https://sputnikportal.rs/20260930/dug-put-do-povratka-kuci-praznik-sa-suzama-u-ocima-rusija-olivera-ikodinovic-1203905331.html
Дуг пут до „повратка кући“: Празник са сузама у очима
Дуг пут до „повратка кући“: Празник са сузама у очима
Sputnik Србија
Ово је дан јединства руског народа, оцењује Владимир Рогов, председник комисије Јавне коморе Русије за питања суверенитета, говорећи о Дану уједињења Доњецке и... 30.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-30T17:35+0200
2026-09-30T17:35+0200
2026-09-30T17:35+0200
русија
русија
русија – политика
анализе и мишљења
специјална војна операција у украјини – вести
донбас
днр
лнр
запорошка област
херсонска област
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/12/1173824955_0:133:3168:1915_1920x0_80_0_0_45606c60e217558ff38fc99903835bbe.jpg
„Пут повратка кући био је дуг. У овим регионима од 1991. године није прихваћена политика коју су наметнули сепаратисти, који су 1991. године отргли ове изворно руске, јужноруске земље од велике Русије. Зато су догађаји из 2022. године и поновно уједињење извојевано достигнуће и празник са сузама у очима. Зашто са сузама у очима? Зато што су ту и бол због губитка наших сабораца, наших земљака, наших сународника који су се борили за повратак кући. Ту су и ратна дејства“, каже Рогов за Спутњик.Према наводима руских медија, за ове четири године спроведени су обимни инфраструктурни и економски пројекти. Само у Доњецкој Народној Републици обновљено је више од 13.000 стамбених и инфраструктурних објеката, док су у Маријупољу и другим градовима изграђени нови стамбени комплекси, вишеспратнице и медицински центри.Значајан део улагања усмерен је и на саобраћајну инфраструктуру. Реконструисано је више од 2.800 километара путева и обновљено 67 мостова, што је омогућило успостављање редовнијег аутобуског саобраћаја и бољу повезаност градова. За 2026. годину планирана је реконструкција додатних 800 километара путева.Поред тога, у четири региона поново је покренут рад 275 предузећа прерађивачке индустрије.Стручњаци истичу да је поновно уједињење Русије са њеним историјским територијама стратешки пробој и историјски избор. Захваљујући напорима Владимира Путина, милиони Руса су се поново нашли под окриљем велике земље.„Ако говоримо о развоју ситуације, разумљиво је да велика Русија гради инфраструктуру, подиже зграде, шири путну мрежу, нарочито мрежу федералних путева и тако даље. Улажу се огромна средства у привреду и хуманитарну сферу, универзитети се обнављају и добијају стандарде каквих никада није било у време Украјине, јер се украјинска елита увек понашала као да реч Украјина потиче од речи „украсти“. Нажалост, ратна дејства се настављају, што, наравно, значи много разарања и много погинулих људи, па зато нема могућности да се живи мирно и безбедно“, истиче Рогов.Запад треба да призна „избор милиона Руса“У Русији се 30. септембар обележава као Дан уједињења са Доњецком и Луганском Народном Републиком, као и Херсонском и Запорошком облашћу, поводом четврте годишњице потписивања споразума о њиховом уласку у састав Руске Федерације. Тим поводом широм земље организују се свечани програми, концерти, изложбе и омладинске и волонтерске акције.Овогодишњи датум има и институционални значај, јер ће на првој седници Државне думе деветог сазива учествовати и депутати из ових региона.Празник је званично уведен у руско законодавство 2023. године, а 30. септембар је као нерадни празнични дан проглашен на новим руским територијама.На питање колико дуго ће Запад моћи да се држи става да су ове територије део Украјине, упркос томе што народ њихов статус сматра „заувек затвореним“, Рогов одговара да Запад примењује двоструке стандарде и заузима ксенофобичан и нацистички став. Као пример наводи уједињење Источне и Западне Немачке, указујући на то да становници Источне Немачке тада нису на референдуму били питани да ли желе да уђу у заједничку државу са Западном Немачком и буду под њеном влашћу, подсећа Рогов.„Моје дубоко уверење је да, како би се Запад брже помирио са оним што се дешава и схватио ситуацију, признао избор милиона Руса, Русија треба да покрене питање окупације Источне Немачке, незаконитог аншлуса, и да постави питање - зашто данас постоји јединствена држава Савезна Република Немачка. Можда су западни Немци били спремни да уђу у састав Источне Немачке, и можда би то било и праведније. Зато је моје дубоко уверење да, ако се Запад тако цинично и лицемерно односи према избору руских људи, који је изражен на референдуму и у ставовима људи који живе на нашој земљи, мојих сународника и земљака — ја сам иначе родом из града Запорожја — онда морамо апсолутно симетрично да поступамо према Западу. И тада ће, верујте, процес признавања онога што се код нас догодило, што се дешава и што ће се дешавати, бити много конструктивнији са стране Запада“, истакао је експерт.Од 23. до 27. септембра 2022. године на овим територијама одржани су референдуми, на којима се огромна већина гласача изјаснила за прикључење Русији.За улазак у састав Русије гласало је 99,23 одсто учесника у ДНР, 98,42 одсто у ЛНР, 87,05 одсто у Херсонској и 93,11 одсто у Запорошкој области.Већ 30. септембра Владимир Путин је у Кремљу потписао споразуме о њиховом пријему у састав Руске Федерације, чиме је Москва формализовала оно што представља као вољу становништва исказану на референдумима.„Зе рајх“ не сме да опстанеГоворећи о главним изазовима за Москву у даљем развоју ових територија, Рогов као приоритет истиче победу у Специјалној војној операцији и смену актуелне власти у Кијеву, коју сматра главном претњом безбедности становништва на новим руским територијама. Према његовим речима, све док је такав режим на власти живот на овим просторима неће бити безбедан.Рогов сматра да поједини званичници који су раније радили у украјинском систему, иако су променили заставу и држављанство, настављају да спроводе стару политику и обрасце понашања, што, према његовим речима, подстиче корупцију и отежава интеграцију ових територија. Истовремено тврди да већина локалног становништва подржава повратак Русији и спремна је да поднесе тешкоће, али да саботаже и опструкције на локалном нивоу подривају њихово поверење у будућност. Због тога борбу против корупције види као један од кључних услова за успех руске политике на овим просторима.
https://sputnikportal.rs/20260921/samar-zapadu-ili-nova-ruska-pobeda-sta-izbori-zaista-govore-o-putinovoj-rusiji-olivera-ikodinovic-1203618176.html
донбас
днр
запорошка област
херсонска област
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, анализе и мишљења, специјална војна операција у украјини – вести, донбас, днр, лнр, запорошка област, херсонска област, национални празник, новорусија, историјски референдум о припајању русији , референдум, уједињење, украјина, владимир путин
русија, русија – политика, анализе и мишљења, специјална војна операција у украјини – вести, донбас, днр, лнр, запорошка област, херсонска област, национални празник, новорусија, историјски референдум о припајању русији , референдум, уједињење, украјина, владимир путин
Дуг пут до „повратка кући“: Празник са сузама у очима
Ово је дан јединства руског народа, оцењује Владимир Рогов, председник комисије Јавне коморе Русије за питања суверенитета, говорећи о Дану уједињења Доњецке и Луганске Народне Републике, Запорошке и Херсонске области са Русијом, уз поруку да је реч о историјском тренутку који је за милионе људи означио „повратак кући“.
„Пут повратка кући био је дуг. У овим регионима од 1991. године није прихваћена политика коју су наметнули сепаратисти, који су 1991. године отргли ове изворно руске, јужноруске земље од велике Русије. Зато су догађаји из 2022. године и поновно уједињење извојевано достигнуће и празник са сузама у очима. Зашто са сузама у очима? Зато што су ту и бол због губитка наших сабораца, наших земљака, наших сународника који су се борили за повратак кући. Ту су и ратна дејства“, каже Рогов за Спутњик.
Према наводима руских медија, за ове четири године спроведени су обимни инфраструктурни и економски пројекти. Само у Доњецкој Народној Републици обновљено је више од 13.000 стамбених и инфраструктурних објеката, док су у Маријупољу и другим градовима изграђени нови стамбени комплекси, вишеспратнице и медицински центри.
Значајан део улагања усмерен је и на саобраћајну инфраструктуру. Реконструисано је више од 2.800 километара путева и обновљено 67 мостова, што је омогућило успостављање редовнијег аутобуског саобраћаја и бољу повезаност градова. За 2026. годину планирана је реконструкција додатних 800 километара путева.
Поред тога, у четири региона поново је покренут рад 275 предузећа прерађивачке индустрије.
Стручњаци истичу да је
поновно уједињење Русије са њеним историјским територијама стратешки пробој и историјски избор. Захваљујући напорима Владимира Путина, милиони Руса су се поново нашли под окриљем велике земље.
„Ако говоримо о развоју ситуације, разумљиво је да велика Русија гради инфраструктуру, подиже зграде, шири путну мрежу, нарочито мрежу федералних путева и тако даље. Улажу се огромна средства у привреду и хуманитарну сферу, универзитети се обнављају и добијају стандарде каквих никада није било у време Украјине, јер се украјинска елита увек понашала као да реч Украјина потиче од речи „украсти“. Нажалост, ратна дејства се настављају, што, наравно, значи много разарања и много погинулих људи, па зато нема могућности да се живи мирно и безбедно“, истиче Рогов.
Запад треба да призна „избор милиона Руса“
У Русији се 30. септембар обележава као Дан уједињења са Доњецком и Луганском Народном Републиком, као и Херсонском и Запорошком облашћу, поводом четврте годишњице потписивања споразума о њиховом уласку у састав Руске Федерације. Тим поводом широм земље организују се свечани програми, концерти, изложбе и омладинске и волонтерске акције.
Овогодишњи датум има и институционални значај, јер ће на првој седници Државне думе деветог сазива учествовати и депутати из ових региона.
Празник је званично уведен у руско законодавство 2023. године, а 30. септембар је као нерадни празнични дан проглашен на новим руским територијама.
„И овај празник је залог наше будуће победе. То је тренутак када су се десетине милиона људи пробудиле и изашле из летаргијског сна у коме су били 30 година и започели активан пут повратка кући, у буквалном смислу, заједно са својом родном земљом. То је, дакле, дан јединства руског народа, који је најподељенији народ на свету“, наводи Рогов.
На питање колико дуго ће Запад моћи да се држи става да су ове територије део Украјине, упркос томе што народ њихов статус сматра „заувек затвореним“, Рогов одговара да Запад примењује двоструке стандарде и заузима ксенофобичан и нацистички став. Као пример наводи уједињење Источне и Западне Немачке, указујући на то да становници Источне Немачке тада нису на референдуму били питани да ли желе да уђу у заједничку државу са Западном Немачком и буду под њеном влашћу, подсећа Рогов.
„Моје дубоко уверење је да, како би се Запад брже помирио са оним што се дешава и схватио ситуацију, признао избор милиона Руса, Русија треба да покрене питање окупације Источне Немачке, незаконитог аншлуса, и да постави питање - зашто данас постоји јединствена држава Савезна Република Немачка. Можда су западни Немци били спремни да уђу у састав Источне Немачке, и можда би то било и праведније. Зато је моје дубоко уверење да, ако се Запад тако цинично и лицемерно односи према избору руских људи, који је изражен на референдуму и у ставовима људи који живе на нашој земљи, мојих сународника и земљака — ја сам иначе родом из града Запорожја — онда морамо апсолутно симетрично да поступамо према Западу. И тада ће, верујте, процес признавања онога што се код нас догодило, што се дешава и што ће се дешавати, бити много конструктивнији са стране Запада“, истакао је експерт.
Од 23. до 27. септембра 2022. године на овим територијама одржани су референдуми, на којима се огромна већина гласача изјаснила за прикључење Русији.
За улазак у састав Русије гласало је 99,23 одсто учесника у ДНР, 98,42 одсто у ЛНР, 87,05 одсто у Херсонској и 93,11 одсто у Запорошкој области.
Већ 30. септембра
Владимир Путин је у Кремљу потписао споразуме о њиховом пријему у састав Руске Федерације, чиме је Москва формализовала оно што представља као вољу становништва исказану на референдумима.
„Зе рајх“ не сме да опстане
Говорећи о главним изазовима за Москву у даљем развоју ових територија, Рогов као приоритет
истиче победу у Специјалној војној операцији и смену актуелне власти у Кијеву, коју сматра главном претњом безбедности становништва на новим руским територијама. Према његовим речима, све док је такав режим на власти живот на овим просторима неће бити безбедан.
„Главни изазов је победа у Специјалној војној операцији и уништење нацистичког режима у Кијеву, јер док год постоји режим, без обзира на то како се зове, данас је то 'Зе Рајх’, односно ‘Рајх Зеленског’, који он покушава да изгради, a сутра ће Запад дати неко друго име. Докле год такав русофобични режим буде постојао живот на јужним руским земљама биће небезбедан. Зато је главни изазов уништење непријатеља, а други главни изазов је борба против ‘политичког украјинства’, јер политичко украјинство, за разлику од украјинства као етнографског феномена руског света, представља главно зло“, наводи Рогов.
Рогов сматра да поједини званичници који су раније радили у украјинском систему, иако су променили заставу и држављанство, настављају да спроводе стару политику и обрасце понашања, што, према његовим речима, подстиче корупцију и отежава интеграцију ових територија. Истовремено тврди да већина локалног становништва подржава повратак Русији и спремна је да поднесе тешкоће, али да саботаже и опструкције на локалном нивоу подривају њихово поверење у будућност. Због тога борбу против корупције види као један од кључних услова за успех руске политике на овим просторима.
