Место где се у крви родила слобода /фото/

Након албанске голготе, када су многи помислили да српске војске више нема, опорављене, реорганизоване и опремљене српске трупе пребачене су са Крфа и Бизерте у Солун, да би убрзо биле распоређене дуж Могленских планина на линију будућег Солунског фронта

1/33

Након албанске голготе, када су многи помислили да српске војске више нема, опорављене, реорганизоване и опремљене српске трупе пребачене су са Крфа и Бизерте у Солун, да би убрзо биле распоређене дуж Могленских планина на линију будућег Солунског фронта

© Sputnik / Лола ЂорђевићСрпска војска још није стигла да се распореди на додељене положаје, а отпочела је изненадна бугарска офанзива из правца Битоља према Островском језеру, Лерину и Водену. Офанзива је заустављена победом српске војске (у садејству са једном француском армијом) у Горничевској бици

2/33

Српска војска још није стигла да се распореди на додељене положаје, а отпочела је изненадна бугарска офанзива из правца Битоља према Островском језеру, Лерину и Водену. Офанзива је заустављена победом српске војске (у садејству са једном француском армијом) у Горничевској бици

После победе код Горничева, српска војска је кренула даље.Трећој армији стављено је у задатак да заузме масив Кајмакчалана од чијег је освајања зависио успех на готово целом фронту

3/33

После победе код Горничева, српска војска је кренула даље.Трећој армији стављено је у задатак да заузме масив Кајмакчалана од чијег је освајања зависио успех на готово целом фронту

Освајање планинског ланца Ниџе планине и врха Кајмакчалан, преко чије се највише коте протезала државна граница Краљевине Србије, за српског војника је представљало отварање "Капије отаџбине" у коју би се, после десет месеци изгнанства, вратио

4/33

Освајање планинског ланца Ниџе планине и врха Кајмакчалан, преко чије се највише коте протезала државна граница Краљевине Србије, за српског војника је представљало отварање "Капије отаџбине" у коју би се, после десет месеци изгнанства, вратио

© Sputnik / Лола ЂорђевићКров Балкана – Кајмакчалан са висином од 2.521 м (на старим картама 2.525), заједно са висовима Сива стена, Старков гроб, Старков зуб, Кочобеј и Флока, представљао је природно утврђење и стратешки важан положај чијим би се падом угрозио цео систем бугарске одбране.

5/33

Кров Балкана – Кајмакчалан са висином од 2.521 м (на старим картама 2.525), заједно са висовима Сива стена, Старков гроб, Старков зуб, Кочобеј и Флока, представљао је природно утврђење и стратешки важан положај чијим би се падом угрозио цео систем бугарске одбране.

Бугари су планински врх утврдили са три реда ровова, између којих су била крстила са бодљикавом жицом и други, фортификацијски објекти у ближој и даљој области Кајмакчалана. Убеђени у његову неосвојивост бугарски војници су га, инспирисани својим митским јунаком, назвали „Борисов град“.

6/33

Бугари су планински врх утврдили са три реда ровова, између којих су била крстила са бодљикавом жицом и други, фортификацијски објекти у ближој и даљој области Кајмакчалана. Убеђени у његову неосвојивост бугарски војници су га, инспирисани својим митским јунаком, назвали „Борисов град“.

© Sputnik / Лола ЂорђевићСвесна значаја Кајмакчалана, Бугарска врховна команда издала је наређење да се положаји бране до последњег човека. Један од добро утврђених бугарских такорећи бункера, и данас је видљив на самом планинском врху

7/33

Свесна значаја Кајмакчалана, Бугарска врховна команда издала је наређење да се положаји бране до последњег човека. Један од добро утврђених бугарских такорећи бункера, и данас је видљив на самом планинском врху

Да отворе „Капију слободе“, одређене су Дринска и делови Дунавске дивизије из 3. армије.

8/33

Да отворе „Капију слободе“, одређене су Дринска и делови Дунавске дивизије из 3. армије.

Почетни положаји Дринске дивизије налазили су неколико стотина метара ниже од утврђених бугарских положаја. У плитким рововима ископаним у камену, изложени дејству бугарске артиљерије, од 21.08. до 12.09.1916. "дринци" су свакодневно одбијали бугарске нападе.

9/33

Почетни положаји Дринске дивизије налазили су неколико стотина метара ниже од утврђених бугарских положаја. У плитким рововима ископаним у камену, изложени дејству бугарске артиљерије, од 21.08. до 12.09.1916. "дринци" су свакодневно одбијали бугарске нападе.

Положаји испред Кајмакчалана заузети су 12. и 13. септембра, а напад на њега почео је 16. септембра 1916. После снажне артиљеријске припреме, српска пешадија је у јутарњим часовима кренула у општи напад пењући се стрмим падинама засипана ураганском ватром бранилаца

10/33

Положаји испред Кајмакчалана заузети су 12. и 13. септембра, а напад на њега почео је 16. септембра 1916. После снажне артиљеријске припреме, српска пешадија је у јутарњим часовима кренула у општи напад пењући се стрмим падинама засипана ураганском ватром бранилаца

У жестокој и крвавој борби, која се 18 септембра водила прса у прса, војници 1. батаљона 5. пука успели су да заузму сам врх Кајмакчалана. На коти 2525, пободена руком командира 2. чете 1. батаљона 5.пука капетана Бошка Булатовића, завојорила се српска застава

11/33

У жестокој и крвавој борби, која се 18 септембра водила прса у прса, војници 1. батаљона 5. пука успели су да заузму сам врх Кајмакчалана. На коти 2525, пободена руком командира 2. чете 1. батаљона 5.пука капетана Бошка Булатовића, завојорила се српска застава

Међутим, под окриљем густе магле и мрака, Бугари су успели да поврате коту 2525, одбацујући 5. и 17. пук на руб Кајмакчаланског платоа. Наредних 12. дана уследиле су жестоке борбе у којима су нападали и Срби и Бугари уз страховите губитке са обе стране

12/33

Међутим, под окриљем густе магле и мрака, Бугари су успели да поврате коту 2525, одбацујући 5. и 17. пук на руб Кајмакчаланског платоа. Наредних 12. дана уследиле су жестоке борбе у којима су нападали и Срби и Бугари уз страховите губитке са обе стране

У борбама које су се свакодневно водиле, Дринска дивизија је имала велики број војника избачених из строја, те је, пред одлучујући напад, Врховна команда одлучила да је појача ставивши под њену команду 7. београдски пук пуковника Јована Јовановића, Добровољачки одред Војводе Вука и 3. батаљон 8. пожаревачког пука потпуковника Данила Белимарковића.

13/33

У борбама које су се свакодневно водиле, Дринска дивизија је имала велики број војника избачених из строја, те је, пред одлучујући напад, Врховна команда одлучила да је појача ставивши под њену команду 7. београдски пук пуковника Јована Јовановића, Добровољачки одред Војводе Вука и 3. батаљон 8. пожаревачког пука потпуковника Данила Белимарковића.

© Sputnik / Лола ЂорђевићУ првој борбеној линији били су распоређени комите Добровољачког одреда Војводе Вука, Београђани из 7. пука и Ваљевци из 5. пука. У другој линији су се налазили Ужичани из 4. пука и Ваљевци из 17. пука.

14/33

У првој борбеној линији били су распоређени комите Добровољачког одреда Војводе Вука, Београђани из 7. пука и Ваљевци из 5. пука. У другој линији су се налазили Ужичани из 4. пука и Ваљевци из 17. пука.

© Sputnik / Лола ЂорђевићОдлучујући напад на Кајмакчалан отпочет је ураганском артиљеријском паљбом која је трајала готово шест сати. Српски артиљерци, опремљени чувеним француским брзометним топовима калибра 75 mm (М1897) и тешким хаубицама „Шнајдер”, преоравали су врх планине

15/33

Одлучујући напад на Кајмакчалан отпочет је ураганском артиљеријском паљбом која је трајала готово шест сати. Српски артиљерци, опремљени чувеним француским брзометним топовима калибра 75 mm (М1897) и тешким хаубицама „Шнајдер”, преоравали су врх планине

© Sputnik / Лола ЂорђевићВишесатно дејство српске артиљерије изазвало је хаос и панику у бугарским рововима из којих су многи покушавали побећи, али су их њихови официри револверима враћали натраг. Поред дима од експлозија, над врх планине се спустила и тамна завеса магле густе као тесто.

16/33

Вишесатно дејство српске артиљерије изазвало је хаос и панику у бугарским рововима из којих су многи покушавали побећи, али су их њихови официри револверима враћали натраг. Поред дима од експлозија, над врх планине се спустила и тамна завеса магле густе као тесто.

© Sputnik / Лола ЂорђевићОбавијени маглом, српски војници су у незадрживом јуришу кидали бодљикаве жице и упадали у непријатељске ровове. У ситуацији где се није видео прст пред оком, у борби прса у прса, Срби су неретко држећи бајонет у десној руци, левом хватали противника за главу не би ли по одсуству шлема утврдили да је у питању бугарски војник

17/33

Обавијени маглом, српски војници су у незадрживом јуришу кидали бодљикаве жице и упадали у непријатељске ровове. У ситуацији где се није видео прст пред оком, у борби прса у прса, Срби су неретко држећи бајонет у десној руци, левом хватали противника за главу не би ли по одсуству шлема утврдили да је у питању бугарски војник

Стравиче слике бојишта описао је брат Димитрија Туцовића Стеван у свом дневнику: „Одмах по заузећу Кајмакчалана извео сам своју батерију на вис, где сам видео чудан и страшан призор... Делови тела били су разбацани по оном платоу виса. Виде се људи без ногу, без руку, главе, стомака...“

18/33

Стравиче слике бојишта описао је брат Димитрија Туцовића Стеван у свом дневнику: „Одмах по заузећу Кајмакчалана извео сам своју батерију на вис, где сам видео чудан и страшан призор... Делови тела били су разбацани по оном платоу виса. Виде се људи без ногу, без руку, главе, стомака...“

Вођени жељом да отворе "Kапију отабине", српски јунаци су јуришали на добро утврђене непријатељске ровове у којима је настало гушање и крвава борба прса у прса, из које су бугарски војници покушавали да побегну и извуку живе главе.

19/33

Вођени жељом да отворе "Kапију отабине", српски јунаци су јуришали на добро утврђене непријатељске ровове у којима је настало гушање и крвава борба прса у прса, из које су бугарски војници покушавали да побегну и извуку живе главе.

© Sputnik / Лола ЂорђевићУ раним поподневним часовима, 30 септембра 1916.године војници Добровољачког одреда под командом резервног капетана Миливоја Динића успели су да освоје коту 2525. Ускоро су на кајмакчалански плато, избили и Београђани и Ваљевци

20/33

У раним поподневним часовима, 30 септембра 1916.године војници Добровољачког одреда под командом резервног капетана Миливоја Динића успели су да освоје коту 2525. Ускоро су на кајмакчалански плато, избили и Београђани и Ваљевци

© Sputnik / Лола ЂорђевићХроничари тога времена су забележили да су се пролазећи поред пирамиде, која је означавала највишу коту и државну границу, српски војници крстили и љубили земљу. „Капија отаџбине“ била је одшкринута!

21/33

Хроничари тога времена су забележили да су се пролазећи поред пирамиде, која је означавала највишу коту и државну границу, српски војници крстили и љубили земљу. „Капија отаџбине“ била је одшкринута!

Вест о победи одјекнула је широм Солунског фронта. Српска Врховна команда издала је проглас, у коме се каже: „… Јунаци, отели сте му топове, заузели сте орлово гнездо, силну тврђаву и сву наду непријатељеву, заузели сте Кајмакчалан. Врата за нашу милу Србију отворили сте!“

22/33

Вест о победи одјекнула је широм Солунског фронта. Српска Врховна команда издала је проглас, у коме се каже: „… Јунаци, отели сте му топове, заузели сте орлово гнездо, силну тврђаву и сву наду непријатељеву, заузели сте Кајмакчалан. Врата за нашу милу Србију отворили сте!“

Цена извојеване победе била је огромна: српске снаге су укупно имале око 5.000 односно 4.643 погинулих, рањених и несталих војника, од којих је Дринска дивизија имала 3.804 избачених из строја, од тога 39 погинулих официра и 747 погинулих подофицира, каплара и редова.

23/33

Цена извојеване победе била је огромна: српске снаге су укупно имале око 5.000 односно 4.643 погинулих, рањених и несталих војника, од којих је Дринска дивизија имала 3.804 избачених из строја, од тога 39 погинулих официра и 747 погинулих подофицира, каплара и редова.

© Sputnik / Лола ЂорђевићВрховни командант Српске војске регент Александар Карађорђевић, наредио је одмах после освајања Кајмакчалана да се на његовом највишем врху подигне спомен-капела и у њу сахране кости свих српских бораца. Капела Светог Петра и Павла свечано је освећена на двогодишњицу заузећа Кајмакчалана 30. септембра 1918.

24/33

Врховни командант Српске војске регент Александар Карађорђевић, наредио је одмах после освајања Кајмакчалана да се на његовом највишем врху подигне спомен-капела и у њу сахране кости свих српских бораца. Капела Светог Петра и Павла свечано је освећена на двогодишњицу заузећа Кајмакчалана 30. септембра 1918.

© Sputnik / Лола ЂорђевићНа њеном улазу уклесане су речи краља Александра: „Мојим див-јунацима, неустрашивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи и остадоше овде као вечни стражари на прагу отаџбине.“

25/33

На њеном улазу уклесане су речи краља Александра: „Мојим див-јунацима, неустрашивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи и остадоше овде као вечни стражари на прагу отаџбине.“

© Sputnik / Лола ЂорђевићУ унутрашњости капеле, у урни, од 1929. године налазило се срце великог пријатеља српског Арчибалда Рајса. Срца у урни више нема. Верује се да је нестало када су бугарски фашисти током Другог светског рата разбили урну и оскрнавили спомен - капелу

26/33

У унутрашњости капеле, у урни, од 1929. године налазило се срце великог пријатеља српског Арчибалда Рајса. Срца у урни више нема. Верује се да је нестало када су бугарски фашисти током Другог светског рата разбили урну и оскрнавили спомен - капелу

27/33

Јужно од капеле налази се костурница у којој се похрањени посмртни остаци погинулих српских ратника

© Sputnik / Лола ЂорђевићУ паничном одступању Бугари су се повукли према суседним врховима Сивој Стени, Кочобеју, Флоки, Старковом гробу. Након три дана, под налетом српске војске и ови планински су ослобођени, а Бугари су били принуђени да се повуку према Црној реци, покушавајући да организовањем снажне одбране сачувају Битољ

28/33

У паничном одступању Бугари су се повукли према суседним врховима Сивој Стени, Кочобеју, Флоки, Старковом гробу. Након три дана, под налетом српске војске и ови планински су ослобођени, а Бугари су били принуђени да се повуку према Црној реци, покушавајући да организовањем снажне одбране сачувају Битољ

© Sputnik / Лола ЂорђевићНису успели. Српске трупе ушле су у Битољ 19. новембра, чиме је ослобођен први град краљевине Србије након што ју је њена војска напустила годину дана раније. Тиме је тријумфално окончана ова операција, у којој су српској војсци велику помоћ пружиле руске и француске колонијалне трупе

29/33

Нису успели. Српске трупе ушле су у Битољ 19. новембра, чиме је ослобођен први град краљевине Србије након што ју је њена војска напустила годину дана раније. Тиме је тријумфално окончана ова операција, у којој су српској војсци велику помоћ пружиле руске и француске колонијалне трупе

Иако је "Капија отаџбине" одшкринута, што због проблема на осталим фронтовима, што због става неких држава, пре свих Енглеза да је Солунски фронт споредно ратиште, српски војници су били принуђени да зауставе даљу офанзиву и жељно ишчекиван повратак у Србију одложе за две године

30/33

Иако је "Капија отаџбине" одшкринута, што због проблема на осталим фронтовима, што због става неких држава, пре свих Енглеза да је Солунски фронт споредно ратиште, српски војници су били принуђени да зауставе даљу офанзиву и жељно ишчекиван повратак у Србију одложе за две године

© Sputnik / Лола ЂорђевићНа заравни Добро поље, која спаја планине Козјак и Ниџе 13. септембра 1918. године орканском ватром из скоро 600 топова започео је пробој Солунског фронта. У незадрживом јуришу кренула је Шимудајска дивизија, 122. француска и 17. Колонијална дивизија. Ускоро се укључила Југословенска и Тимочка дивизија. Фронт је пробијен.

31/33

На заравни Добро поље, која спаја планине Козјак и Ниџе 13. септембра 1918. године орканском ватром из скоро 600 топова започео је пробој Солунског фронта. У незадрживом јуришу кренула је Шимудајска дивизија, 122. француска и 17. Колонијална дивизија. Ускоро се укључила Југословенска и Тимочка дивизија. Фронт је пробијен.

Понесени речима војводе Живојина Мишића "Јунаци, напред у отаџбину“, Моравци, Шумадинци, Ужичани, Тимочани, као вихор који руши све пред собом, кренули су васкрсли српски ратници ка Србији. "Капија отаџбине" била је широм отворена.

32/33

Понесени речима војводе Живојина Мишића "Јунаци, напред у отаџбину“, Моравци, Шумадинци, Ужичани, Тимочани, као вихор који руши све пред собом, кренули су васкрсли српски ратници ка Србији. "Капија отаџбине" била је широм отворена.

Жртва, коју су наши преци положили за слободу Србије, својеврсни је завет остављен у аманет Србима, па тако многи данас (као и писац ових редова) корачајући стазама предака походе спомен-капелу на Кајмакчалану – врху који није највиши на свету, али је сигурно најближи небесима.

33/33

Жртва, коју су наши преци положили за слободу Србије, својеврсни је завет остављен у аманет Србима, па тако многи данас (као и писац ових редова) корачајући стазама предака походе спомен-капелу на Кајмакчалану – врху који није највиши на свету, али је сигурно најближи небесима.