https://sputnikportal.rs/20261002/rupa-velicine-portugalije-otvorila-se-u-zaledjenom-moru-antarktika-naucnici-otkrili-uzrok-1203977221.html
Рупа величине Португалије отворила се у залеђеном мору Антарктика: Научници открили узрок
Рупа величине Португалије отворила се у залеђеном мору Антарктика: Научници открили узрок
Sputnik Србија
Огромна рупа површине 89.121 квадратни километар, приближно величине Португалије, отворила се у августу 2024. године у иначе потпуно залеђеном мору у источном... 02.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-02T23:00+0200
2026-10-02T23:00+0200
2026-10-02T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
антарктик
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/08/1202134203_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_cf07ff2860255ea1063f075a9c2f71ea.png
У заливу Брајд, који је у то доба године иначе потпуно залеђен, настала је огромна рупа.Сателитски снимци потврдили су појаву коју научници на том подручју никада раније нису забележили, преноси „Сајенс алерт“.Комбинација екстремних временских приликаИндијски истраживачки тим под вођством геонаучника Џибанџјотија Свејна утврдио је да је полинија настала због низа екстремних временских услова, пре свега снажних атмосферских река и морских топлотних таласа.У периоду од јула до августа 2024. године забележено је шест таквих атмосферских река које су доносиле топао и влажан ваздух. Научници наводе да је реч о једном од најјачих забележених преноса влаге усред зиме.Те појаве, како објашњавају аутори, узроковале су појачано зрачење топлоте према површини, загревање атмосфере и топли снег, што је спречило стварање леда.Екманово усисавање настаје када ветар помера велике масе површинске воде. У овом случају процес је на површину подигао дубоку циркумполарну воду, која је топлија од површинске воде у то доба године и тиме је зауставила њено смрзавање.Све чешћа појава у будућностиСвејн и његов тим предвиђају да ће овакве полиније на Антарктику постати чешће. Климатске промене, наводе, јачају атмосферске реке, узрокују чешће и дуготрајније топлотне таласе у ваздуху и мору те загревају горње слојеве Јужног океана.Антарктик је 2024. имао другу најнижу забележену разину зимског морског леда, одмах иза рекордне 2023. године. Четири најнижа нивоа у историји мерења забележена су у последње четири године. У јуну 2024. није се заледило ни велико подручје Белингсхаузеновог мора, на западној страни Антарктичког полуострва, где је отвореним остао део океана величине Француске.Последице за целу планетуМорски лед плута на океану и његово отапање не утиче директно на ниво мора. Међутим, он делује као заштитни појас око ледених плоча и глечера на копну, чије би отапање убрзало пораст нивоа мора.Научнике брине што ће без тог леденог прстена већи део антарктичког леденог покривача бити изложен све топлијој океанској води. Морски лед је кључан и за антарктичке екосистеме јер од његовог постојања зависе ланци исхране који утичу на велики део светских океана.Постоје јасни докази да су ове промене глобалне климе последица људских активности, првенствено сагоревања фосилних горива. То уједно значи да је могуће променити смер ових трендова.Истраживање је објављено у научном часопису „Geophysical Research Letters“.Погледајте и:
антарктик
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, антарктик
наука и технологија, друштво, антарктик
Рупа величине Португалије отворила се у залеђеном мору Антарктика: Научници открили узрок
Огромна рупа површине 89.121 квадратни километар, приближно величине Португалије, отворила се у августу 2024. године у иначе потпуно залеђеном мору у источном Антарктику, а научници су сада утврдили да су њеном настанку допринели снажне атмосферске реке, морски топлотни таласи и подизање топлије воде из дубина океана.
У заливу Брајд, који је у то доба године иначе потпуно залеђен, настала је огромна рупа.
Сателитски снимци потврдили су појаву коју научници на том подручју никада раније нису забележили,
преноси „Сајенс алерт“.
Комбинација екстремних временских прилика
Индијски истраживачки тим под вођством геонаучника Џибанџјотија Свејна утврдио је да је полинија настала због низа екстремних временских услова, пре свега снажних атмосферских река и морских топлотних таласа.
У периоду од јула до августа 2024. године забележено је шест таквих атмосферских река које су доносиле топао и влажан ваздух. Научници наводе да је реч о једном од најјачих забележених преноса влаге усред зиме.
„Низ интензивних атмосферских река, познатих као ’реке на небу’, пренео је велике количине влаге из нижих географских ширина према Антарктику. Истовремено је стално струјање према југу потискивало морски лед према полу“, појашњавају аутори студије.
Те појаве, како објашњавају аутори, узроковале су појачано зрачење топлоте према површини, загревање атмосфере и топли снег, што је спречило стварање леда.
„Истовремено су снажни ветрови изазвали Екманово усисавање, које подиже топлију дубинску воду према површини и тако доприноси загревању горњег слоја океана. Дуготрајни морски топлотни таласи додатно су успорили залеђивање“, стоји у студији.
Екманово усисавање настаје када ветар помера велике масе површинске воде. У овом случају процес је на површину подигао дубоку циркумполарну воду, која је топлија од површинске воде у то доба године и тиме је зауставила њено смрзавање.
Све чешћа појава у будућности
Свејн и његов тим предвиђају да ће овакве полиније на Антарктику постати чешће. Климатске промене, наводе, јачају атмосферске реке, узрокују чешће и дуготрајније топлотне таласе у ваздуху и мору те загревају горње слојеве Јужног океана.
„Низак ниво морског леда и стварање полинија могли би постати уобичајени у регионима где је лед историјски био стабилан“, закључује тим у свом раду.
Антарктик је 2024. имао другу најнижу забележену разину зимског морског леда, одмах иза рекордне 2023. године. Четири најнижа нивоа у историји мерења забележена су у последње четири године. У јуну 2024. није се заледило ни велико подручје Белингсхаузеновог мора, на западној страни Антарктичког полуострва, где је отвореним остао део океана величине Француске.
Последице за целу планету
Морски лед плута на океану и његово отапање не утиче директно на ниво мора. Међутим, он делује као заштитни појас око ледених плоча и глечера на копну, чије би отапање убрзало пораст нивоа мора.
Научнике брине што ће без тог леденог прстена већи део антарктичког леденог покривача бити изложен све топлијој океанској води. Морски лед је кључан и за антарктичке екосистеме јер од његовог постојања зависе ланци исхране који утичу на велики део светских океана.
Постоје јасни докази да су ове промене глобалне климе последица људских активности, првенствено сагоревања фосилних горива. То уједно значи да је могуће променити смер ових трендова.
Истраживање је
објављено у научном часопису
„Geophysical Research Letters“.
