https://sputnikportal.rs/20261003/na-dnu-tihog-okeana-otkriveno-vise-od-11000-virusa-vecina-nikada-zabelezena-u-nauci-1204004982.html
На дну Тихог океана откривено више од 11.000 вируса: Већина никада забележена у науци
На дну Тихог океана откривено више од 11.000 вируса: Већина никада забележена у науци
Sputnik Србија
Кинески истраживачи открили су 11.742 различита вируса у седиментима дубоког Тихог океана, у зони прелома Кларион-Клипертон, при чему 99 одсто њих никада... 03.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-03T22:00+0200
2026-10-03T22:00+0200
2026-10-03T22:00+0200
наука и технологија
друштво
тихи океан
вируси
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/19/1200711605_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_2ca37ad4a75d964047a894139fb5e837.jpg
Узорци су прикупљени током 2023. и 2024. године.Подручје је предмет интензивног истраживања неколико држава због рудног богатства, али је истовремено и јединствено станиште. Недавна студија биодиверзитета тог региона открила је огроман број вируса.Истраживачи Боуен Хоу и Лилан Џанг са Универзитета у Чонгкингу, као и Донг Сунг са Другог кинеског института за океанографију, проучавали су виром зоне Кларион-Клипертон.Циљ им је био да успоставе, како су навели, „кључну полазну тачку микробног екосистема пре почетка рударења за будуће процене утицаја на животну средину“, преноси Сајенс Алерт.Трка за металима са дна океанаПолиметалне грудве су у средишту интересовања за дубокоморско рударење јер су богате металима који се користе у производњи електронике. Међународна управа за морско дно (ISA) доделила је 31 уговор за истраживање минерала у дубоком мору. Седамнаест уговора односи се на зону Кларион-Клипертон, а пет их држи Кина.Истовремено, те грудве представљају основу многих дубокоморских екосистема. Док је већи део океанског дна прекривен дебелим слојем финог муља, ови чврсти објекти представљају подлогу на којој се развија живот.Настају постепеним таложењем мангана и других метала, попут кобалта, никла, литијума и цинка, из морске воде око централног језгра, које може бити микроскопски комадић шкољке или стене. Неки грудвасти облици расту брзином од око 250 милиметара за милион година, а други свега један до пет милиметара у истом периоду.Нова студија указује на то да би вируси могли имати важну улогу у биогеохемијским процесима у седиментима где се налазе полиметалне грудве.Од 11.742 различита вируса које су Хоу и његов тим открили, готово сви су потпуно нови за науку и показују веома мало сличности са вирусима из других дубокоморских станишта.Истраживачи су из узорака издвојили ДНК и РНК за секвенцирање, а затим су податке упоредили са узорцима из других делова дубоког океана како би утврдили функцију гена пронађених вируса.Утицај на екосистем и последице рударењаВируси су потцењена компонента екосистема. Иако се научници још споре око тога да ли су уопште живи, њихов утицај на живот на Земљи је неспоран. Сваком вирусу потребан је домаћин, а многи вируси пронађени у зони Кларион-Клипертон специјализовани су за инфекцију прокариотских организама – бактерија и археја.Ти једноставни, једноћелијски микроорганизми учествују у кружењу угљеника, азота, фосфора, сумпора, па чак и метала. Вируси које носе могли би значајно да утичу на те процесе који обликују екосистем. Познато је да вируси могу мењати генетски састав својих домаћина, чиме су преусмеравали еволутивни пут многих врста.Чини се да су дубокоморски вируси из зоне Кларион-Клипертон оставили траг и на својим домаћинима. Могуће је да им пружају генетски материјал за суочавање са стресом који изазивају метали.Остаје нејасно како ће рударске активности, ако започну, утицати на овај сложени систем.Додали су да би у таквом сценарију, популације вируса и функционални модули заједнички дубљим и површинским седиментима могли би послужити као потенцијални извор за делимичну обнову површинских вирусних заједница након поремећаја.Ипак, аутори упозоравају да је потребно још много истраживања како би се утврдило како би рударење утицало на ове вирусе, њихове домаћине и еколошке функције које обављају.Погледајте и:
тихи океан
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, тихи океан, вируси, живи свет и генетика
друштво, тихи океан, вируси, живи свет и генетика
На дну Тихог океана откривено више од 11.000 вируса: Већина никада забележена у науци
Кинески истраживачи открили су 11.742 различита вируса у седиментима дубоког Тихог океана, у зони прелома Кларион-Клипертон, при чему 99 одсто њих никада раније није било забележено у науци, показала је нова студија.
Узорци су прикупљени током 2023. и 2024. године.
Подручје је предмет интензивног истраживања неколико држава због рудног богатства, али је истовремено и јединствено станиште. Недавна студија биодиверзитета тог региона открила је огроман број вируса.
Истраживачи Боуен Хоу и Лилан Џанг са Универзитета у Чонгкингу, као и Донг Сунг са Другог кинеског института за океанографију, проучавали су виром зоне Кларион-Клипертон.
Циљ им је био да успоставе, како су навели, „кључну полазну тачку микробног екосистема пре почетка рударења за будуће процене утицаја на животну средину“,
преноси Сајенс Алерт.
Трка за металима са дна океана
Полиметалне грудве су у средишту интересовања за дубокоморско рударење јер су богате металима који се користе у производњи електронике. Међународна управа за морско дно (ISA) доделила је 31 уговор за истраживање минерала у дубоком мору. Седамнаест уговора односи се на зону Кларион-Клипертон, а пет их држи Кина.
Истовремено, те грудве представљају основу многих дубокоморских екосистема. Док је већи део океанског дна прекривен дебелим слојем финог муља, ови чврсти објекти представљају подлогу на којој се развија живот.
Настају постепеним таложењем мангана и других метала, попут кобалта, никла, литијума и цинка, из морске воде око централног језгра, које може бити микроскопски комадић шкољке или стене. Неки грудвасти облици расту брзином од око 250 милиметара за милион година, а други свега један до пет милиметара у истом периоду.
Нова студија указује на то да би вируси могли имати важну улогу у биогеохемијским процесима у седиментима где се налазе полиметалне грудве.
Од 11.742 различита вируса које су Хоу и његов тим открили, готово сви су потпуно нови за науку и показују веома мало сличности са вирусима из других дубокоморских станишта.
Истраживачи су из узорака издвојили ДНК и РНК за секвенцирање, а затим су податке упоредили са узорцима из других делова дубоког океана како би утврдили функцију гена пронађених вируса.
Утицај на екосистем и последице рударења
Вируси су потцењена компонента екосистема. Иако се научници још споре око тога да ли су уопште живи, њихов утицај на живот на Земљи је неспоран. Сваком вирусу потребан је домаћин, а многи вируси пронађени у зони Кларион-Клипертон специјализовани су за инфекцију прокариотских организама – бактерија и археја.
Ти једноставни, једноћелијски микроорганизми учествују у кружењу угљеника, азота, фосфора, сумпора, па чак и метала. Вируси које носе могли би значајно да утичу на те процесе који обликују екосистем. Познато је да вируси могу мењати генетски састав својих домаћина, чиме су преусмеравали еволутивни пут многих врста.
„Вируси инфицирају кључне функционалне микробе и кодирају помоћне метаболичке гене. Тиме могу да модулишу метаболизам и преживљавање домаћина током инфекције, што потенцијално утиче на биогеохемијске процесе у седиментима поља полиметалних грудви“, наводе аутори.
Чини се да су дубокоморски вируси из зоне Кларион-Клипертон оставили траг и на својим домаћинима. Могуће је да им пружају генетски материјал за суочавање са стресом који изазивају метали.
Остаје нејасно како ће рударске активности, ако започну, утицати на овај сложени систем.
„Рударске активности изазваће физичке поремећаје, подизање и поновно таложење површинских седимената. Дуготрајни експерименти показали су да последице таквих поремећаја на седименте могу трајати деценијама“, наводе аутори.
Додали су да би у таквом сценарију, популације вируса и функционални модули заједнички дубљим и површинским седиментима могли би послужити као потенцијални извор за делимичну обнову површинских вирусних заједница након поремећаја.
Ипак, аутори упозоравају да је потребно још много истраживања како би се утврдило како би рударење утицало на ове вирусе, њихове домаћине и еколошке функције које обављају.
