиљности? Некога ко улази у савез и каже: ево, члан 5 постоји, али не знате да ли ће бити активиран“, запитао је наш саговорник.
Вујиновић као илустрацију наводи да ми само у теорији од 1949. знамо шта је члан 5 али да су се са доласком Трампа ствари оголиле и да је он јавно рекао да неће он због „неке“ Црне Горе, да зарати са Русијом. Из тога изводи закључак да мала чланица савеза, у случају напада, не може нужно да рачуна на аутоматску војну реакцију свих осталих. „Чињеница је да ви онда као мала држава која је нападнута мора да убеди своје савезнике да је у опасности, а све то нарушава концепт“, подвукао је он.
Интереси чланица и будућност НАТО-а
Ипак, Вујиновић не сматра да ће различити интереси довести до распада НАТО. Напротив, каже да чланице имају довољно разлога да сачувају постојећи оквир.
„Савез јесте савез, а не међународна организација, јер у њему свака чланица жели да задовољи сопствене интересе. Европске чланице НАТО-а имају интересе, а то је да буду безбедне без превише трошкова и зато су спремне да учине много ствари. Ево рецимо предале су Гренланд или су спремне су да створе војни Шенген, да све кроз Европу мора да иде кроз контроле, а само војне ствари могу да пролазе без питања. Значи, оне морају да се прилагоде главном у савезу. Зато и не мислим да ће доћи до његовог урушавања, јер им је потребан ако ништа друго, као инструмент застрашивања сопствених грађана“, нагласио је наш саговорник.
Шта би за свет значило савезништво САД и Кине?
С обзиром на потпуно издвајање од остатка света у Вашингтону где се одвијала билатерала Трампа и Си Ђинпинга, а у јеку одржавања Генералне скупштине УН наметало се и питање да ли би амерички председник могао да тражи савезника у кинеском лидеру? Вујиновић каже да би то била велика ствар.
„Си Ђинпинг је у мају, и председник Вучић један је од потписника, покренуо иницијативу за мултилатералу која би требало да резултира реформом Уједињених нација или новим начином глобалног управљања. Ако је намера Вашингтона да се приближи Кини то је веома добро за људску цивилизацију али ја сумњам да је то у питању“, рекао је он.
Као једну од могућности он види шире преобликовање међународних односа, односно стварање другачијег система глобалног управљања. Будући односи САД, европских држава, НАТО и нових глобалних центара моћи зависиће од тога како ће савезници дефинисати сопствене интересе и колико ће бити спремни да их ускладе са промењеним међународним околностима.
