https://sputnikportal.rs/20261004/sta-se-ucilo-u-skolama-vavilonskog-carstva-glinene-plocice-otkrivaju-kako-se-prenosilo-znanje-1204005381.html
Шта се учило у школама Вавилонског царства: Глинене плочице откривају како се преносило знање
Шта се учило у школама Вавилонског царства: Глинене плочице откривају како се преносило знање
Sputnik Србија
Када је реч о верском образовању у древном Вавилонском царству, ученици су имали много тога да науче – од имена великог броја богова до њихових божанских... 04.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-04T14:00+0200
2026-10-04T14:00+0200
2026-10-04T14:00+0200
наука и технологија
друштво
археологија
вавилон
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/03/1204005554_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_1ee2fee5c46a226e4fa151ce29661a50.jpg
Познавање богова и њиховог света било је веома важно, јер је религија била дубоко укорењена у свакодневни живот и политику Вавилона, пише „Phys.org“.Ученици су учили о стотинама богова, као и о храмовима посвећеним њима и ритуалима. Када су дечаци из аристократских породица одлазили у школу да би постали писари, администратори или свештеници, религија је била уткана у њихово образовање, заједно са основном писменошћу и техничким вештинама.Међутим, за разлику од многих других традиција, није постојао посебан верски предмет нити једна јединствена света књига, попут Библије, око које би се заснивало њихово учење. То је навело др Шану Зеју са Слободног универзитета у Амстердаму да се запита како се верско знање заправо стицало.Унутар вавилонске учионицеДа би реконструисала прошлост, Зеја је анализирала сачуване школске плочице са клинастим писмом. Упоредила је школске задатке из градова попут Вавилона и Нипура, пратећи како су се лекције мењале напредовањем ученика. Затим је те школске вежбе повезала са стварним активностима које су стручњаци касније обављали у својим каријерама.Њен општи закључак подржава претходна истраживања која показују да није постојао посебан верски наставни план, што ју је навело на закључак да „стога није било разлике између световног и верског образовања“.Као што је уобичајено у образовању, ученици су учили преписивањем текстова. Усвајали су имена божанстава, божанске карактеристике и света места поновним преписивањем спискова речи, химни и прича. То је укључивало и преписивање дугачких листа божанских имена.Богови који су обликовали учионицуНеки школски задаци одражавали су регионалне традиције и локални верски идентитет. На пример, наставни план који се користио у северном делу Вавилонског царства био је усредсређен на главни град Вавилон и његовог заштитника – бога Мардука.У међувремену, школе у јужном граду Нипуру потпуно су изостављале тај материјал, концентришући се уместо тога на сопствено локално верско наслеђе и традиције везане за бога Нинурту.Неки школски радови у древној Вавилонији имали су двоструку намену. Ученици су понекад припремали плочице са вежбама и посвећивали их божанствима у локалним храмовима.А када би ти ученици временом постали саветници, научници или храмски стручњаци, њихово дубоко верско знање давало им је ауторитет да прилагођавају традицију према потреби.„Приликом уношења промена, стручњаци су имали значајну слободу деловања, чак и када се то чинило у краљево име“, рекла је Зеја.Погледајте и:
вавилон
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, археологија, вавилон
друштво, археологија, вавилон
Шта се учило у школама Вавилонског царства: Глинене плочице откривају како се преносило знање
Када је реч о верском образовању у древном Вавилонском царству, ученици су имали много тога да науче – од имена великог броја богова до њихових божанских карактеристика. Нова студија дубоко је анализирала древне текстове и сачуване глинене плочице како би открила на који начин су се те традиције подучавале у учионицама.
Познавање богова и њиховог света било је веома важно, јер је религија била дубоко укорењена у свакодневни живот и политику Вавилона,
пише „Phys.org“.Ученици су учили о стотинама богова, као и о храмовима посвећеним њима и ритуалима. Када су дечаци из аристократских породица одлазили у школу да би постали писари, администратори или свештеници, религија је била уткана у њихово образовање, заједно са основном писменошћу и техничким вештинама.
Међутим, за разлику од многих других традиција, није постојао посебан верски предмет нити једна јединствена света књига, попут Библије, око које би се заснивало њихово учење. То је навело др Шану Зеју са Слободног универзитета у Амстердаму да се запита како се верско знање заправо стицало.
Унутар вавилонске учионице
Да би реконструисала прошлост, Зеја је анализирала сачуване школске плочице са клинастим писмом. Упоредила је школске задатке из градова попут Вавилона и Нипура, пратећи како су се лекције мењале напредовањем ученика. Затим је те школске вежбе повезала са стварним активностима које су стручњаци касније обављали у својим каријерама.
Њен општи закључак подржава претходна истраживања која показују да није постојао посебан верски наставни план, што ју је навело на закључак да „стога није било разлике између световног и верског образовања“.
Као што је уобичајено у образовању, ученици су учили преписивањем текстова. Усвајали су имена божанстава, божанске карактеристике и света места поновним преписивањем спискова речи, химни и прича. То је укључивало и преписивање дугачких листа божанских имена.
Богови који су обликовали учионицу
Неки школски задаци одражавали су регионалне традиције и локални верски идентитет. На пример, наставни план који се користио у северном делу Вавилонског царства био је усредсређен на главни град Вавилон и његовог заштитника – бога Мардука.
У међувремену, школе у јужном граду Нипуру потпуно су изостављале тај материјал, концентришући се уместо тога на сопствено локално верско наслеђе и традиције везане за бога Нинурту.
„У Вавилонији првог миленијума пре нове ере било је кључно усадити овим будућим елитама кључна веровања о централном значају Мардука и Вавилона, првобитно ради подршке званичној идеологији царства (у случају владавине нововавилонских краљева и, у мањој мери, неоасирских краљева који су владали Вавилоном), а касније како би се наставило преношење традиционалних вавилонских религијско-политичких вредности и знања под влашћу немесопотамских империја Ахеменида и Селеукида, као и касније“, наведено је у студији.
Неки школски радови у древној Вавилонији имали су двоструку намену. Ученици су понекад припремали плочице са вежбама и посвећивали их божанствима у локалним храмовима.
А када би ти ученици временом постали саветници, научници или храмски стручњаци, њихово дубоко верско знање давало им је ауторитет да прилагођавају традицију према потреби.
„Приликом уношења промена, стручњаци су имали значајну слободу деловања, чак и када се то чинило у краљево име“, рекла је Зеја.
