Курти хоће да уђе у Скупштину Србије
© AP Photo / Visar Kryeziu
Пратите нас
Чињеница да Аљбин Курти стоји иза уједињене албанске коалиције која ће наступати на парламентарним изборима у Србији и већ испостављеног захтева да Албанци добију пет загарантованих места у српском парламенту наводи на помисао да све то може да утиче на функционисање институција у постизборном процесу, каже политиколог Никола Перишић.
Осам албанских партија из Прешева, Бујановца и Медвеђе под окриљем Аљбина Куртија постигли су договор да на изборе у Србији расписане за 25. октобар, иду на једној листи „Албанска коалиција“.
А један од захтева, како је рекао Курти, биће да се Албанцима да пет загарантованих места у Парламенту Србије по моделу по коме су Срби заступљени у косовском парламенту са десет места.
Албанци уједињени
Политиколог Никола Перишић каже да је у неку руку чињеница да све албанске партије изађу на изборе у Србији добра порука али је у исто време и опасна јер је донета одлуком Куртија.
„Позитивно је што ће фактички све албанске политичке странке признати легитимитет самог изборног процеса који ће уследити у Србији, с обзиром на то да смо имали пример Демократске партије Албанаца која је дуги низ година бојкотовала изборе и није признавала ни Србију као државу. Оно што забрињава јесте да је фактички Курти тај који је саставио ту листу и спојио те политичке опције, што значи да ће највероватније на неки начин бити одговорне и њему за своје политичко деловање, а знамо како се опходио према Србима. Из тог разлога треба бити опрезан, јер на жалост могуће је да уследе и неке и негативне активности у постизборном периоду од ових политичких опција,“ упозорава Перишић.
То што Албанци, додаје он, траже загарантовани број за националну мањину, у српском парламенту то тешко да могу да добију.
Неадекватни захтеви
„То јесте један од начина афирмативних мера према политичким опцијама националних мањина у Европи у државама у којима тако функционише изборни систем. У Србији је то другачије креирано када су у питању афирмативне мере и за националне мањине важи тзв. природни праг за странке националних мањина, што значи да отприлике негде са 15.000 гласова могу да обезбеде један посланички мандат. Тако да албанске политичке опције код нас могу само тако да буду заступљене у парламенту после избора. Видећемо колико мандата ће освојити,“ каже Перишић.
С друге стране, он подсећа да Албанци не представљају највећу националну мањину у Србији, тако да вероватно неће бити ни најзаступљенији када су у питању странке националних мањина.
„Оно што они покушавају јесте да пресликају како је у тзв. косовском изборном систему где Срби имају загарантовани број места, али као што сам рекао, у Србији то функционише другачије, тако да би таква нека иницијатива требало да буде плод ширег консензуса између свих националних мањина и да буде реципрочно у складу са бројем становника одређене националне мањине у Србији,“ напомиње наш саговорник.
Опасан сценарио
Оно што је опасно у свему овоме, каже Перишић, јесте чињеница да би албанске странке у Србији с обзиром да су уједињене под Куртијем у неком највероватније постизборном периоду могле да створе потенцијално опасне ситуације.
„То би могли да искористе као вид притиска на Београд и жељу да се односи Срба и Албанаца поново ставе у жижу регионалних односа. То је свакако један од механизама на који албанска страна у овом тренутку игра како би, нажалост, поново подгрејала односе у негативном смеру између Србије и Албанаца. Опасно је и зато што знамо колико Курти има лошу политику према Србима и према српској националној групацији на простору Косова, тако да из тог разлога ће вероватно тражити ширу подршку и ширу аутономију албанске заједнице кроз институције и парламент Србије. Међутим, оно што је додатна опасност јесте да све то може да утиче на функционисање институција у постизборном процесу. Из тог разлога потребна је спремност Србије и генерално наших институција и на такав аспект у постизборном периоду и сигурно је да ће све те политичке опције вероватно управо заговарати оно што је Куртијева политика и да ће на тај начин деловати у наредном периоду,“ сматра Перишић.
Куртијеви захтеви
Курти је навео да су договор постигли Шаип Камбери (Партија за демократско деловање), Висар Мемети (Алтернатива за промене), Нагип Арифи (Демократска партија), Агим Сабедини (Демократска партија Албанаца), Шиприм Мусљију (Покрет за демократски прогрес), Сами Саљиху (Покрет за реформу), Арменд Аљију (Албанска алтернатива) и Насер Азири (Албанска демократска унија).
Курти је оценио да политичко јединство није довољно и поновио захтев да Албанци из Прешева, Бујановца и Медвеђе имају загарантовану заступљеност у Скупштини Србије. Као приоритете је издвојио заштиту од, како је навео, дискриминаторног брисања адреса пребивалишта, правичну заступљеност у јавним институцијама, економски развој, као и очување језика, културе и идентитета Албанаца.
