Пред БиХ само један могући пут – повратак на „фабричка подешавања“
© Sputnik / Маријана Колаковић
Пратите нас
За БиХ нема другог полувремена – за њу постоји само један могући пут – рестарт и повратак на „фабричка подешавања“, а то значи повратак изворном дејтонском оквиру. Рестарт није могућ без дијалога и договора два ентитета и три конститутивна народа, речено је на трибини „Република Српска – године расплета или друго полувреме“.
Учесници јубиларне, тридесете трибине у организацији портала „Факти“ и „Све о Српској“ посебно су нагласили промењене геополитичке прилике у свету којима се Републици Српској отварају врата за промену њеног положаја, како унутар БиХ, тако и на међународној сцени.
Међутим, основно питање, како је рекао шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, остаје да ли ће БиХ наставити путем сталних политичких конфронтација или ће се вратити изворном уставним оквиру и дијалогу који је био темељ Дејтонског споразума.
Трампов долазак на власт променио све
Политиколог др Ненад Кецмановић нагласио је да су Американци, који су у прошлости били коловође антисрпске кампање, окренули лист: уз консултацију са руским председником Владимиром Путином, Милорад Додик ушао је у аранжман са америчким председником Доналдом Трампом, који га је, како је Кецмановић рекао, „скинуо са Шмитових вешала“.
Да би искористила промене глобалне коњуктуре, према Кецмановићевим речима, Српска би требало да подиже ниво аутономије до мере коју је одредио изворни Дејтон, без претњи, провокација или притисака.
„Невоља је у томе што Бошњаци после Алије Изетбеговића немају лидера са ауторитетом потребним да би могао да учини одлучан корак ка договору. Осећање беспомоћности због лишености моћног спољног покровитеља, на шта су Бошњаци столећима навикли као на политички модус вивенди, може да изазове друго полувреме ратног пожара. Варницу, негде око ентитетске границе, може да укреше терориста убачен међу мигранте, муџахедински зет из Бочиње, исиловац повратник, отпуштеник из Гвантанама… домаћи ратни ветеран. Рат некада зна да се и омакне, као што је говорио мудри Андрић“, упозорио је Кецмановић.
Од чега зависи будућност српско-бошњачких односа
Зависи ли будућност српско-бошњачких односа у БиХ од заблуда политичког Сарајева, запитао се амбасадор БиХ у Србији, др Александар Врањеш. Према његовим речима, трајна стабилност БиХ није могућа кроз наметање једног националног наратива другима, нити је могуће градити ни минимум сарадње на поставкама у којима два конститутивна народа морају да буду апсолутно потчињена трећем конститутивном народу.
Кроз деценије изграђен је виктимистички наратив, који је од Бошњака створио мезимчад међународне заједнице – по том принципу, ако се они наљуте, сви треба нешто да чине. Међутим, како истиче Врањеш, прошло је тридесет година и тај малолетни народ постао је пунолетан и потребно је да и он преузме одговорност за будућност БиХ.
„Текућа предизборна кампања пред опште изборе до краја је оголила сурову истину да помирење између Бошњака и Срба никада није постигнуто, или прецизније, никада није постигнуто у оној мери која би била довољна за суживот у заједничкој државној заједници. Реакције које су у бошњачкој јавности и политичком Сарајеву уследиле поводом смрти и сахране генерала Ратка Младића додатно су појачане предизборном хистеријом си страхом странака владајуће 'Тројке' од изборног пораза. Показали су да бошњачка елита не жели суживот са српским конститутивним народом у БиХ“, рекао је Врањеш.
Политичко Сарајево, упозорава он, све чешће условљава сарадњу са Србима прихватањем бошњачких политичких наратива, док се оспоравање тих наратива представља не само као неслагање, него као конкретно кривично дело и они су спремни да ту методологију бране прилично агресивно.
Тако министар одбране БиХ Зукан Хелез позива на џихад – верски рат, док с друге стране, министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић, у покушају да спаси своју политичку будућност, лично одлучује да снизи ниво билатералних односа са Србијом, наводи амбасадор.
Овакве изјаве и потезе, као и потези бошњачког члана Председништва Дениса Бећировића, примери су ширег проблема: да ли политичко Сарајево прихвата српски конститутивни народ као равноправан политички субјект са сопственим политичким интересима, правима, идентитетом и погледом на прошлост, или је политичком Сарајеву пожељан само онај српски политички представник који је спреман да се уклопи у унапред постављене оквире бошњачке политике, реторички пита Врањеш.
Да ли је дејтонска БиХ уопште потребна у мултиполарном свету
Дејтонска БиХ створена је на врхунцу униполарног света предвођеног САД и њиховим западним вазалима. Међутим, процес распада колективног Запада убрзао се уласком Доналда Трампа у Белу кућу, а то се одразило и на БиХ, у којој су супротстављени ставови Беле куће и ЕУ довели до политичког вакуума у кључној институцији неоколонијалног управљања БиХ – канцеларији високог представника (ОХР).
Захваљујући америчком притиску, лажни високи представник Кристијан Шмит био је принуђен да напусти узурпирано место, а његов наследник биће последњи високи представник, рекао је политиколог Александар Павић.
Истовремено, Москва не дозвољава повратак на претходно стање – стога је прилично извесно да дејтонска БиХ не може да преживи распад колективног Запада. Отвара се питање да ли ће новом, мултиполарном поретку икаква БиХ уопште бити потребна, навео је он.
„Већ сад смо на неки начин у неком постдејтонском поретку и питање је можемо ли уопште да се вратимо у дејтонски поредак, а питање је да ли нама то уопште више и одговара. Без обзира на релативну повољност Дејтонског споразума за српски народ, не треба заборавити да је српски народ гласао да остане део заједничке државе са осталим Србима. Насилно је српски народ у БиХ отцепљен од остатка српског народа и распад једнополарног света, који је био тај који је разорио Југославију, говори да треба преиспитати све, укључујући и основно питање: да ли Срби имају право да живе у једној држави“, истакао је Павић.
