https://sputnikportal.rs/20260929/pamti-dogadjaje-i-kad-je-imao-samo-tri-meseca-naucnici-otkrili-redak-fenomen-kod-jednog-tinejdzera-1203868034.html
Памти догађаје и кад је имао само три месеца: Научници открили редак феномен код једног тинејџера
Памти догађаје и кад је имао само три месеца: Научници открили редак феномен код једног тинејџера
Sputnik Србија
Међународни тим истраживача проучавао је случај 16-годишњег тинејџера који има изузетно способно аутобиографско памћење. Наиме, овај тинејџер може да се... 29.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-29T20:45+0200
2026-09-29T20:45+0200
2026-09-29T20:45+0200
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/1d/1203868262_0:0:1054:592_1920x0_80_0_0_f175abb569651609a50b7aa82b0dafcc.jpg
Тинејџер, означен иницијалима КЦЛ како би се заштитио његов идентитет, испуњава критеријуме за веома ретку појаву познату као високо супериорно аутобиографско памћење. Студија његовог случаја објављена је у часопису „Cortex“.Високо супериорно аутобиографско памћење односи се на неуобичајено изражену способност присећања личних догађаја из прошлости. Истраживачи наглашавају да то не значи да особа има савршено памћење свега што је икада видела или чула, већ да се посебно истиче у приступу сопственим аутобиографским сећањима.Сећа се догађаја још из раног детињстваКЦЛ је у фебруару 2025. године контактирао когнитивног истраживача Кристијана Баржиковског, након што је схватио да може да се присети догађаја из свог живота који датирају веома рано.Истраживачима је описао сећања која сежу до периода када је имао око три месеца. Међутим, научници наглашавају да се таква најранија сећања не могу независно потврдити, док су неке његове успомене из каснијег детињства његови родитељи могли да потврде.КЦЛ је такође навео да од око треће године има осећај непрекидног аутобиографског искуства, односно да му се догађаји из сопственог живота веома лако враћају у свест.Према његовом опису, сећања не мора увек намерно да призива. Довољни могу бити мирис, песма, одређена реч или кратка реченица да покрену успомену на неки догађај из прошлости.Резултати тестирања изненадили истраживачеНаучници су КЦЛ-а подвргли низу стандардизованих тестова како би проверили његове способности. Пошто тинејџер живи далеко од истраживачког тима, тестирања су спроведена на даљину, уз стални надзор истраживача.У једном од тестова учесници су морали да повежу 15 великих јавних догађаја са тачним датумима и данима у недељи. КЦЛ је одговорио тачно у 51 одсто случајева, док је просечан резултат поредбене групе био 20,38 одсто.Још већа разлика појавила се када су истраживачи од учесника тражили да се присете догађаја из сопственог живота повезаних са насумично одабраним датумима. КЦЛ је тада остварио 83 одсто тачности, док је просек контролне групе био 28,75 одсто.Сећања му се враћају без намереИстраживаче је посебно занимало нешто што се често занемарује када се говори о изузетном памћењу — колико често се сећања појављују сама од себе.Током једног експеримента, научници су у насумичним тренуцима прекидали задатак и питали КЦЛ-а о чему је размишљао. Од 15 забележених спонтаних мисли које нису биле повезане са задатком, 13, односно 87 одсто, односило се на лична сећања.Код поредбене групе тај удео био је око 39 одсто.То, међутим, не значи да је КЦЛ генерално склонији лутању мисли. Његова укупна учесталост мисли које нису повезане са задатком била је слична као код других испитаника. Разлика се односила управо на то куда његове мисли одлазе када пажња спонтано скрене са задатка — много чешће према личним успоменама.Аутори студије наводе да људи са високо супериорним аутобиографским памћењем нису „когнитивни суперјунаци“. Њихова предност није нужно у томе што могу боље да памте све врсте информација.Код КЦЛ-а су пажња, радно памћење и извршне функције биле углавном у границама уобичајеног. Оно што га издваја јесте начин на који приступа аутобиографским информацијама и колико лако оне могу да се појаве без намерног присећања.Истраживачи сматрају да би једно од могућих објашњења могла да буде већа осетљивост на знаке који покрећу сећања и нижи праг за њихово призивање. Другим речима, свакодневни подражаји код њега можда много лакше „откључавају“ личне успомене. То је, међутим, закључак који ће морати да буде додатно провераван на већем броју испитаника.Високо супериорно аутобиографско памћење је изузетно редак феномен, а истраживања су до сада углавном била усмерена на то колико добро људи са оваквим способностима могу намерно да се присете догађаја. Нова студија зато покушава да расветли и други део феномена — зашто се код неких људи успомене из сопственог живота појављују готово аутоматски.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика, друштво
живи свет и генетика, друштво
Памти догађаје и кад је имао само три месеца: Научници открили редак феномен код једног тинејџера
Међународни тим истраживача проучавао је случај 16-годишњег тинејџера који има изузетно способно аутобиографско памћење. Наиме, овај тинејџер може да се присети великог броја догађаја из свог живота са детаљима које би већина људи тешко могла да реконструише.
Тинејџер, означен иницијалима КЦЛ како би се заштитио његов идентитет, испуњава критеријуме за веома ретку појаву познату као високо супериорно аутобиографско памћење. Студија његовог случаја објављена је у часопису „Cortex“.
Високо супериорно аутобиографско памћење односи се на неуобичајено изражену способност присећања личних догађаја из прошлости. Истраживачи наглашавају да то не значи да особа има савршено памћење свега што је икада видела или чула, већ да се посебно истиче у приступу сопственим аутобиографским сећањима.
Сећа се догађаја још из раног детињства
КЦЛ је у фебруару 2025. године контактирао когнитивног истраживача Кристијана Баржиковског, након што је схватио да може да се присети догађаја из свог живота који датирају веома рано.
Истраживачима је описао сећања која сежу до периода када је имао око три месеца. Међутим, научници наглашавају да се таква најранија сећања не могу независно потврдити, док су неке његове успомене из каснијег детињства његови родитељи могли да потврде.
КЦЛ је такође навео да од око треће године има осећај непрекидног аутобиографског искуства, односно да му се догађаји из сопственог живота веома лако враћају у свест.
Према његовом опису, сећања не мора увек намерно да призива. Довољни могу бити мирис, песма, одређена реч или кратка реченица да покрену успомену на неки догађај из прошлости.
Резултати тестирања изненадили истраживаче
Научници су КЦЛ-а подвргли низу стандардизованих тестова како би проверили његове способности. Пошто тинејџер живи далеко од истраживачког тима, тестирања су спроведена на даљину, уз стални надзор истраживача.
У једном од тестова учесници су морали да повежу 15 великих јавних догађаја са тачним датумима и данима у недељи. КЦЛ је одговорио тачно у 51 одсто случајева, док је просечан резултат поредбене групе био 20,38 одсто.
Још већа разлика појавила се када су истраживачи од учесника тражили да се присете догађаја из сопственог живота повезаних са насумично одабраним датумима. КЦЛ је тада остварио 83 одсто тачности, док је просек контролне групе био 28,75 одсто.
Сећања му се враћају без намере
Истраживаче је посебно занимало нешто што се често занемарује када се говори о изузетном памћењу — колико често се сећања појављују сама од себе.
Током једног експеримента, научници су у насумичним тренуцима прекидали задатак и питали КЦЛ-а о чему је размишљао. Од 15 забележених спонтаних мисли које нису биле повезане са задатком, 13, односно 87 одсто, односило се на лична сећања.
Код поредбене групе тај удео био је око 39 одсто.
То, међутим, не значи да је КЦЛ генерално склонији лутању мисли. Његова укупна учесталост мисли које нису повезане са задатком била је слична као код других испитаника. Разлика се односила управо на то куда његове мисли одлазе када пажња спонтано скрене са задатка — много чешће према личним успоменама.
Аутори студије наводе да људи са високо супериорним аутобиографским памћењем нису „когнитивни суперјунаци“. Њихова предност није нужно у томе што могу боље да памте све врсте информација.
Код КЦЛ-а су пажња, радно памћење и извршне функције биле углавном у границама уобичајеног. Оно што га издваја јесте начин на који приступа аутобиографским информацијама и колико лако оне могу да се појаве без намерног присећања.
Истраживачи сматрају да би једно од могућих објашњења могла да буде већа осетљивост на знаке који покрећу сећања и нижи праг за њихово призивање. Другим речима, свакодневни подражаји код њега можда много лакше „откључавају“ личне успомене. То је, међутим, закључак који ће морати да буде додатно провераван на већем броју испитаника.
Високо супериорно аутобиографско памћење је изузетно редак феномен, а истраживања су до сада углавном била усмерена на то колико добро људи са оваквим способностима могу намерно да се присете догађаја. Нова студија зато покушава да расветли и други део феномена — зашто се код неких људи успомене из сопственог живота појављују готово аутоматски.
