Место у Србији којим су највеће средњевековне силе желеле да загосподаре
Место у Србији којим су највеће средњевековне силе желеле да загосподаре
Sputnik Србија
На месту где је Дунав најшири, на стрмим Риданским литицима, попут вечито будног стражара, поред којег нико не може да склизне у Ђердапску клисуру, вековима... 03.10.2026, Sputnik Србија
На месту где је Дунав најшири, на стрмим Риданским литицима, попут вечито будног стражара, поред којег нико не може да склизне у Ђердапску клисуру, вековима стоји тврђава, о чијем се постанку, градитељу, имену, мало тога зна, а пуно нагађа.
Голубачка тврђава – место где се преплићу историја и легенда, утврђење којим су највеће средњевековне силе
желеле да загосподаре, тврђава чије зидине "приповедају" причу о прохујалим вековима свакоме ко их уме чути и саслушати
Изграђена на самом улазу у Ђердапску клисуру, на месту са кога се могао контролисати и водени и копнени пут који је повезивао исток и запад, тврђава је од свог постанка представљала изузетно важно средњевековно утврђење
Тврђава је изграђена на пажљиво одабраној локацији где се за њену заштиту побринула и сама природа. Наиме, утврђење је са једне стране штитио Дунав, а са друге неприступачне Риданске литице
Својом основом неправилног облика, утврђење прати линију литица остављајући сужен избор када је у питању приступ тврђави. Улаз у тврђаву био је са западне стране кроз Главну капију до које је водио дрвени мост изнад јарка испуњеног водом и са речне обале.
Током своје бурне историје историје, прелазила је из руке у руку тадашњих пограничних сила, најпре Угарске и Србије, а потом и Отоманског царства које су се стално бориле за контролу и превласт над државним границама
Тачних података о времену изградње тврђаве нема, али се на основу оскудних материјалних доказа претпоставља да је у првој половини 14. века подигао непознати српски великаш.
Свака од кула је имала своју функцију и намену, па су тако једне служиле као осматрачнице, друге за смештај посаде, треће су имале финкцију да бране улзну капију, а у једној од кула се налазила и капела
Главна и највиша кула тврђаве је донжон кула, позната и као Шешир кула, смештена на највишем врху литице. Легенда каже да је у њој била заточена лепа византијска царица Јелена, чије су једино друштво били голубови.
Легенда је једно, а права сврха највиших кула у тврђавама потпуно друго, па је највиша кула највероватније била најважније утврђење унутар тврђаве у које се, у случају да нападачи пробију капију и освоје спољне бедеме, браниоци могу повући.
Непосредно уз утврђење налазило се цивилно насеље чији су становништво махом чинили трговци и занатлије. Приликом археолошких ископавања откривени су остаци две кречњачке пећи, као и две зграде у којима су по претпоставкама биле радионице
Први помен Голубачке тврђаве налазимо у угарским писаним изворима из 1335. године. Претпоставља се да је у време Косовског боја, утврђење било у српским рукама, и да су га Османлије 1390. године накратко заузеле, да би две године касније прешло у угарске руке
Након битке код Ангоре 1402. године и пораза Бајазита Првог од стране Татара, угарски краљ предаје Голубац са још неколико утврђених градова српском деспоту Стефану Лазаревићу (као вазалу угарске круне).
Увиђајући стратешки значај утврђења, деспот Стефан је наредне две деценије радио на јачању, обнављању и проширењу, како тврђаве тако и њеног предграђа, па тако Голубац поново постаје занатско и трговачко средиште тог дела Подунавља.
Након смрти деспота Стефана 1427. године, утврђење, уместо да буде у српским или угарским рукама, пада под власт Османлија. Наиме, услед несугласица са деспотом Ђурађом Бранковићем, тадашањи заповедник града војвода Јеремија, продаје утврђење Турцима за 12.000 дуката.
Угарски краљ Жигмунд је следеће 1428. године покушао да заузме утврђење, али је доживео катастрофалан пораз. Неуспех ове велике опсаде и потоње повлачење хришћанске војске оставили су локално становништво на милост и немилост победницима
У самом боју погинуо је и чувени јунак Завиша Црни. Према историјским записима, Турци су одмах по преузимању утврђења почели жестоко да „плене Браничево“ одводећи цивилно српско становништво на тржнице робља широм Османског царства.
Након освајања тврђаве, Османлије су Голубац претвориле у снажну пограничну османску војну базу из које су вршили упаде и пљачкашке походе на преостале српске територије и преко Дунава у Угарску
Утврђење су ојачали изградњом још једне куле у приобалном појасу Тврђаве. Осмоугаоном кулом доминирају отвори за топове на два нивоа те стога она данас носи назив -Топовска кула
Са мањим паузама, Османлије су утврђењем господарили све до друге половине 19. века, тачније до 1867. године, када је Голубачки град ушао у састав Кнежевине Србије, а Турци из њега протерани да се никада не врате (сем као туристи)
Након недавне реконструкције, Голубачка тврђава је постала омиљено место како страних, тако и домаћих посетилаца који свакодневно у великом броју посећују ову средњевековну лепотицу
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.