Европској унији се смеши дуга и хладна зима – пред њом су три опције
21:28 28.09.2026 (Освежено: 21:31 28.09.2026)
© Sputnik / Маријана Колаковић
Пратите нас
Ако не попуни резерве гаса, које су сада на историјски ниском нивоу, Европској унији, сасвим је могуће, смеши се зима какву је Србија упознала током санкција деведесетих. Али, ЕУ је сама крива за то, јер не жели нормализацију односа са Русијом, у тренутку када са Блиског истока не може да добије гас и када азијске земље нуде више за исти производ.
Европска унија наредну грејну сезону дочекује са рекордно ниским резервама гаса – свега 68 одсто попуњености капацитета – тако да јој се, како ствари стоје, спрема дуга и хладна зима. Тога су, чини се, свесни и у Европској комисији, па је европски комесар за енергетику Дан Јоргенсен, очигледно припремајући терен за оно што предстоји, упутио писмо министрима енергетике чланица Уније да обавезно смање потрошњу гаса и електричне енергије док год то буде потребно због кризе цена енергената.
Истовремено, купци утечњеног гаса (такозваног ЛНГ-а) из Азије почели су да нуде више цене за ЛНГ, што ствара економски подстицај произвођачима и трговцима да терете усмеравају према њима. За разлику од гаса који се испоручује цевоводима, ЛНГ може да промени дестинацију у зависности од тога где је цена виша. А Европска унија одрекла се руског гаса који се испоручује цевоводима да би прешла на ЛНГ.
Битка за гас – Европа највећи губитник
Према речима Драгољуба Боснића, дописника Информативне агенције БРИКС-а из Србије, ако Азија настави да плаћа више, ако се кризе на Блиском истоку продубе, а европска складишта у зиму уђу са недовољним залихама, Брисел ће морати да бира између три непријатне опције: да плати још скупљи гас, да ограничи потрошњу или да преиспита политику која је Европу удаљила од једног од њених најважнијих традиционалних енергетских добављача.
Са друге стране, Москва више не мора да чека на Европу јер је пронашла купце на другим тржиштима. Зато ће за Брисел најважније питање можда бити не како да се одрекне руског гаса, већ како да презими долазећу зиму, каже он.
Битка за гас је, објашњава наш саговорник, стандардна прича о утицају америчке спољне политике на Европу, док се Европа прави невешта или само није у стању да се бори за своје интересе јер нема суверенитет.
„Одбили су да сарађују са Русијом, уништили су односе с њом; практично иду у рат с Русијом – скоро па смо дошли до тог нивоа. Видећемо како ће се ситуација развијати јер очигледно је да имају план за ескалацију. И не само што су односи са Русијом уништени што се тиче енергетске безбедности, него безбедности генерално. А америчка агресија на Блиском истоку спречава да Европа увози довољно енергената из тог дела света. Дакле, имамо рат против Ирана, имамо сада ескалацију између Хута и других актера, тако да је немогуће да Европа може да добије потребне енергенте“, истиче Боснић.
Запад као рањена звер
Енергетска криза у ЕУ има шири геополитички контекст – план је био да се успори развој мултиполарног света, пре свега руске, кинеске и индијске економије. А што се Европљана тиче, у зависности какви су амерички дугорочни циљеви, они у том плану могу да буду и колатерална, али и намерна штета, јер су Американци Европску унију увек посматрали као конкуренцију.
„Дакле, мултиполарни свет је је апсолутна претња западном, односно конкретно англосаксонском или англоамеричком концепту света и управо зато и покушавају да успоре, а за њих би идеално било и да униште, ту идеју. То ће сада бити мало теже. Многе земље схватају каква је игра у питању и желе да се супротставе томе, тако да сада имамо Запад који је у опадању, али је као рањена звер која може да нанесе много штете остатку света и то се управо сада дешава“, подвлачи Боснић.
Али, Европа неће научити лекцију, додаје он – могуће је да на власт дођу снаге које разумеју ситуацију, али историјско искуство не указује на превелики оптимизам у том правцу – Европа ће тешко увидети да их је Америка гурнула у енергетску кризу продајући јој изузетно скуп ЛНГ и нафту. За Европљане ће такође бити погубна забрана извоза дизела из САД.
Питање је хоће ли гаса уопште бити
Тако да се Европи смеши оно што је Србија преживела деведесетих година прошлог века, за време санкција – с обзиром да неће да купује руски гас, а не може да купи енергенте са Блиског истока или из САД, поставља се питање како ће да одржи енергетску стабилност, констатује Боснић.
„Није више питање да ли ће енергенти бити скупи, него да ли ће их уопште бити. Несташице ће утицати и на друге секторе економије, тако да ситуација није нимало оптимистична, зависиће од тога како ће се развијати сукоб на Блиском истоку и да ли ће блискоисточне државе увидети да им не одговара амерички диктат и постићи неки договор са Ираном или ће остати америчке испоставе против Ирана и других земаља које Американци виде као такмаце у региону“, истиче Боснић.
У ЕУ ће морати добро да размисле у ком правцу иду, на који начин ће формирати своју спољну политику и какав концепт безбедности желе. Наш саговорник подсећа да Русија већ три и по деценије заговара концепт недељиве безбедности, а да тај концепт Европљани упорно одбијају. На њима је, дакле, да одлуче којим ће правцем кренути. Једна од последица њихових досадашњих избора је и тренутна енергетска криза, закључује Боснић.
