Постоји „дрво против глади“ које би могло да храни милионе људи, али се узгаја само у једној држави
20:49 30.09.2026 (Освежено: 20:54 30.09.2026)
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Надимци за поједине пољопривредне културе умеју да буду веома ласкави. Памук је од 19. века познат као „бело злато“, пшеница као „краљица житарица“, али мало која биљка може да се похвали надимцима попут „дрвета против глади“, „банане на стероидима“ и „чудотворне културе“.
Реч је о енсету, биљци за коју је, ако живите изван Етиопије, велика вероватноћа да никада нисте чули.
Ипак, енсет је основна животна намирница за више од 20 милиона људи у Етиопији. Може нарасти и до десет метара, а по способности прилагођавања, отпорности и приносу могао би имати много ширу примену. Управо зато британски биолог Џејмс Борел сматра да је ова биљка неправедно запостављена.
Успавани див
Енсет припада породици банана, али за разлику од своје познатије рођаке, његови плодови нису јестиви. Пуни су тврдих црних семенки, због чега се назива и „лажна банана“.
Иако дивљи енсет природно расте у више афричких земаља, од Судана до Мозамбика, као пољопривредна култура готово се искључиво узгаја у Етиопији, посебно у њеним југозападним планинским областима, на надморским висинама између 1.500 и 3.000 метара.
Тамо његове огромне зелене листове, дуге и до пет метара, лако можете заменити за дрво. Међутим, као и банана, енсет је заправо зељаста биљка. Његово „дебло“ чине збијени листови, док се за исхрану користе подземни делови и скробна маса из стабљике.
I’ve never had such big leaves on my #ensete ventricosum
— Fred (@frdvil) September 21, 2022
The plant is taller than me and with a pseudo trunk 40cm in diameter!
I'm going to have a hard time lifting it up for overwintering! 😂 pic.twitter.com/uPwSQRAsUc
Материјал се уситњава, меша с квасцем и ферментише у земљаним јамама. Процес може трајати од три месеца до две године. Од добијене масе прави се традиционални етиопски хлеб кочо, док се течност која настаје цеђењем, позната као була, може прерадити у прах и користити за припрему каша и кнедли.
Најважнија особина енсета, међутим, није његов необичан изглед већ изузетна отпорност.
Даје високе приносе, подноси сушу и отпоран је на бројне болести. Само око 60 биљака може обезбедити довољно хране за петочлану породицу током целе године. За разлику од већине главних житарица, енсет је вишегодишња биљка и може се узгајати годинама без поновне сетве сваке сезоне.
Због тога су научници почели да га посматрају као потенцијално важну културу у свету који се суочава са климатским променама и растућом несигурношћу у снабдевању храном.
Fire red colour of the new leaf of my #ensete ventricosum maurelii pic.twitter.com/u4FrUO5kIu
— Fred (@frdvil) March 24, 2022
Студија из 2021. године показала је да би се енсет, захваљујући широком распону климатских услова које подноси, могао узгајати на великим подручјима јужне и источне Африке. Према моделима истраживача, постојеће површине могле би се вишеструко проширити и потенцијално обезбедити храну за више од 100 милиона додатних људи.
Године 2023. енсет је први пут процветао у стакленику Краљевске ботаничке баште Кју у Лондону, након што је тамо четири године раније стигао као садница висока свега 30 центиметара.
Зашто се није проширио?
Ако је енсет толико успешан у Етиопији, поставља се једноставно питање: зашто се није проширио светом као кукуруз, пиринач или кромпир?
Одговор није једноставан.
Једна препрека је строга контрола међународног промета биљног материјала у Етиопији, која жели да заштити своје биљно наслеђе од биопиратства. Други проблем је што дивљи енсет из других делова Африке није исто што и припитомљене етиопске сорте које се користе за исхрану.
One of the many Ensete ventricosum maurelii banana plants planted out in our garden for the summer
— Mike Clifford (@MikesRarePlants) August 13, 2018
commonly known as the Ethiopian banana or Abyssinian banana , not bad for a £3.50 plug plant this year pic.twitter.com/uoxUDFbT02
Ту је и знање. Узгој и прерада енсета захтевају сложене поступке које су локалне заједнице развијале вековима. Берба је физички изузетно захтевна и углавном је обављају жене. На неколико етиопских универзитета развијају се машине које би тај посао могле олакшати, али још нису широко примењене.
Постоји и културна препрека. Енсет има специфичан укус и начин припреме на који се људи из других средина морају навикнути.
Ипак, можда је најважнији одговор – историја.
Борел подсећа да не постоји ништа посебно у самој природи због чега су баш пиринач, пшеница, кукуруз, кромпир или слатки кромпир постали глобално доминантне културе. Њихов успех резултат је сложеног сплета географије, историје, трговине, културе и – случајности.
Да су се неке историјске околности одвијале другачије, можда би данас нека сасвим друга биљка била једна од најважнијих прехрамбених култура света.
Можда је управо зато енсет занимљив: он показује да решење проблема глади можда не мора увек да буде нова технологија или нова биљка. Понекад оно већ постоји – само га свет још није приметио.
Погледајте и:
