https://sputnikportal.rs/20260927/slepi-misevi-stari-kao-dinosaurusi-oktrice-koje-je-vazno-za-proucavanje-starosti-i-imuniteta-ljudi-1203780640.html
Слепи мишеви стари као диносауруси: Октриће које је важно за проучавање старости и имунитета људи
Слепи мишеви стари као диносауруси: Октриће које је важно за проучавање старости и имунитета људи
Sputnik Србија
Нова студија открила је изненађујуће порекло слепих мишева које сеже 65 милиона година уназад, а геномским истраживањем обухваћене су 103 врсте и 44 фосила. 27.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-27T13:30+0200
2026-09-27T13:30+0200
2026-09-27T13:30+0200
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
слепи миш
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/1a/1203780867_0:0:1265:711_1920x0_80_0_0_9cf77c8275bf673e211a7d6b48c71b62.png
Деценијама се претпостављало да су слепи мишеви потекли из Азије, Африке или са америчког континента, али нова студија сада доводи ту идеју у питање.Према наводима аутора, ова еволуциона линија настала је у Европи, одакле се проширила и населила остатак планете. Другим речима, прва врста слепог миша потиче из доба диносауруса.Истраживање обухватило 103 врсте и 44 фосилаИстраживање, најобухватније до сада спроведено на овој групи сисара, комбинује секвенцирање генома 103 врсте са проучавањем 44 фосила.Рад је део пројекта „Bat1K“, међународног конзорцијума посвећеног прикупљању геномских података о слепим мишевима, а објављен је у часопису „Nature“.Са шпанске стране, у истраживању су учествовали научници из Националног музеја природних наука и са Универзитета у Гранади, пренео је Јуронјуз.Истраживач Исмаел Галван, сумирајући значај студије, рекао је да је ово први пут да је реконструисан геном једног летећег сисара, а тај ресурс пружа научној заједници чврст оквир за проучавање гена одговорних за њихове најупечатљивије особине.Он је објаснио да би овај правац истраживања временом могао да пружи корисне информације за проучавање старења, имунитета и отпорности на болести код људи.Професорка Лилијана М. Давалос са Универзитета Стоуни Брук истакла је да коришћена метода заједничког моделовања еволуције фосилних и савремених врста омогућава нешто што друге технике нису могле, а то је позиционирање најстарије групе фосилних слепих мишева уз истовремено разматрање геномских података, чиме се утврђује када се и где та група појавила.Од Европе до остатка планетеПодаци указују на то да су се први потомци те европске популације раширили ка Африци, формирајући евро-афричко језгро из којег су слепи мишеви касније стигли до Азије, Америке и Аустралије.Један од налаза који је тим истакао јесте да се лет уз помоћ сопствене снаге и ехолокација, две особине које одређују биологију ових животиња, нису појавили у каснијим фазама њихове еволуције, већ готово на самом почетку настанка ове групе.Положај фосила рода Вјеласи који се сматра претком савремених слепих мишева на најстаријој грани еволуционог стабла поткрепљује тај закључак, што би могло да помогне у објашњавању еволуционог успеха ове лозе током периода од 65 милиона година.Како би прикупио узорке, тим истраживача се окренуо слабо познатим врстама које настањују удаљена подручја, слепом мишу „бумбару“ са Тајланда и из Мјанмара, једном од најмањих сисара на Земљи, као и мадагаскарском слепом мишу са јастучићима за приањање, који може да се одржи на глатким листовима.Са више од 1.500 врста распрострањених широм света, слепи мишеви чине петину свих данас постојећих сисара, а њихова улога у екосистемима је значајна будући да они опрашују биљке, разносе семе и контролишу популације инсеката.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, живи свет и генетика, слепи миш
друштво, живи свет и генетика, слепи миш
Слепи мишеви стари као диносауруси: Октриће које је важно за проучавање старости и имунитета људи
Нова студија открила је изненађујуће порекло слепих мишева које сеже 65 милиона година уназад, а геномским истраживањем обухваћене су 103 врсте и 44 фосила.
Деценијама се претпостављало да су слепи мишеви потекли из Азије, Африке или са америчког континента, али нова студија сада доводи ту идеју у питање.
Према наводима аутора, ова еволуциона линија настала је у Европи, одакле се проширила и населила остатак планете. Другим речима, прва врста слепог миша потиче из доба диносауруса.
Истраживање обухватило 103 врсте и 44 фосила
Истраживање, најобухватније до сада спроведено на овој групи сисара, комбинује секвенцирање генома 103 врсте са проучавањем 44 фосила.
Рад је део пројекта „Bat1K“, међународног конзорцијума посвећеног прикупљању геномских података о слепим мишевима, а објављен је у часопису „Nature“.
Са шпанске стране, у истраживању су учествовали научници из Националног музеја природних наука и са Универзитета у Гранади, пренео је Јуронјуз.
Истраживач Исмаел Галван, сумирајући значај студије, рекао је да је ово први пут да је реконструисан геном једног летећег сисара, а тај ресурс пружа научној заједници чврст оквир за проучавање гена одговорних за њихове најупечатљивије особине.
Он је објаснио да би овај правац истраживања временом могао да пружи корисне информације за проучавање старења, имунитета и отпорности на болести код људи.
Професорка Лилијана М. Давалос са Универзитета Стоуни Брук истакла је да коришћена метода заједничког моделовања еволуције фосилних и савремених врста омогућава нешто што друге технике нису могле, а то је позиционирање најстарије групе фосилних слепих мишева уз истовремено разматрање геномских података, чиме се утврђује када се и где та група појавила.
Од Европе до остатка планете
Подаци указују на то да су се први потомци те европске популације раширили ка Африци, формирајући евро-афричко језгро из којег су слепи мишеви касније стигли до Азије, Америке и Аустралије.
Један од налаза који је тим истакао јесте да се лет уз помоћ сопствене снаге и ехолокација, две особине које одређују биологију ових животиња, нису појавили у каснијим фазама њихове еволуције, већ готово на самом почетку настанка ове групе.
Положај фосила рода Вјеласи који се сматра претком савремених слепих мишева на најстаријој грани еволуционог стабла поткрепљује тај закључак, што би могло да помогне у објашњавању еволуционог успеха ове лозе током периода од 65 милиона година.
Како би прикупио узорке, тим истраживача се окренуо слабо познатим врстама које настањују удаљена подручја, слепом мишу „бумбару“ са Тајланда и из Мјанмара, једном од најмањих сисара на Земљи, као и мадагаскарском слепом мишу са јастучићима за приањање, који може да се одржи на глатким листовима.
Са више од 1.500 врста распрострањених широм света, слепи мишеви чине петину свих данас постојећих сисара, а њихова улога у екосистемима је значајна будући да они опрашују биљке, разносе семе и контролишу популације инсеката.
