https://sputnikportal.rs/20261004/nova-tacka-pucanja-rusije-i-nato--blokada-bi-mogla-da-vodi-u-nuklearni-sukob-video-1204043206.html
Нова тачка пуцања Русије и НАТО — блокада би могла да води у нуклеарни сукоб /видео/
Нова тачка пуцања Русије и НАТО — блокада би могла да води у нуклеарни сукоб /видео/
Sputnik Србија
Москва предузима мере за безбедност своје ексклаве на Балтику, док се истовремено говори о могућој ваздушној и поморској блокади НАТО земаља. Евентуални војни... 04.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-04T21:26+0200
2026-10-04T21:26+0200
2026-10-04T21:26+0200
русија
свет
свет – политика
русија
анализе и мишљења
од четвртка до четвртка
нато
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/0c/1179419071_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_954370c1a446b0d4254b8efcb1c7fceb.jpg
Геополитичке тензије између Русије и Запада последњих недеља поново су у први план ставиле Калињинградску област, руску ексклаву на Балтику која се налази између чланица НАТО-а Пољске и Литваније.У емисији „Од четвртка до четвртка“ уредник портала Принцип Инфо Љубомир Пејчић оценио је да би евентуална блокада или напад на ову област представљао изузетно озбиљан ризик од директног сукоба Русије и Алијансе.Тема је добила додатну тежину након информација да је руски председник Владимир Путин наложило мере за безбедност Калињинградске области, а Николај Патрушев, помоћник руског лидера и председник Поморског одбора Русије, наводи да се сва неопходна наређења веома пажљиво спроводе.Пејчић сматра да би евентуални војни притисак на Калињинград имао последице далеко изван самог Балтика.„У случају НАТО агресије на Калињинградску област или појединих њихових чланица, свакако би представљао свеевропски рат који би врло могуће водио, нажалост, у нуклеарни сукоб што би било погубно за све, не само у Европи, већ и глобално. Надам се да има толико памети и свести да до тога не дође али управо због тога Калињинград представља једну од најосетљивијих тачака садашњег европског безбедносног система”, рекао је он.Проблем Запада – све неквалитетнији политичариТема Калињинграда уклапа се у ширу слику промена европске безбедносне архитектуре: јачање војних капацитета, повећавање издвајања за одбрану, развој ракета дугог домета и све израженије упозоравање на могућност директног сукоба Русије и НАТО-а.За Европу је посебно значајно питање где се налази граница између одвраћања и ескалације. Калињинградска област је у том смислу један од простора где се та граница најјасније види — територија је од великог стратешког значаја за Русију, окружена државама Алијансе и смештена у региону у којем се последњих година убрзано мењају војни односи снага.Треба да се прибојавамо милитаризација НемачкеКао додатни фактор ризика Пејчић наводи убрзану милитаризацију европских држава, посебно Немачке. Према његовој оцени, истовремено повећавање војних капацитета и заоштравање односа са Русијом могу додатно да подигну ризик од ширег сукоба.У том контексту Калињинград добија посебан значај. Област је, додаје он, географски одвојена од остатка Русије, али има велики стратешки значај због положаја на Балтику. Њена близина Пољској и Литванији, као и чињеница да се налази у непосредном окружењу НАТО-а, чине је потенцијалном тачком директног контакта између руских и западних војних структура.Да ли НАТО „користи“ толерантност Русије?Пејчић упозорава да би прелазак са политичког притиска на војну блокаду представљао квалитативно нову фазу сукоба. Ипак, изјаву генералног секретара НАТО Марка Рутеа који је потврдио да је Алијанса добила упозорење Русије да ће, у случају ваздушне или поморске блокаде Калињинградске области, употребити сав свој арсенал, укључујући нуклеарно наоружање али да он не верује у претње Москве, наш саговорник двојако тумачи.„Видели смо да су пређене бројне црвене линије и мислим да је Русија била мало превише толерантна те да је политика врхушка НАТО стекла уверење да може да прелази црене линије које поставља Москва и да одговор ипак неће бити тако снажан. С друге стране, остављам могућност да поједине изјаве могу да представљају и део политичког комуницирања и одвраћања. Можда ове изјаве имају само пропагандну улогу, да се њиховој јавности оправдају за милитаризацију Европе и трошење пара“, додао је он.Ипак, Пејчић упозорава да не смемо олако да одбацимо могућност ескалације.„Надам се да ће бити толико разума да се не дође до тог најгорег сценарија, али опет не би ме чудило поготово када се узме пример сукоба у Ирану који је до недавно био незамислив“, рекао је наш саговорник.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика, русија, анализе и мишљења, од четвртка до четвртка, нато
свет, свет – политика, русија, анализе и мишљења, од четвртка до четвртка, нато
Нова тачка пуцања Русије и НАТО — блокада би могла да води у нуклеарни сукоб /видео/
Москва предузима мере за безбедност своје ексклаве на Балтику, док се истовремено говори о могућој ваздушној и поморској блокади НАТО земаља. Евентуални војни притисак на Калињинград могао би да прерасте у шири европски сукоб, уз ризик и од нуклеарне ескалације, упозорава уредник портала „Принцип инфо” Љубомир Пејчић.
Геополитичке тензије између Русије и Запада последњих недеља поново су у први план ставиле Калињинградску област, руску ексклаву на Балтику која се налази између чланица НАТО-а Пољске и Литваније.
У емисији „Од четвртка до четвртка“ уредник портала Принцип Инфо Љубомир Пејчић оценио је да би евентуална блокада или напад на ову област представљао изузетно озбиљан ризик од директног сукоба Русије и Алијансе.
Тема је добила додатну тежину након информација да је руски председник Владимир Путин наложило мере за безбедност Калињинградске области, а Николај Патрушев, помоћник руског лидера и председник Поморског одбора Русије, наводи да се сва неопходна наређења веома пажљиво спроводе.
Пејчић сматра да би евентуални војни притисак на Калињинград имао последице далеко изван самог Балтика.
„У случају НАТО агресије на Калињинградску област или појединих њихових чланица, свакако би представљао свеевропски рат који би врло могуће водио, нажалост, у нуклеарни сукоб што би било погубно за све, не само у Европи, већ и глобално. Надам се да има толико памети и свести да до тога не дође али управо због тога Калињинград представља једну од најосетљивијих тачака садашњег европског безбедносног система”, рекао је он.
Проблем Запада – све неквалитетнији политичари
Тема Калињинграда уклапа се у ширу слику промена европске безбедносне архитектуре: јачање војних капацитета, повећавање издвајања за одбрану, развој ракета дугог домета и све израженије упозоравање на могућност директног сукоба Русије и НАТО-а.
За Европу је посебно значајно питање где се налази граница између одвраћања и ескалације. Калињинградска област је у том смислу један од простора где се та граница најјасније види — територија је од великог стратешког значаја за Русију, окружена државама Алијансе и смештена у региону у којем се последњих година убрзано мењају војни односи снага.
Треба да се прибојавамо милитаризација Немачке
Као додатни фактор ризика Пејчић наводи убрзану милитаризацију европских држава, посебно Немачке. Према његовој оцени, истовремено повећавање војних капацитета и заоштравање односа са Русијом могу додатно да подигну ризик од ширег сукоба.
„Треба сви да се прибојавамо, пре свега због те симболике. Знамо у прошлом веку шта је то значило“, рекао је наш саговорник.
У том контексту Калињинград добија посебан значај. Област је, додаје он, географски одвојена од остатка Русије, али има велики стратешки значај због положаја на Балтику. Њена близина Пољској и Литванији, као и чињеница да се налази у непосредном окружењу НАТО-а, чине је потенцијалном тачком директног контакта између руских и западних војних структура.
Да ли НАТО „користи“ толерантност Русије?
Пејчић упозорава да би прелазак са политичког притиска на војну блокаду представљао квалитативно нову фазу сукоба. Ипак, изјаву генералног секретара НАТО Марка Рутеа који је потврдио да је Алијанса добила упозорење Русије да ће, у случају ваздушне или поморске блокаде Калињинградске области, употребити сав свој арсенал, укључујући нуклеарно наоружање али да он не верује у претње Москве, наш саговорник двојако тумачи.
„Видели смо да су пређене бројне црвене линије и мислим да је Русија била мало превише толерантна те да је политика врхушка НАТО стекла уверење да може да прелази црене линије које поставља Москва и да одговор ипак неће бити тако снажан. С друге стране, остављам могућност да поједине изјаве могу да представљају и део политичког комуницирања и одвраћања. Можда ове изјаве имају само пропагандну улогу, да се њиховој јавности оправдају за милитаризацију Европе и трошење пара“, додао је он.
Ипак, Пејчић упозорава да не смемо олако да одбацимо могућност ескалације.
„Надам се да ће бити толико разума да се не дође до тог најгорег сценарија, али опет не би ме чудило поготово када се узме пример сукоба у Ирану који је до недавно био незамислив“, рекао је наш саговорник.
