https://sputnikportal.rs/20261002/nuklearna-groznica-trese-balticke-zemlje----obmanjuju-sami-sebe-rusija-olivera-ikodinovic-1203935088.html
Нуклеарна грозница тресе балтичке земље - обмањују сами себе
Нуклеарна грозница тресе балтичке земље - обмањују сами себе
Sputnik Србија
Евентуално размештање нуклеарног оружја у балтичким земљама могло би да додатно заоштри односе Русије и НАТО-а, повећа ризик од ескалације и покрене нову трку... 02.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-02T20:49+0200
2026-10-02T20:49+0200
2026-10-02T20:49+0200
русија
русија
русија – политика
русија – војска и наоружање
анализе и мишљења
свет
свет – политика
балтичке земље
летонија
литванија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/1e/1191948160_0:0:2001:1125_1920x0_80_0_0_f574f153ecdfa6fa8ce1dbf95fd7c37f.jpg
Он је то изјавио поводом „нуклеарне грознице“ која тресе три балтичке земље, Летонију, Литванију и Естонију, док Кремљ оцењује да државе које размештају нуклеарно оружје у близини руских граница обмањују саме себе, јер „то води ка ескалацији, а не ка безбедности“.Одговарајући на питање колико је реално да НАТО размести нуклеарно оружје у некој од балтичких земаља, Головатјук сматра да је у овом тренутку то тешко рећи, јер ће то пре свега зависити од даљег развоја односа Русије и НАТО-а, као и од политике будућег руководства Алијансе.Експерт упозорава да би евентуално размештање нуклеарног оружја у балтичким земљама представљало директну претњу руској безбедности, додатно би заоштрило односе Москве и НАТО-а и могло да изазове оштар одговор руске војске.Упозорење долази након што су лидери Летоније, Литваније и Естоније изразили спремност да размотре могућност размештања нуклеарног оружја на територији својих држава.Летонски председник Едгарс Ринкевичс поручује да је његова земља спремна, уколико НАТО донесе колективну одлуку, да прихвати размештање нуклеарног оружја, подсећајући да у законима земље нема правних препрека за распоређивање нуклеарног оружја, док је Литванија је направила значајан корак ка укидању уставне забране размештања нуклеарног оружја на својој територији. Сејм је 22. септембра подржао предлог да се из Устава потпуно избрише члан 137, према којем на територији Литваније не могу да се налазе оружје за масовно уништење и стране војне базе.За промену је гласало 99 посланика, 13 је било против, док је пет било уздржано.То, међутим, још не значи да је забрана укинута нити да је донесена одлука да се нуклеарно оружје заиста распореди у Литванији.За промену Устава потребна су још два гласања, са најмање три месеца размака између њих. На сваком је неопходно најмање 94 од укупно 141 посланика.Самоубилачки потезОдлука литванског Сејма да покрене процес укидања уставне забране размештања оружја за масовно уништење и страних војних база представља значајну промену досадашње безбедносне политике земље.Иако то не значи да ће нуклеарно оружје аутоматски бити распоређено на територији те земље овај потез могао би да отвори простор за нове облике војног присуства НАТО-а у Литванији и додатно појача тензије са Русијом у балтичком региону.Виљнус овим потезом уклања правне препреке за евентуални транзит и привремено базирање страних снага, војне опреме и наоружања, као и за коришћење војне инфраструктуре у кризним ситуацијама. У случају војне кризе, та могућност могла би да буде значајнија од формалних одлука које би НАТО накнадно доносио.Виљнус ову промену образлаже потребом да се законодавство прилагоди новим безбедносним околностима и улози Литваније као источне чланице НАТО-а, док руски експерти упозоравају да би размештање нуклеарног оружја усмереног према Русији на територији неке од балтичких земаља могло да доведе до тога да и та територија буде уврштена међу мете руског нуклеарног арсенала.Експерт објашњава да балтичке земље, чак и у случају размештања нуклеарног оружја на њиховој територији, не би имале контролу над тим наоружањем. Одлуку о његовој употреби доносила би искључиво нуклеарна земља која поседује то оружје, а не држава на чијој територији је оно распоређено.Головатјук сматра да би и сама најава могућег размештања нуклеарног оружја у балтичким земљама могла да покрене нову трку у наоружању између НАТО-а и Русије, наводећи као пример искуство из шездесетих и седамдесетих година прошлог века, током Хладног рата.Руски експерти закључују да одлука Литваније да омогући размештање нуклеарног оружја представља „самоубилачки потез“ који би додатно заоштрио сукоб са Русијом, уз ризик да Литванија постане потенцијална мета руског удара.
https://sputnikportal.rs/20260929/tajni-bunker-mrtva-ruka-i-novo-rusko-nuklearno-oruzje-sta-stoji-iza-price-sa-urala-olivera-ikodinovic-1203865431.html
балтичке земље
летонија
литванија
естонија
француска
сад
велика британија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, свет, свет – политика, балтичке земље, летонија, литванија, естонија, нуклеарно оружје, нато, француска, сад, велика британија
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, свет, свет – политика, балтичке земље, летонија, литванија, естонија, нуклеарно оружје, нато, француска, сад, велика британија
Нуклеарна грозница тресе балтичке земље - обмањују сами себе
Евентуално размештање нуклеарног оружја у балтичким земљама могло би да додатно заоштри односе Русије и НАТО-а, повећа ризик од ескалације и покрене нову трку у наоружању, упозорава руски војни експерт Андреј Головатјук, оцењујући да би такав потез имао озбиљне последице по безбедност континента.
Он је то изјавио поводом „нуклеарне грознице“ која тресе три балтичке земље, Летонију, Литванију и Естонију, док
Кремљ оцењује да државе које размештају нуклеарно оружје у близини руских граница обмањују саме себе, јер
„то води ка ескалацији, а не ка безбедности
“.
Одговарајући на питање колико је реално да НАТО размести нуклеарно оружје у некој од балтичких земаља, Головатјук сматра да је у овом тренутку то тешко рећи, јер ће то пре свега зависити од даљег развоја односа Русије и НАТО-а, као и од политике будућег руководства Алијансе.
„Размештање нуклеарног оружја је веома дуготрајан процес и он захтева веома дугу припрему. Према томе, све ће зависити од тога како ће се ситуација даље развијати“, додао је он.
Експерт упозорава да би евентуално размештање нуклеарног оружја у балтичким земљама представљало директну претњу руској безбедности, додатно би заоштрило односе Москве и НАТО-а и могло да изазове оштар одговор руске војске.
Упозорење долази након што су лидери Летоније, Литваније и Естоније изразили спремност да размотре могућност размештања нуклеарног оружја на територији својих држава.
Летонски председник Едгарс Ринкевичс поручује да је његова земља спремна, уколико НАТО донесе колективну одлуку, да прихвати размештање нуклеарног оружја, подсећајући да у законима земље нема правних препрека за распоређивање нуклеарног оружја, док је Литванија је направила значајан корак ка укидању уставне забране размештања нуклеарног оружја на својој територији. Сејм је 22. септембра подржао предлог да се из Устава потпуно избрише члан 137, према којем на територији Литваније не могу да се налазе оружје за масовно уништење и стране војне базе.
За промену је гласало 99 посланика, 13 је било против, док је пет било уздржано.
То, међутим, још не значи да је забрана укинута нити да је донесена одлука да се нуклеарно оружје заиста распореди у Литванији.
За промену Устава потребна су још два гласања, са најмање три месеца размака између њих. На сваком је неопходно најмање 94 од укупно 141 посланика.
Одлука литванског Сејма да покрене процес укидања уставне забране размештања оружја за масовно уништење и страних војних база представља значајну промену досадашње безбедносне политике земље.
Иако то не значи да ће нуклеарно оружје аутоматски бити распоређено на територији те земље овај потез могао би да отвори простор за нове облике војног присуства НАТО-а у Литванији и додатно појача тензије са Русијом у балтичком региону.
Виљнус овим потезом уклања правне препреке за евентуални транзит и привремено базирање страних снага, војне опреме и наоружања, као и за коришћење војне инфраструктуре у кризним ситуацијама. У случају војне кризе, та могућност могла би да буде значајнија од формалних одлука које би НАТО накнадно доносио.
Виљнус ову промену образлаже потребом да се законодавство прилагоди новим безбедносним околностима и улози Литваније као источне чланице НАТО-а, док руски експерти упозоравају да би размештање нуклеарног оружја усмереног према Русији на територији неке од балтичких земаља могло да доведе до тога да и та територија буде уврштена међу мете руског нуклеарног арсенала.
„У Европи тренутно само две земље поседују нуклеарно оружје, а то су Француска и Енглеска. При томе, обе су чланице НАТО-а. Дакле, само те две земље, као и, наравно, Сједињене Америчке Државе могу то оружје да распореде. Зато треба видети која би од тих земаља могла да распореди оружје и, сходно томе, треба, пре свега, деловати дипломатским путем како би се спречило размештање тог нуклеарног оружја. Постоји систем противтежа, постоје различити инструменти економског утицаја како би се извршио притисак на ту земљу и како би се спречиле испоруке нуклеарног оружја балтичким земљама“, оцењује Головатјук.
Експерт објашњава да балтичке земље, чак и
у случају размештања нуклеарног оружја на њиховој територији, не би имале контролу над тим наоружањем. Одлуку о његовој употреби доносила би искључиво
нуклеарна земља која поседује то оружје, а не држава на чијој територији је оно распоређено.
Головатјук сматра да би и сама најава могућег размештања нуклеарног оружја у балтичким земљама могла да покрене нову трку у наоружању између НАТО-а и Русије, наводећи као пример искуство из шездесетих и седамдесетих година прошлог века, током Хладног рата.
Руски експерти закључују да одлука Литваније да омогући размештање нуклеарног оружја представља „самоубилачки потез“ који би додатно заоштрио сукоб са Русијом, уз ризик да Литванија постане потенцијална мета руског удара.
