Место у Србији којим су највеће средњевековне силе желеле да загосподаре

© Sputnik / Лола ЂорђевићГолубачка тврђава – место где се преплићу историја и легенда, утврђење којим су највеће средњевековне силе желеле да загосподаре, тврђава чије зидине "приповедају" причу о прохујалим вековима свакоме ко их уме чути и саслушати

1/28

Голубачка тврђава – место где се преплићу историја и легенда, утврђење којим су највеће средњевековне силе желеле да загосподаре, тврђава чије зидине "приповедају" причу о прохујалим вековима свакоме ко их уме чути и саслушати

© Sputnik / Лола ЂорђевићИзграђена на самом улазу у Ђердапску клисуру, на месту са кога се могао контролисати и водени и копнени пут који је повезивао исток и запад, тврђава је од свог постанка представљала изузетно важно средњевековно утврђење

2/28

Изграђена на самом улазу у Ђердапску клисуру, на месту са кога се могао контролисати и водени и копнени пут који је повезивао исток и запад, тврђава је од свог постанка представљала изузетно важно средњевековно утврђење

© Sputnik / Лола ЂорђевићТврђава је изграђена на пажљиво одабраној локацији где се за њену заштиту побринула и сама природа. Наиме, утврђење је са једне стране штитио Дунав, а са друге неприступачне Риданске литице

3/28

Тврђава је изграђена на пажљиво одабраној локацији где се за њену заштиту побринула и сама природа. Наиме, утврђење је са једне стране штитио Дунав, а са друге неприступачне Риданске литице

© Sputnik / Лола ЂорђевићСвојом основом неправилног облика, утврђење прати линију литица остављајући сужен избор када је у питању приступ тврђави. Улаз у тврђаву био је са западне стране кроз Главну капију до које је водио дрвени мост изнад јарка испуњеног водом и са речне обале.

4/28

Својом основом неправилног облика, утврђење прати линију литица остављајући сужен избор када је у питању приступ тврђави. Улаз у тврђаву био је са западне стране кроз Главну капију до које је водио дрвени мост изнад јарка испуњеног водом и са речне обале.

Њен доминирајући стратешки положај мамио је многе да постану господари утврђеног града. Због свог положаја тврђава је вековима била поприште сукоба.

5/28

Њен доминирајући стратешки положај мамио је многе да постану господари утврђеног града. Због свог положаја тврђава је вековима била поприште сукоба.

© Sputnik / Лола ЂорђевићТоком своје бурне историје историје, прелазила је из руке у руку тадашњих пограничних сила, најпре Угарске и Србије, а потом и Отоманског царства које су се стално бориле за контролу и превласт над државним границама

6/28

Током своје бурне историје историје, прелазила је из руке у руку тадашњих пограничних сила, најпре Угарске и Србије, а потом и Отоманског царства које су се стално бориле за контролу и превласт над државним границама

Голубачка тврђава је изграђена на простору где је још у првом веку Нове ере, подигнуто утврђење у циљу заштите северних граница Римског царства.

7/28

Голубачка тврђава је изграђена на простору где је још у првом веку Нове ере, подигнуто утврђење у циљу заштите северних граница Римског царства.

8/28

Тачних података о времену изградње тврђаве нема, али се на основу оскудних материјалних доказа претпоставља да је у првој половини 14. века подигао непознати српски великаш.

Голубачко утврђење сачињавало је осам високих кула, повезаних зидовима, које су обухватале простор од обале до врха стене.

9/28

Голубачко утврђење сачињавало је осам високих кула, повезаних зидовима, које су обухватале простор од обале до врха стене.

Свака од кула је имала своју функцију и намену, па су тако једне служиле као осматрачнице, друге за смештај посаде, треће су имале финкцију да бране улзну капију, а у једној од кула се налазила и капела

10/28

Свака од кула је имала своју функцију и намену, па су тако једне служиле као осматрачнице, друге за смештај посаде, треће су имале финкцију да бране улзну капију, а у једној од кула се налазила и капела

© Sputnik / Лола ЂорђевићГлавна и највиша кула тврђаве је донжон кула, позната и као Шешир кула, смештена на највишем врху литице. Легенда каже да је у њој била заточена лепа византијска царица Јелена, чије су једино друштво били голубови.

11/28

Главна и највиша кула тврђаве је донжон кула, позната и као Шешир кула, смештена на највишем врху литице. Легенда каже да је у њој била заточена лепа византијска царица Јелена, чије су једино друштво били голубови.

Легенда је једно, а права сврха највиших кула у тврђавама потпуно друго, па је највиша кула највероватније била најважније утврђење унутар тврђаве у које се, у случају да нападачи пробију капију и освоје спољне бедеме, браниоци могу повући.

12/28

Легенда је једно, а права сврха највиших кула у тврђавама потпуно друго, па је највиша кула највероватније била најважније утврђење унутар тврђаве у које се, у случају да нападачи пробију капију и освоје спољне бедеме, браниоци могу повући.

Претпоставља се да је највиша кула била и дом онога ко је тврђавом господарио, али сасвим могуће и ризница у којој су се чувале драгоцености

13/28

Претпоставља се да је највиша кула била и дом онога ко је тврђавом господарио, али сасвим могуће и ризница у којој су се чувале драгоцености

14/28

Због ефикасније одбране, унутрашњост тврђаве је била издељана на више степенастих поља, међусобно одвојених, који су појачавали одбрамбену снагу.

Доњи део града ближи обали, био је јаче заштићен двоструким низом одбрамбених кула које су, након увођења ватреног оружја биле додатно обзидане

15/28

Доњи део града ближи обали, био је јаче заштићен двоструким низом одбрамбених кула које су, након увођења ватреног оружја биле додатно обзидане

Непосредно уз утврђење налазило се цивилно насеље чији су становништво махом чинили трговци и занатлије. Приликом археолошких ископавања откривени су остаци две кречњачке пећи, као и две зграде у којима су по претпоставкама биле радионице

16/28

Непосредно уз утврђење налазило се цивилно насеље чији су становништво махом чинили трговци и занатлије. Приликом археолошких ископавања откривени су остаци две кречњачке пећи, као и две зграде у којима су по претпоставкама биле радионице

Први помен Голубачке тврђаве налазимо у угарским писаним изворима из 1335. године. Претпоставља се да је у време Косовског боја, утврђење било у српским рукама, и да су га Османлије 1390. године накратко заузеле, да би две године касније прешло у угарске руке

17/28

Први помен Голубачке тврђаве налазимо у угарским писаним изворима из 1335. године. Претпоставља се да је у време Косовског боја, утврђење било у српским рукама, и да су га Османлије 1390. године накратко заузеле, да би две године касније прешло у угарске руке

© Sputnik / Лола ЂорђевићНакон битке код Ангоре 1402. године и пораза Бајазита Првог од стране Татара, угарски краљ предаје Голубац са још неколико утврђених градова српском деспоту Стефану Лазаревићу (као вазалу угарске круне).

18/28

Након битке код Ангоре 1402. године и пораза Бајазита Првог од стране Татара, угарски краљ предаје Голубац са још неколико утврђених градова српском деспоту Стефану Лазаревићу (као вазалу угарске круне).

© Sputnik / Лола ЂорђевићУвиђајући стратешки значај утврђења, деспот Стефан је наредне две деценије радио на јачању, обнављању и проширењу, како тврђаве тако и њеног предграђа, па тако Голубац поново постаје занатско и трговачко средиште тог дела Подунавља.

19/28

Увиђајући стратешки значај утврђења, деспот Стефан је наредне две деценије радио на јачању, обнављању и проширењу, како тврђаве тако и њеног предграђа, па тако Голубац поново постаје занатско и трговачко средиште тог дела Подунавља.

Након смрти деспота Стефана 1427. године, утврђење, уместо да буде у српским или угарским рукама, пада под власт Османлија. Наиме, услед несугласица са деспотом Ђурађом Бранковићем, тадашањи заповедник града војвода Јеремија, продаје утврђење Турцима за 12.000 дуката.

20/28

Након смрти деспота Стефана 1427. године, утврђење, уместо да буде у српским или угарским рукама, пада под власт Османлија. Наиме, услед несугласица са деспотом Ђурађом Бранковићем, тадашањи заповедник града војвода Јеремија, продаје утврђење Турцима за 12.000 дуката.

Угарски краљ Жигмунд је следеће 1428. године покушао да заузме утврђење, али је доживео катастрофалан пораз. Неуспех ове велике опсаде и потоње повлачење хришћанске војске оставили су локално становништво на милост и немилост победницима

21/28

Угарски краљ Жигмунд је следеће 1428. године покушао да заузме утврђење, али је доживео катастрофалан пораз. Неуспех ове велике опсаде и потоње повлачење хришћанске војске оставили су локално становништво на милост и немилост победницима

У самом боју погинуо је и чувени јунак Завиша Црни. Према историјским записима, Турци су одмах по преузимању утврђења почели жестоко да „плене Браничево“ одводећи цивилно српско становништво на тржнице робља широм Османског царства.

22/28

У самом боју погинуо је и чувени јунак Завиша Црни. Према историјским записима, Турци су одмах по преузимању утврђења почели жестоко да „плене Браничево“ одводећи цивилно српско становништво на тржнице робља широм Османског царства.

Након освајања тврђаве, Османлије су Голубац претвориле у снажну пограничну османску војну базу из које су вршили упаде и пљачкашке походе на преостале српске територије и преко Дунава у Угарску

23/28

Након освајања тврђаве, Османлије су Голубац претвориле у снажну пограничну османску војну базу из које су вршили упаде и пљачкашке походе на преостале српске територије и преко Дунава у Угарску

Утврђење су ојачали изградњом још једне куле у приобалном појасу Тврђаве. Осмоугаоном кулом доминирају отвори за топове на два нивоа те стога она данас носи назив -Топовска кула

24/28

Утврђење су ојачали изградњом још једне куле у приобалном појасу Тврђаве. Осмоугаоном кулом доминирају отвори за топове на два нивоа те стога она данас носи назив -Топовска кула

25/28

Њена основна фунција била је заштита пристаништва, у коме се, према записима хроничара тога времена, могло наћи и до 100 усидрених шајки

Са мањим паузама, Османлије су утврђењем господарили све до друге половине 19. века, тачније до 1867. године, када је Голубачки град ушао у састав Кнежевине Србије, а Турци из њега протерани да се никада не врате (сем као туристи)

26/28

Са мањим паузама, Османлије су утврђењем господарили све до друге половине 19. века, тачније до 1867. године, када је Голубачки град ушао у састав Кнежевине Србије, а Турци из њега протерани да се никада не врате (сем као туристи)

© Sputnik / Лола ЂорђевићНакон недавне реконструкције, Голубачка тврђава је постала омиљено место како страних, тако и домаћих посетилаца који свакодневно у великом броју посећују ову средњевековну лепотицу

27/28

Након недавне реконструкције, Голубачка тврђава је постала омиљено место како страних, тако и домаћих посетилаца који свакодневно у великом броју посећују ову средњевековну лепотицу