https://sputnikportal.rs/20260930/gvardiolov-bekovski-paradoks-pep-ga-je-izveo-na-bok-a-tamo-ga-je-sacekao-jamal-1203881473.html
Гвардиолов бековски парадокс: Пеп га је извео на бок, а тамо га је сачекао Јамал
Гвардиолов бековски парадокс: Пеп га је извео на бок, а тамо га је сачекао Јамал
Sputnik Србија
Постоји занимљива фудбалска нит која повезује Пепа Гвардиолу, Јошка Гвардиола и Ламина Јамала. Један је легенда Барселоне која је касније као тренер мењала... 30.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-30T21:18+0200
2026-09-30T21:18+0200
2026-09-30T21:18+0200
спорт
спорт
фудбал
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/1e/1203881316_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_6e83fa403d9b179fd7bca153dd23032e.jpg
На утакмици Шпаније и Хрватске те три приче спојиле су се на једном делу терена.Шпанија је славила са убедљивих 4:1, Ламин Јамал је постигао два гола и меч завршио са оценом 9,9, док је Јошко Гвардиол остао на 5,9. Међутим, суштина њиховог дуела није у оценама, нити у покушају да се хрватском дефанзивцу припише кривица за убедљив пораз. Много је занимљивије питање зашто је управо тај дуел био толико важан.А одговор је једноставан: ако је Хрватска имала играча од којег је могла да очекује да парира Јамалу, онда је то био Гвардиол.Двојица фудбалера су се притом заиста нашла један наспрам другог. Јамал је највећи део офанзивног посла обављао са десне стране шпанског напада, док је Гвардиол покривао леви бок Хрватске. Њихове мапе кретања показују велику концентрацију активности управо у истом коридору. Није, дакле, реч о накнадно направљеном поређењу две највеће звезде, већ о стварном индивидуалном дуелу који је обележио добар део утакмице.И управо ту прича о Гвардиолу постаје занимљива.Хрватски репрезентативац није изградио име као леви бек. Напротив, у европски врх стигао је као штопер. На тој позицији се афирмисао у Лајпцигу, ту је привукао пажњу највећих европских клубова, а у средини последње линије играо је и за Хрватску. Његове карактеристике биле су готово идеалне за модерног централног дефанзивца – висок је и снажан, добар у дуелу, сигуран са лоптом и довољно покретљив да може да брани велики простор иза себе.Онда је стигао у Манчестер сити и код Пепа Гвардиоле добио другачији посао.Шпански тренер је почео да га користи на левом боку и временом је Гвардиол велики број утакмица одиграо управо као леви бек. Наравно, говорити о класичним позицијама у Пеповом систему често је незахвално. Гвардиол није постао бек у традиционалном смислу те речи. У зависности од фазе игре може да остане у последњој линији, уђе у средину, учествује у изградњи напада или се појави веома високо на противничкој половини.И та трансформација је успела.Гвардиол је показао да поседује технички квалитет потребан за такву улогу. Може да изнесе лопту, одигра под притиском и учествује у нападу, док му штоперско образовање даје сигурност у дефанзиви коју класични офанзивни бекови често немају.Али постоји и друга страна те приче.Гвардиол је висок и снажан фудбалер. За своју конституцију је веома покретљив и никако се не може назвати спорим, али његов највећи квалитет никада није била експлозивност на првих неколико метара. Није одрастао као бек чији се фудбал заснива на непрестаним спринтерским дуелима са крилним нападачима. Његова природна позиција годинама је била у средини одбране, где се простор, положај тела и дуел бране другачије.А онда на такав профил дефанзивца пошаљете Ламина Јамала.Шпанац је готово идеалан противник да тестира све оно што Гвардиолу на левом боку није природно. Јамал не мора да буде бржи током трке од 30 или 40 метара. Његова предност ствара се много раније – променом ритма, првим кораком, положајем тела и способношћу да дефанзивца натера да доноси одлуке пре него што открије шта намерава да уради.Зато је њега толико тешко бранити.Када прими лопту широко на десној страни, противнички бек мора да бира између неколико лоших решења. Ако му приђе сувише близу, Јамал може променом правца да створи предност већ на првом кораку. Ако му остави простор, добија време да подигне главу и крене ка средини. Ако му дефанзивац затвори спољну страну, оставља му простор за леву ногу. Ако брани улазак ка средини, Јамал може да настави уз линију.Гвардиол је управо због свог квалитета требало да буде хрватски одговор на тај проблем.Не да Јамала потпуно искључи из игре, јер је то у овом тренутку тешко очекивати од било ког дефанзивца, већ да му отежа утакмицу. Да га примора да се чешће ослобађа лопте, да му смањи број ситуација један на један и да барем део његове игре удаљи од зоне у којој је најопаснији.Догодило се супротно.Јамал је остао један од главних извора опасности Шпаније, постигао је два гола и готово читав меч играо са самопоуздањем фудбалера који осећа да може да нападне човека испред себе. Гвардиол није успео да му наметне услове дуела.И то је много важније од питања да ли је хрватски дефанзивац непосредно погрешио код неког од голова.Од Гвардиола се није очекивало да сам одбрани Хрватску. Нити се пораз од 4:1 може објаснити једним играчем. Али када противник има фудбалера који индивидуалним квалитетом може да разбије структуру одбране, потребан је неко ко ће на другој страни барем успоставити равнотежу.Хрватска је за то имала једног од својих најбољих фудбалера.Није било довољно.Уместо да се Јамал прилагођава начину на који га Гвардиол брани, дешавало се обрнуто. Јамал је одређивао где ће примити лопту, када ће остати широко, када ће кренути ка средини и када ће променити ритам, док је Гвардиол морао да реагује.А када нападач почне да диктира услове таквог дуела, дефанзивац је већ изгубио део битке.Управо због тога утакмица са Шпанијом поново отвара занимљиво питање: где се налази најбоља верзија Јошка Гвардиола?Пеп Гвардиола је показао да Хрват може да буде изузетно квалитетан леви бек. Али играње левог бека у Манчестер ситију није исто што и играње те позиције у сваком другом систему.Сити велики део утакмица проводи са лоптом. Његови дефанзивци функционишу у унапред дефинисаној структури, са јасним растојањима између линија и механизмима којима екипа реагује када изгуби посед. Гвардиол зато на боку може да користи оно у чему је изузетно добар, а да не буде непрестано изложен ономе што му је мање природно.Репрезентативни фудбал не нуди увек такву заштиту.Посебно не када преко пута стоји Јамал.И ту читава прича добија занимљиву симболику.Човек који је Јошка Гвардиола у Манчестеру извео из срца одбране на леви бок једна је од највећих личности у историји Барселоне. Пеп Гвардиола је у том клубу поникао, био капитен, освојио европску титулу као играч, а затим као тренер створио екипу која је оставила дубок траг у модерном фудбалу.Деценијама касније Барселона је произвела нову велику звезду.Јамал је прошао Ла Масију и готово директно из њене школе стигао до улоге једног од најважнијих играча првог тима. Данас носи Барселонину „десетку“ и представља лице нове генерације клуба чија је Пеп Гвардиола легенда.И онда је управо Јамал у репрезентативном дресу стигао на страну терена на коју је Пеп годинама раније преместио Гвардиола.Наравно, у томе нема никакве тактичке узрочно-последичне везе. Пеп није погрешио тиме што је од Гвардиола направио бека, као што једна утакмица против Јамала не доказује да Хрват не може да игра на тој позицији. Његове партије у Манчестер ситију већ су показале супротно.Али је фудбалски парадокс занимљив.Пеп Гвардиола је врхунског штопера извео на леви бок, а тамо га је, неколико година касније, сачекала нова највећа звезда Пепове Барселоне.И управо је тај дуел постао једна од слика шпанских 4:1.Јамал је завршио са два поготка и оценом 9,9, Гвардиол са 5,9. То нису бројке којима треба тражити кривца за хрватски пораз. Оне много више говоре о томе да Хрватска није добила оно чему је могла да се нада – да њена највећа дефанзивна звезда успе да парира највећој офанзивној звезди Шпаније.Гвардиол је био логичан избор за тај задатак. Квалитетом, искуством и физичким могућностима вероватно и најбољи који је Хрватска имала.Али преко пута је био Јамал.И ове вечери ни то није било довољно.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/1e/1203881316_340:0:3071:2048_1920x0_80_0_0_0acddaa8e5f5454ea167bf2ec058d826.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, фудбал
Гвардиолов бековски парадокс: Пеп га је извео на бок, а тамо га је сачекао Јамал
Постоји занимљива фудбалска нит која повезује Пепа Гвардиолу, Јошка Гвардиола и Ламина Јамала. Један је легенда Барселоне која је касније као тренер мењала начин на који се игра фудбал, други је у Манчестер сити стигао као један од најталентованијих штопера Европе, а трећи је данас десно крило, „десетка“ и највећа звезда нове Барселоне.
На утакмици Шпаније и Хрватске те три приче спојиле су се на једном делу терена.
Шпанија је славила са убедљивих 4:1, Ламин Јамал је постигао два гола и меч завршио са оценом 9,9, док је Јошко Гвардиол остао на 5,9. Међутим, суштина њиховог дуела није у оценама, нити у покушају да се хрватском дефанзивцу припише кривица за убедљив пораз. Много је занимљивије питање зашто је управо тај дуел био толико важан.
А одговор је једноставан: ако је Хрватска имала играча од којег је могла да очекује да парира Јамалу, онда је то био Гвардиол.
Двојица фудбалера су се притом заиста нашла један наспрам другог. Јамал је највећи део офанзивног посла обављао са десне стране шпанског напада, док је Гвардиол покривао леви бок Хрватске. Њихове мапе кретања показују велику концентрацију активности управо у истом коридору. Није, дакле, реч о накнадно направљеном поређењу две највеће звезде, већ о стварном индивидуалном дуелу који је обележио добар део утакмице.
И управо ту прича о Гвардиолу постаје занимљива.
Хрватски репрезентативац није изградио име као леви бек. Напротив, у европски врх стигао је као штопер. На тој позицији се афирмисао у Лајпцигу, ту је привукао пажњу највећих европских клубова, а у средини последње линије играо је и за Хрватску. Његове карактеристике биле су готово идеалне за модерног централног дефанзивца – висок је и снажан, добар у дуелу, сигуран са лоптом и довољно покретљив да може да брани велики простор иза себе.
Онда је стигао у Манчестер сити и код Пепа Гвардиоле добио другачији посао.
Шпански тренер је почео да га користи на левом боку и временом је Гвардиол велики број утакмица одиграо управо као леви бек. Наравно, говорити о класичним позицијама у Пеповом систему често је незахвално. Гвардиол није постао бек у традиционалном смислу те речи. У зависности од фазе игре може да остане у последњој линији, уђе у средину, учествује у изградњи напада или се појави веома високо на противничкој половини.
И та трансформација је успела.
Гвардиол је показао да поседује технички квалитет потребан за такву улогу. Може да изнесе лопту, одигра под притиском и учествује у нападу, док му штоперско образовање даје сигурност у дефанзиви коју класични офанзивни бекови често немају.
Али постоји и друга страна те приче.
Гвардиол је висок и снажан фудбалер. За своју конституцију је веома покретљив и никако се не може назвати спорим, али његов највећи квалитет никада није била експлозивност на првих неколико метара. Није одрастао као бек чији се фудбал заснива на непрестаним спринтерским дуелима са крилним нападачима. Његова природна позиција годинама је била у средини одбране, где се простор, положај тела и дуел бране другачије.
А онда на такав профил дефанзивца пошаљете Ламина Јамала.
Шпанац је готово идеалан противник да тестира све оно што Гвардиолу на левом боку није природно. Јамал не мора да буде бржи током трке од 30 или 40 метара. Његова предност ствара се много раније – променом ритма, првим кораком, положајем тела и способношћу да дефанзивца натера да доноси одлуке пре него што открије шта намерава да уради.
Зато је њега толико тешко бранити.
Када прими лопту широко на десној страни, противнички бек мора да бира између неколико лоших решења. Ако му приђе сувише близу, Јамал може променом правца да створи предност већ на првом кораку. Ако му остави простор, добија време да подигне главу и крене ка средини. Ако му дефанзивац затвори спољну страну, оставља му простор за леву ногу. Ако брани улазак ка средини, Јамал може да настави уз линију.
Гвардиол је управо због свог квалитета требало да буде хрватски одговор на тај проблем.
Не да Јамала потпуно искључи из игре, јер је то у овом тренутку тешко очекивати од било ког дефанзивца, већ да му отежа утакмицу. Да га примора да се чешће ослобађа лопте, да му смањи број ситуација један на један и да барем део његове игре удаљи од зоне у којој је најопаснији.
Јамал је остао један од главних извора опасности Шпаније, постигао је два гола и готово читав меч играо са самопоуздањем фудбалера који осећа да може да нападне човека испред себе. Гвардиол није успео да му наметне услове дуела.
И то је много важније од питања да ли је хрватски дефанзивац непосредно погрешио код неког од голова.
Од Гвардиола се није очекивало да сам одбрани Хрватску. Нити се пораз од 4:1 може објаснити једним играчем. Али када противник има фудбалера који индивидуалним квалитетом може да разбије структуру одбране, потребан је неко ко ће на другој страни барем успоставити равнотежу.
Хрватска је за то имала једног од својих најбољих фудбалера.
Уместо да се Јамал прилагођава начину на који га Гвардиол брани, дешавало се обрнуто. Јамал је одређивао где ће примити лопту, када ће остати широко, када ће кренути ка средини и када ће променити ритам, док је Гвардиол морао да реагује.
А када нападач почне да диктира услове таквог дуела, дефанзивац је већ изгубио део битке.
Управо због тога утакмица са Шпанијом поново отвара занимљиво питање: где се налази најбоља верзија Јошка Гвардиола?
Пеп Гвардиола је показао да Хрват може да буде изузетно квалитетан леви бек. Али играње левог бека у Манчестер ситију није исто што и играње те позиције у сваком другом систему.
Сити велики део утакмица проводи са лоптом. Његови дефанзивци функционишу у унапред дефинисаној структури, са јасним растојањима између линија и механизмима којима екипа реагује када изгуби посед. Гвардиол зато на боку може да користи оно у чему је изузетно добар, а да не буде непрестано изложен ономе што му је мање природно.
Репрезентативни фудбал не нуди увек такву заштиту.
Посебно не када преко пута стоји Јамал.
И ту читава прича добија занимљиву симболику.
Човек који је Јошка Гвардиола у Манчестеру извео из срца одбране на леви бок једна је од највећих личности у историји Барселоне. Пеп Гвардиола је у том клубу поникао, био капитен, освојио европску титулу као играч, а затим као тренер створио екипу која је оставила дубок траг у модерном фудбалу.
Деценијама касније Барселона је произвела нову велику звезду.
Јамал је прошао Ла Масију и готово директно из њене школе стигао до улоге једног од најважнијих играча првог тима. Данас носи Барселонину „десетку“ и представља лице нове генерације клуба чија је Пеп Гвардиола легенда.
И онда је управо Јамал у репрезентативном дресу стигао на страну терена на коју је Пеп годинама раније преместио Гвардиола.
Наравно, у томе нема никакве тактичке узрочно-последичне везе. Пеп није погрешио тиме што је од Гвардиола направио бека, као што једна утакмица против Јамала не доказује да Хрват не може да игра на тој позицији. Његове партије у Манчестер ситију већ су показале супротно.
Али је фудбалски парадокс занимљив.
Пеп Гвардиола је врхунског штопера извео на леви бок, а тамо га је, неколико година касније, сачекала нова највећа звезда Пепове Барселоне.
И управо је тај дуел постао једна од слика шпанских 4:1.
Јамал је завршио са два поготка и оценом 9,9, Гвардиол са 5,9. То нису бројке којима треба тражити кривца за хрватски пораз. Оне много више говоре о томе да Хрватска није добила оно чему је могла да се нада – да њена највећа дефанзивна звезда успе да парира највећој офанзивној звезди Шпаније.
Гвардиол је био логичан избор за тај задатак. Квалитетом, искуством и физичким могућностима вероватно и најбољи који је Хрватска имала.
Али преко пута је био Јамал.
И ове вечери ни то није било довољно.