https://sputnikportal.rs/20261003/senzen-ili-majami-ko-se-plasi-samita-vladimira-putina-si-djinpinga-i-donalda-trampa-video-1203977978.html
Шенжен и(ли) Мајами: Ко се плаши самита Владимира Путина, Си Ђинпинга и Доналда Трампа /видео/
Шенжен и(ли) Мајами: Ко се плаши самита Владимира Путина, Си Ђинпинга и Доналда Трампа /видео/
Sputnik Србија
Након што је и председника Русије Владимира Путина и председника Кине Си Ђинпинга у одвојеним приликама дочекао с црвеним тепихом на аеродромској писти – и... 03.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-03T20:30+0200
2026-10-03T20:30+0200
2026-10-03T20:30+0200
свет
свет
свет – политика
нови спутњик поредак с николом врзићем
владимир путин
доналд трамп
си ђинпинг
коментари и аналитика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/06/1186528535_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_28482408881751bbed36197dbb334f21.jpg
Прилику за то могао би да добије већ на наредном окупљању чланица АПЕК-а – организације за сарадњу земаља азијско-пацифичког региона – у кинеском Шенжену 18. и 19. новембра, или у Мајамију у САД на самиту Г20 месец дана потом, након што је из Америке упућен одговарајући позив руском председнику. А председници Кине и САД су, после свог прошлонедељног самита, у саопштењу навели да „намеравају да присуствују самитима које организују један, односно други”.Темељна припремаДакле, и Шенжен и Мајами, при чему вреди подсетити и да је Јуриј Ушаков, помоћник председника Русије, још у мају најавио Путинов долазак у Шенжен, што је поновио и ових дана, потврђујући да су у недавном телефонском разговору могућност тројног самита поменули и Путин и Трамп, док је портпарол Кремља Дмитриј Песков навео и да још није донета одлука о прихватању, или не, позива у Мајами.Шенжен је за руску страну, без сумње, кудикамо једноставнији за безбедносну логистику, док би одлазак у Мајами произвео још већи јавни ефекат. Ако Русија уопште томе тежи кад, пре свега, истиче неопходност темељне припреме самита на врху да би њихово одржавање имало икакву сврху.„Путин је био овде”Иако су Путин и Трамп у овом његовом мандату, од почетка прошле године, обавили 15 званичних телефонских разговора (уз поменути сусрет на Аљасци), док су Си и Трамп један другог ове године угостили у државним посетама, нема сумње ко је међу њима тројицом својеврсни уљез. Првенствено због геополитичких сврставања, разуме се, али и услед чињенице да су се Путин и Си до сада званично састали више од 40 пута – њихов мајски самит у Пекингу био је јубиларни 25. Путинов долазак у Кину – а поврх тога су имали и више од стотину видео-позива.С тим у вези је симпатичну епизоду заједљиво забележио „Њујорк тајмс”, описујући како је Си пролетос повео Трампа у тајновити „нови Забрањени град” у Пекингу – у резиденцијални комплекс кинеских лидера Жонгнанхаи – па је Трамп самозадовољно, услед привилегије у којој је уживао, упитао Сија да ли и други светски лидери ту долазе.„Веома ретко”, одговорио му је Си. „На пример, Путин је био овде.”Ако не можеш да их победиш…Како год, америчка мотивација за трилатерални самит на врху са главним геополитичким ривалима сурово је једноставна. Након што нису успели да понове маневар Хенрија Кисинџера – окретање Пекинга против Москве у корист Вашингтона – нити такозваног „обрнутог Кисинџера”, дакле, окретање Москве против Пекинга на корист Вашингтона, Вашингтону и не преостаје много шта друго него да се сам окрене Москви и Пекингу. Ако не можеш да их победиш, придружи им се…„Њујорк тајмс” је у том смислу још раније успео да примети да се „Путин одавно залаже за свет у коме ће Вашингтон, Пекинг и Москва сарађивати као велике и једнаке силе (…) уместо да Сједињене Државе доминирају свима осталима”, а цитиран је и један кинески експерт који је указао да „стварање мултиполарног света не мора нужно да искључи Сједињене Државе; оно само одбија специфично хегемонско понашање”.Наравно да сама могућност некаквог договора о коегзистенцији и сарадњи међу силама изазива стрепњу међу онима који не могу да се ослободе чежње за прошлим, униполарним моментом америчке глобалне хегемоније.НАТО вазали Америке још се нису усудили да загунђају у званичној форми, али је зато то већ у њихово име превентивно учинио уреднички колегијум „Вашингтон поста”.Рецепт за изолацију„Третирање противника боље него савезника представља рецепт за изолацију”, тврди се, уз објашњење да сви савезници – од Канаде, преко Тајвана, Јапана и Јужне Кореје до Саудијске Арабије и Европе – „постављају питања америчке поузданости” те у складу с тим истражују алтернативне безбедносне и трговинске аранжмане.У идентичном геополитичком стереотипу, магазин „Атлантик” је поводом могућности трилатералног самита и још бруталнији.У Трамповој Белој кући, напомиње се, „самити су опасне екскурзије” у којима су „интереси САД одбачени у страну” јер их „председник који се диви диктаторима претвара у ритуале америчког понижења. Било би боље да Трамп једноставно престане да организује или посећује самите.”Они су, додаје се, ионако „произвели исходе горе од никаквих, делом и зато што је Трамп толико пријемчив за помпу и ласкање… Понижавајући у скоро сваком смислу, због њих Сједињене Државе делују као неко ко моли, а не као суперсила.”Шта је стварни разлог страха од трилатералног самита Путина, Сија и Трампа? Зашто их Трамп третира с више уважавања него своје савезнике? И шта би могло да проистекне из њиховог сусрета?О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку” говорили новинари Милорад Денда и Славољуб Качаревић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/06/1186528535_62:0:2791:2047_1920x0_80_0_0_777f98f2953cd39b8af7ec5bf1170c2f.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
свет, свет – политика, нови спутњик поредак с николом врзићем, владимир путин, доналд трамп, си ђинпинг, коментари и аналитика
свет, свет – политика, нови спутњик поредак с николом врзићем, владимир путин, доналд трамп, си ђинпинг, коментари и аналитика
Шенжен и(ли) Мајами: Ко се плаши самита Владимира Путина, Си Ђинпинга и Доналда Трампа /видео/
Након што је и председника Русије Владимира Путина и председника Кине Си Ђинпинга у одвојеним приликама дочекао с црвеним тепихом на аеродромској писти – и ниједног од својих савезника с таквим протоколом, иначе резервисаним за папе – председник САД Доналд Трамп можда је постао спреман и за трилатерални самит лидера водећих светских сила.
Прилику за то могао би да добије већ на наредном окупљању чланица АПЕК-а – организације за сарадњу земаља азијско-пацифичког региона – у кинеском Шенжену 18. и 19. новембра, или у Мајамију у САД на самиту Г20 месец дана потом, након што је из Америке упућен одговарајући позив руском председнику. А председници Кине и САД су, после свог прошлонедељног самита, у саопштењу навели да „намеравају да присуствују самитима које организују један, односно други”.
Дакле, и Шенжен и Мајами, при чему вреди подсетити и да је Јуриј Ушаков, помоћник председника Русије, још у мају најавио Путинов долазак у Шенжен, што је поновио и ових дана, потврђујући да су у недавном телефонском разговору могућност тројног самита поменули и Путин и Трамп, док је портпарол Кремља Дмитриј Песков навео и да још није донета одлука о прихватању, или не, позива у Мајами.
Шенжен је за руску страну, без сумње, кудикамо једноставнији за безбедносну логистику, док би одлазак у Мајами произвео још већи јавни ефекат. Ако Русија уопште томе тежи кад, пре свега, истиче неопходност темељне припреме самита на врху да би њихово одржавање имало икакву сврху.
Иако су Путин и Трамп у овом његовом мандату, од почетка прошле године, обавили 15 званичних телефонских разговора (уз поменути сусрет на Аљасци), док су Си и Трамп један другог ове године угостили у државним посетама, нема сумње ко је међу њима тројицом својеврсни уљез. Првенствено због геополитичких сврставања, разуме се, али и услед чињенице да су се Путин и Си до сада званично састали више од 40 пута – њихов мајски самит у Пекингу био је јубиларни 25. Путинов долазак у Кину – а поврх тога су имали и више од стотину видео-позива.
С тим у вези је симпатичну епизоду заједљиво забележио „Њујорк тајмс”, описујући како је Си пролетос повео Трампа у тајновити „нови Забрањени град” у Пекингу – у резиденцијални комплекс кинеских лидера Жонгнанхаи – па је Трамп самозадовољно, услед привилегије у којој је уживао, упитао Сија да ли и други светски лидери ту долазе.
„Веома ретко”, одговорио му је Си. „На пример, Путин је био овде.”
Ако не можеш да их победиш…
Како год, америчка мотивација за трилатерални самит на врху са главним геополитичким ривалима сурово је једноставна. Након што нису успели да понове маневар Хенрија Кисинџера – окретање Пекинга против Москве у корист Вашингтона – нити такозваног „обрнутог Кисинџера”, дакле, окретање Москве против Пекинга на корист Вашингтона, Вашингтону и не преостаје много шта друго него да се сам окрене Москви и Пекингу. Ако не можеш да их победиш, придружи им се…
„Њујорк тајмс” је у том смислу још раније успео да примети да се „Путин одавно залаже за свет у коме ће Вашингтон, Пекинг и Москва сарађивати као велике и једнаке силе (…) уместо да Сједињене Државе доминирају свима осталима”, а цитиран је и један кинески експерт који је указао да „стварање мултиполарног света не мора нужно да искључи Сједињене Државе; оно само одбија специфично хегемонско понашање”.
Наравно да сама могућност некаквог договора о коегзистенцији и сарадњи међу силама изазива стрепњу међу онима који не могу да се ослободе чежње за прошлим, униполарним моментом америчке глобалне хегемоније.
НАТО вазали Америке још се нису усудили да загунђају у званичној форми, али је зато то већ у њихово име превентивно учинио уреднички колегијум „Вашингтон поста”.
„Третирање противника боље него савезника представља рецепт за изолацију”, тврди се, уз објашњење да сви савезници – од Канаде, преко Тајвана, Јапана и Јужне Кореје до Саудијске Арабије и Европе – „постављају питања америчке поузданости” те у складу с тим истражују алтернативне безбедносне и трговинске аранжмане.
У идентичном геополитичком стереотипу, магазин „Атлантик” је поводом могућности трилатералног самита и још бруталнији.
У Трамповој Белој кући, напомиње се, „самити су опасне екскурзије” у којима су „интереси САД одбачени у страну” јер их „председник који се диви диктаторима претвара у ритуале америчког понижења. Било би боље да Трамп једноставно престане да организује или посећује самите.”
Они су, додаје се, ионако „произвели исходе горе од никаквих, делом и зато што је Трамп толико пријемчив за помпу и ласкање… Понижавајући у скоро сваком смислу, због њих Сједињене Државе делују као неко ко моли, а не као суперсила.”
Шта је стварни разлог страха од трилатералног самита Путина, Сија и Трампа? Зашто их Трамп третира с више уважавања него своје савезнике? И шта би могло да проистекне из њиховог сусрета?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку” говорили новинари Милорад Денда и Славољуб Качаревић.