https://sputnikportal.rs/20261003/evropski-paradoks-obradovali-se-niskoj-ceni-ruskog-gasa-za-srbiju-video-1203980189.html
Европски парадокс: Обрадовали се ниској цени руског гаса за Србију! /видео/
Европски парадокс: Обрадовали се ниској цени руског гаса за Србију! /видео/
Sputnik Србија
Руски Гаспром је продужио гасни аранжман са Србијом на још три месеца по истим повољним условима, што значи да ћемо гас плаћати 2,7 пута мање него што му је... 03.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-03T16:30+0200
2026-10-03T16:30+0200
2026-10-03T16:30+0200
економија
србија – економија
економија
русија
гас
енергетика
енергија спутњика
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/0d/1199178348_0:320:3072:2048_1920x0_80_0_0_1f1b205f2f6614df1d19f8335d36eb28.jpg
На то је у емисији Енергија Спутњика указао економиста, стручњак за енергетику, Велимир Гавриловић, који подсећа да је у Србију у последњих 15 година 56 одсто страних директних инвестиција стигло из ЕУ, пре свега због повољних услова производње, посебно јефтине радне снаге, али и јефтиних енергената, на које је овде могла да рачуна, првенствено руског гаса.Наша изванредна предностКако је то након телефонског разговора са председником Русије Владимиром Путином пре неколико дана саопштио тада још председник Србије Александар Вучић, Србија ће природни руски гас плаћати 318 евра за хиљаду кубних метара, за разлику од 868 евра колико је за исту количину износила тржишна цена. Дакле 2,7 пута јефтиније.„То остаје изванредна конкурентска предност целокупне српске привреде, нарочито оних енергетски интензивних грана, па и њихових добављача. Значи, невезано од тога да ли је та компанија која је енергетски интензивна у домаћем или страном власништву, то свакако погодује власницима, менаџменту, запосленима таквих компанија. Наравно, то даље користи држави, зато што се из прихода таквих компанија пуни буџет преко разних врста опорезивања. Тако поправљате себи спољнотрговински биланс, јер добар део тих индустрија су извозно оријентисане“, конкретан је Гавриловић.Поред јавних комуналних предузећа која се баве грејањем, попут „Београдских електрана“ које су највећи појединачни потрошач природног гаса у Србији јер троши око 25 одсто укупних количина гаса које држава увезе, међу великим потрошачима у привреди су и велики извозници, они који раде за аутомобилску индустрију, посебно који производе гуме, такође и хемијска индустрија.Он не очекује да ће се нормализација са снабдевањем енергентима и поготово њиховом ценом вратити у нормалне токове све док се не стабилизују и не доведу у неку нормалу политички односи на међународном нивоу. А када ће то бити нико не може да прогнозира са каквом-таквом извесношћу.Стручњак за енергетику подсећа да је у односу на 27. фебруар, дан пре него што ће САД и Израел бомбардовати Иран и започети блискоисточни сукоб који је донео глобални проблем са снабдевањем енергентима, нафта данас скупља 40 одсто. Природни гас је више него дупло скупљи, а течни природни гас (ЛНГ) је још драматично скупљи, истиче Гавриловић.Шта значи за ЕУ инвеститореУ тим новим околностима и када су у ЕУ већ почели са применом прописа којима се сукцесивно укида увоз руских енергената који од идуће године потпуно стаје, а у ситуацији када им се привредни раст поготово Немачке, мотора развоја ЕУ, заснивао управо на јефтиним руским енергентима, јасно је да им значи знатно јефтинији гас у Србији у коју су инвестирали, него што га они код куће плаћају.Мада је Кина тренутно највећи инвеститор у Србији, од 2010. године највише су улагале немачке и италијанске компаније. Чињеница да радна снага у Србији више није јефтина као раније губи на значају у ситуацији када би се она тражила на удаљеним тржиштима Африке и Азије. То би с обзиром на ситуацију са енергентима изискивало веће трошкове транспорта, његовог осигурања.Какав падОн напомиње да су у претходне четири године енергетски интензивне гране индустрије у Европској унији имале пад производње између 10 и 15 процената, при чему је Немачка у посебно лошој ситуацији где је тај пад био 15 одсто. Гавриловић сликовито објашњава да то значи губитак радних места између 250 хиљада и 400 хиљада у целој Европској унији. Од тога у немачкој привреди, енергетски интензивним гранама, значи производној индустрији, то је неких око 100 хиљада запослених. Ако рачунате и кооперанте, добављаче тих великих индустрија, ту је онда укупан пад у Европској унији много већи, преко милион радних места, напомиње саговорник Спутњика.С обзиром на цену енергената у Европској унији и скупу производњу питање је хоће ли ЕУ која је наш највећи спољнотрговински партнер и обухвата 58 одсто наше укупне размене са светом она то и остати?Тражићемо јефтинијеОдатле највише увозимо машине и индустријску опрему, возила и транспортна средства, електротехничку опрему, апрате за домаћинство и телекомуникационе уређаје, хемикалије и лекове, пољопривредно-прехрамбене производе. Да ли ћемо немачке, француске и италијанске аутомобиле заменити кинеским, такође и телевизоре, веш машине и остале кућне апарате, као што су кинески соларни панели преплавили Европу уместо оних које је сама правила, а сада се то дешава и са ветрогенераторима и турбинама?Упркос томе што је ЕУ ове године много више увозила руски ЛНГ него што је предвидела, у чему су предњачили Француска, Мађарска и Белгија која је у јуну повећала увоз 27 посто и постала његов највећи купац међу земљама ЕУ, стручњак за енергетику је врло сумњичав да ће се у приступу ЕУ решавању проблема које имају са енергентима било шта скоро променити.У Бриселу танкиНајновији позив европског комесара за енергетику Дана Јоргенсена чланицама ЕУ да позову становништво на штедњу струје и грејања у време највеће потрошње , на гашење уличне расвете и сличне апеле Гавриловић сматра неозбиљним, баш онаквим каве су, сматра он, брислеске институције односно људи који их репрезентују већ годинама. Прилично су, како каже, „танки“ по свим основама, па њихове изјаве не треба узимати тако озбиљно.„Шта могу да ураде? Не верујем да ће ишта мењати што се тиче политичког, па онда и енергетског курса у тим најбитнијим државама Европске уније док год је садашњи естаблишмент на власти, зато што они просто прате тај неки идеолошки образац који су себи зацртали. То значи самоизолација од руских енергената и даље покушавање са неким алтернативама које су мањкаве и не могу да задовоље“, истакао је Гавриловић у емисији Енергија Спутњика.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
србија – економија, економија, русија, гас, енергетика, енергија спутњика, анализе и мишљења
србија – економија, економија, русија, гас, енергетика, енергија спутњика, анализе и мишљења
Европски парадокс: Обрадовали се ниској цени руског гаса за Србију! /видео/
Руски Гаспром је продужио гасни аранжман са Србијом на још три месеца по истим повољним условима, што значи да ћемо гас плаћати 2,7 пута мање него што му је тренутно тржишна цена. Томе су се осим наше привреде и грађана, како год то парадоксално звучало, обрадовали и у ЕУ, иако се сама одрекла јефтиних руских енергената.
На то је у емисији Енергија Спутњика указао економиста, стручњак за енергетику, Велимир Гавриловић, који подсећа да је у Србију у последњих 15 година 56 одсто страних директних инвестиција стигло из ЕУ, пре свега због повољних услова производње, посебно јефтине радне снаге, али и јефтиних енергената, на које је овде могла да рачуна, првенствено руског гаса.
Како је то након телефонског разговора са председником Русије Владимиром Путином пре неколико дана саопштио тада још председник Србије Александар Вучић, Србија ће природни руски гас плаћати 318 евра за хиљаду кубних метара, за разлику од 868 евра колико је за исту количину износила тржишна цена. Дакле 2,7 пута јефтиније.
„То остаје изванредна конкурентска предност целокупне српске привреде, нарочито оних енергетски интензивних грана, па и њихових добављача. Значи, невезано од тога да ли је та компанија која је енергетски интензивна у домаћем или страном власништву, то свакако погодује власницима, менаџменту, запосленима таквих компанија. Наравно, то даље користи држави, зато што се из прихода таквих компанија пуни буџет преко разних врста опорезивања. Тако поправљате себи спољнотрговински биланс, јер добар део тих индустрија су извозно оријентисане“, конкретан је Гавриловић.
Поред јавних комуналних предузећа која се баве грејањем, попут „Београдских електрана“ које су највећи појединачни потрошач природног гаса у Србији јер троши око 25 одсто укупних количина гаса које држава увезе, међу великим потрошачима у привреди су и велики извозници, они који раде за аутомобилску индустрију, посебно који производе гуме, такође и хемијска индустрија.
„Када погледате укупан извоз Србије, он је био 33 милијарде евра прошле године, ове енергетски интензивне, а и мање интензивне, али рецимо доста спољнотрговински оријентисане компаније чине око 15 процената тог укупног извоза. Оне највише уживају благодети ниских цена енергената, првенствено природног гаса у Србији“, каже саговорник Спутњика.
Он не очекује да ће се нормализација са снабдевањем енергентима и поготово њиховом ценом вратити у нормалне токове све док се не стабилизују и не доведу у неку нормалу политички односи на међународном нивоу. А када ће то бити нико не може да прогнозира са каквом-таквом извесношћу.
Стручњак за енергетику подсећа да је у односу на 27. фебруар, дан пре него што ће САД и Израел бомбардовати Иран и започети блискоисточни сукоб који је донео глобални проблем са снабдевањем енергентима, нафта данас скупља 40 одсто. Природни гас је више него дупло скупљи, а течни природни гас (ЛНГ) је још драматично скупљи, истиче Гавриловић.
Шта значи за ЕУ инвеститоре
У тим новим околностима и када су у ЕУ већ почели са применом прописа којима се сукцесивно укида увоз руских енергената који од идуће године потпуно стаје, а у ситуацији када им се привредни раст поготово Немачке, мотора развоја ЕУ, заснивао управо на јефтиним руским енергентима, јасно је да им значи знатно јефтинији гас у Србији у коју су инвестирали, него што га они код куће плаћају.
Мада је Кина тренутно највећи инвеститор у Србији, од 2010. године највише су улагале немачке и италијанске компаније. Чињеница да радна снага у Србији више није јефтина као раније губи на значају у ситуацији када би се она тражила на удаљеним тржиштима Африке и Азије. То би с обзиром на ситуацију са енергентима изискивало веће трошкове транспорта, његовог осигурања.
„Ако се све ово настави како ми очекујемо и надамо се са Руском Федерацијом, са Гаспромом, са ценом природног гаса, Србија то и даље може да користи за привлачење нових страних инвестиција у те неке енергетски интензивне гране“, оптимистичан је наш саговорник.
Он напомиње да су у претходне четири године енергетски интензивне гране индустрије у Европској унији имале пад производње између 10 и 15 процената, при чему је Немачка у посебно лошој ситуацији где је тај пад био 15 одсто. Гавриловић сликовито објашњава да то значи губитак радних места између 250 хиљада и 400 хиљада у целој Европској унији. Од тога у немачкој привреди, енергетски интензивним гранама, значи производној индустрији, то је неких око 100 хиљада запослених. Ако рачунате и кооперанте, добављаче тих великих индустрија, ту је онда укупан пад у Европској унији много већи, преко милион радних места, напомиње саговорник Спутњика.
С обзиром на цену енергената у Европској унији и скупу производњу питање је хоће ли ЕУ која је наш највећи спољнотрговински партнер и обухвата 58 одсто наше укупне размене са светом она то и остати?
Одатле највише увозимо машине и индустријску опрему, возила и транспортна средства, електротехничку опрему, апрате за домаћинство и телекомуникационе уређаје, хемикалије и лекове, пољопривредно-прехрамбене производе. Да ли ћемо немачке, француске и италијанске аутомобиле заменити кинеским, такође и телевизоре, веш машине и остале кућне апарате, као што су кинески соларни панели преплавили Европу уместо оних које је сама правила, а сада се то дешава и са ветрогенераторима и турбинама?
„Свако за себе гледа да прође најповољније уз задовољавајући квалитет. Тако да ће, када све то саберемо на нивоу националне економије, ако говоримо о Србији, ефекат бити управо такав. Уколико робе и услуге које се производе у Европској унији поскупљују због ових високих цена енергената и других неких разлога, наравно да ће наша тражња за тим робом и услугама падати, и ми ћемо тражити алтернативе“, нема дилему Гавриловић.
Упркос томе што је ЕУ ове године много више увозила руски ЛНГ него што је предвидела, у чему су предњачили Француска, Мађарска и Белгија која је у јуну повећала увоз 27 посто и постала његов највећи купац међу земљама ЕУ, стручњак за енергетику је врло сумњичав да ће се у приступу ЕУ решавању проблема које имају са енергентима било шта скоро променити.
Најновији позив европског комесара за енергетику Дана Јоргенсена чланицама ЕУ да позову становништво на штедњу струје и грејања у време највеће потрошње , на гашење уличне расвете и сличне апеле Гавриловић сматра неозбиљним, баш онаквим каве су, сматра он, брислеске институције односно људи који их репрезентују већ годинама. Прилично су, како каже, „танки“ по свим основама, па њихове изјаве не треба узимати тако озбиљно.
„Шта могу да ураде? Не верујем да ће ишта мењати што се тиче политичког, па онда и енергетског курса у тим најбитнијим државама Европске уније док год је садашњи естаблишмент на власти, зато што они просто прате тај неки идеолошки образац који су себи зацртали. То значи самоизолација од руских енергената и даље покушавање са неким алтернативама које су мањкаве и не могу да задовоље“, истакао је Гавриловић у емисији Енергија Спутњика.
