https://sputnikportal.rs/20261005/dokazi-o-ljudskim-zrtvama-pronadjeni-u-grobnicama-prvih-egipatskih-faraona-1204067409.html
Докази о људским жртвама пронађени у гробницама првих египатских фараона
Докази о људским жртвама пронађени у гробницама првих египатских фараона
Sputnik Србија
Антрополози су открили доказе о насилној смрти великог броја дворских званичника сахрањених поред фараона Прве династије у некрополама Абидос и Ум ел-Каб чиме... 05.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-05T23:00+0200
2026-10-05T23:00+0200
2026-10-05T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
египат
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/12/1203548061_0:0:1673:941_1920x0_80_0_0_96bb979b8f7568dcb9156c85d47aff69.png
Значајан напредак у форензичким и биоархеолошким истраживањима омогућио је научницима да сазнају више о људском жртвовању у древном Египту, а докази о томе пронађени су у гробницама првих египатских фараона, наводи се у најновијој студији коју данас преноси портал Фронтиерс.Нове методе истраживања примењене су на посмртне остатке у краљевским погребним комплексима из периода Прве династије, око 3078-2900. п. н. е, на локалитету Ум ел-Каб у Абидосу, где су стотине дворских званичника и занатлија сахрањене око гробова раних краљева.Користећи пример Абидоса, холистички приступ који одликује биоархеологију као научну дисциплину, омогућава не само да се поново тумаче бројне збирке налаза из прошлости, већ и да се темељно преиспита начин на који се схвата друштво древног Египта и Нубије.Савремене анализе су показале да су на посмртним остацима многих појединаца у Абидосу присутне повреде настале у време смрти, као и да су првобитни истраживачи вероватно уочили те повреде, али их погрешно протумачили као постмортална оштћења.Испоставило се да су у 39 одсто случајева лобање старих Египћана имале карактеристичне пукотине изазване ударцем тупог, равног предмета у потиљак или други део лобање. Такве повреде, како показује анализа научника, довеле би до изненадног губитка свести, унутрашњег крварења и брзе смрти дворјана, што подржава идеју о ритуалном убиству, закључила је Кембел.Напредак у сазнањима о етиологији повреда, тафономији и нијансама социоекономског статуса видљивим у начину сахрањивања омогућава нам да преиспитамо првобитне закључке до којих су истраживачи дошли пре једног века.Савремене методе примењене су посебно на збирку посмртних остатака које је истраживач Флиндерс Питри ископао двадесетих година 20. века у Абидосу, у јужном Египту.Рани истраживачи су сматрали да они пружају доказе о људском жртвовању на самом почетку египатске државе.Примена знања и резултата истраживања прикупљаних током читавог једног века омогућила је поновну процену ових налаза и осавремењивање наших сазнања, потврђујући ове закључке.Та нова сазнања су, међутим, истовремено и усложнила разумевање налаза, јасно показујући да су погребни ритуали везани за сахрањивање владара Прве династије вероватно били сложенији и разноврснији него што се претпостављало.Аутори истраживања указују да би ова студија требало да подстакне друге стручњаке да, користећи савремену технологију и методе, поново проуче налазе својих претходника и тако континуирано унапређују разумевање живота у прошлости, чак и на подручју тако богатом археолошким налазима као што је долина Нила.Погледајте и:
египат
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, египат
наука и технологија, египат
Докази о људским жртвама пронађени у гробницама првих египатских фараона
Антрополози су открили доказе о насилној смрти великог броја дворских званичника сахрањених поред фараона Прве династије у некрополама Абидос и Ум ел-Каб чиме је подржано постојање људских жртава у раној историји Древног Египта.
Значајан напредак у форензичким и биоархеолошким истраживањима омогућио је научницима да сазнају више о људском жртвовању у древном Египту, а докази о томе пронађени су у гробницама првих египатских фараона, наводи се у најновијој студији коју данас преноси портал Фронтиерс.
Нове методе истраживања примењене су на посмртне остатке у краљевским погребним комплексима из периода Прве династије, око 3078-2900. п. н. е, на локалитету Ум ел-Каб у Абидосу, где су стотине дворских званичника и занатлија сахрањене око гробова раних краљева.
Користећи пример Абидоса, холистички приступ који одликује биоархеологију као научну дисциплину, омогућава не само да се поново тумаче бројне збирке налаза из прошлости, већ и да се темељно преиспита начин на који се схвата друштво древног Египта и Нубије.
Савремене анализе су показале да су на посмртним остацима многих појединаца у Абидосу присутне повреде настале у време смрти, као и да су првобитни истраживачи вероватно уочили те повреде, али их погрешно протумачили као постмортална оштћења.
„У многим древним културама, слуге су често жртвоване заједно са господарима како би наставиле да им служе у загробном животу. Такође је могуће да је то била демонстрација моћи владара - неки дворјани су се можда добровољно жртвовали зарад вечног загробног живота, док су други жртвовани насиљем“, објаснила је Розалин Кембел, истраживач на Универзитету Пердју (САД).
Испоставило се да су у 39 одсто случајева лобање старих Египћана имале карактеристичне пукотине изазване ударцем тупог, равног предмета у потиљак или други део лобање. Такве повреде, како показује анализа научника, довеле би до изненадног губитка свести, унутрашњег крварења и брзе смрти дворјана, што подржава идеју о ритуалном убиству, закључила је Кембел.
Напредак у сазнањима о етиологији повреда, тафономији и нијансама социоекономског статуса видљивим у начину сахрањивања омогућава нам да преиспитамо првобитне закључке до којих су истраживачи дошли пре једног века.
Савремене методе примењене су посебно на збирку посмртних остатака које је истраживач Флиндерс Питри ископао двадесетих година 20. века у Абидосу, у јужном Египту.
Рани истраживачи су сматрали да они пружају доказе о људском жртвовању на самом почетку египатске државе.
Примена знања и резултата истраживања прикупљаних током читавог једног века омогућила је поновну процену ових налаза и осавремењивање наших сазнања, потврђујући ове закључке.
Та нова сазнања су, међутим, истовремено и усложнила разумевање налаза, јасно показујући да су погребни ритуали везани за сахрањивање владара Прве династије вероватно били сложенији и разноврснији него што се претпостављало.
Аутори истраживања указују да би ова студија требало да подстакне друге стручњаке да, користећи савремену технологију и методе, поново проуче налазе својих претходника и тако континуирано унапређују разумевање живота у прошлости, чак и на подручју тако богатом археолошким налазима као што је долина Нила.
