https://sputnikportal.rs/20261004/obelezen-dan-secanja-na-stradanje-srba-roma-i-jevreja-u-drugom-svetskom-ratu-1204031559.html
Обележен Дан сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја у Другом светском рату
Обележен Дан сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја у Другом светском рату
Sputnik Србија
Државном церемонијом код Централног споменика у Спомен-парку „Јајинци“ обележен је Дан сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја током Другог светског рата. 04.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-04T13:48+0200
2026-10-04T13:48+0200
2026-10-04T13:48+0200
друштво
друштво
србија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/04/1204031064_0:81:1209:761_1920x0_80_0_0_94a31b886d1a435d4a5ddea7c8c28bd3.jpg
Државна церемонија почела је служењем помена код Централног споменика у Спомен-парку "Јајинци", а затим су положени венци на месту највећег страдања на територији окупиране Србије у Другом светском рату где су, према званичним подацима, од лета 1941. до јесени 1943. године нацисти стрељали 80.000 Срба, Јевреја и Рома.Церемонији су присуствовали премијер Србије у техничком мандату проф. др Ђуро Мацут. директор Безбедносно информативне агенције (БИА) Владимир Орлић, начелник генералштаба Војске Србије Милан Мојсиловић, као и представници дипломатског кора страних амбасада, јеврејске и ромске заједнице у Србији и чланови породица страдалих. Мацут је поручио да старије генерације младе морају да уче да свака идеологија која људе дели на оне који вреде и оне који не вреде води у трагедију и додао да је снага Србије у миру и стабилности. "Морамо их учити да је сваки људски живот вредан поштовања и својим примером показати да се Србија залаже за мир, стабилност и дијалог. Јер у миру и стабилности је наша снага", казао је Мацут, обраћајући се на обележавању Дана сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја у Другом светском рату у Јајинцима. Наводећи да нас историја понекад упозорава тихо, а понекад местима као што су Јајинци, Мацут је казао да зато данашња церемонија није само чин сећања и чувања достојанства жртава, већ и обећање да ћемо учинити све да генерације које долазе никада не упознају страхоте које су преживели они чије успомене данас чувамо. Стрељања у Јајинцима трајала су од јула 1941. до новембра 1943. године, а немачки Гестапо је од 8. новембра 1943. до 2. априла 1944. године вршио ексхумацију и спаљивање лешева, како би сакрио трагове злочина. Комисија за утврђивање ратних злочина, која је формирана одмах по завршетку Другог светског рата, након истраге је изнела податак да је на стратишту у Јајинцима страдало 80.000 људи. За копање рака у Јајинцима у које су сахрањивана тела стрељаних и угушених угљенмоноксидом били су ангажовани радници са Централног и Новог гробља у Београду. Масовне гробнице су копане за 100 до 300, а некада и више лешева. Спомен-парк Јајинци има више сегмената и његово формирање почело је 7. јула 1951. године постављањем споменика на самом улазу у споменички комплекс.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/04/1204031064_43:0:1164:841_1920x0_80_0_0_db0c4cad56541e9045307a142f87f3d6.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво
друштво, србија – друштво
Обележен Дан сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја у Другом светском рату
Државном церемонијом код Централног споменика у Спомен-парку „Јајинци“ обележен је Дан сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја током Другог светског рата.
Државна церемонија почела је служењем помена код Централног споменика у Спомен-парку "Јајинци", а затим су положени венци на месту највећег страдања на територији окупиране Србије у Другом светском рату где су, према званичним подацима, од лета 1941. до јесени 1943. године нацисти стрељали 80.000 Срба, Јевреја и Рома.
Церемонији су присуствовали премијер Србије у техничком мандату проф. др Ђуро Мацут. директор Безбедносно информативне агенције (БИА) Владимир Орлић, начелник генералштаба Војске Србије Милан Мојсиловић, као и представници дипломатског кора страних амбасада, јеврејске и ромске заједнице у Србији и чланови породица страдалих.
Мацут је поручио да старије генерације младе морају да уче да свака идеологија која људе дели на оне који вреде и оне који не вреде води у трагедију и додао да је снага Србије у миру и стабилности.
"Морамо их учити да је сваки људски живот вредан поштовања и својим примером показати да се Србија залаже за мир, стабилност и дијалог. Јер у миру и стабилности је наша снага", казао је Мацут, обраћајући се на обележавању Дана сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја у Другом светском рату у Јајинцима.
Наводећи да нас историја понекад упозорава тихо, а понекад местима као што су Јајинци, Мацут је казао да зато данашња церемонија није само чин сећања и чувања достојанства жртава, већ и обећање да ћемо учинити све да генерације које долазе никада не упознају страхоте које су преживели они чије успомене данас чувамо.
"У времену када свет поново пролази кроз тешка искушења, морамо знати да мир није нешто што се подразумева. Мир морамо свакога дана да чувамо, а дијалог да негујемо. Србија има трајну обавезу да чува успомену на невино страдале и да истину о њиховим животима преноси будућим генерацијама. Зато Србија неће заборавити Јајинце", нагласио је он.
Стрељања у Јајинцима трајала су од јула 1941. до новембра 1943. године, а немачки Гестапо је од 8. новембра 1943. до 2. априла 1944. године вршио ексхумацију и спаљивање лешева, како би сакрио трагове злочина.
Комисија за утврђивање ратних злочина, која је формирана одмах по завршетку Другог светског рата, након истраге је изнела податак да је на стратишту у Јајинцима страдало 80.000 људи.
За копање рака у Јајинцима у које су сахрањивана тела стрељаних и угушених угљенмоноксидом били су ангажовани радници са Централног и Новог гробља у Београду.
Масовне гробнице су копане за 100 до 300, а некада и више лешева.
Спомен-парк Јајинци има више сегмената и његово формирање почело је 7. јула 1951. године постављањем споменика на самом улазу у споменички комплекс.