https://sputnikportal.rs/20261005/nisu-oklevali-ni-sekunde-stotine-oficira-i-hiljade-rusa-stali-uz-srbiju--u-kljucnom-momentu-video-1204080288.html
Нису оклевали ни секунде! Стотине официра и хиљаде Руса стали уз Србију – у кључном моменту /видео/
Нису оклевали ни секунде! Стотине официра и хиљаде Руса стали уз Србију – у кључном моменту /видео/
Sputnik Србија
Руски добровољачки покрет има огроман војни, али и морални значај у историји руско-српских односа, јер је поставио један од најважнијих стубова у вишевековним... 05.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-05T16:01+0200
2026-10-05T16:01+0200
2026-10-05T16:01+0200
србија
српско-турски рат
руски дом
александар боцан-харченко
србија
русија
николај рајевски
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/05/1204080987_0:159:3078:1890_1920x0_80_0_0_1c10bab7a902efaeeaaf255e52081185.jpg
Отварању изложбе „За другове своје: поводом 150. годишњице Првог српско-турског рата (1876) и руског добровољачког покрета за ослобођење Србије“, коју су приредили Руски дом и Руски научни институт у Београду, уз подршку Министарства културе Србије и Душана Бајатовића, почасног конзула Србије у Новом Саду, присуствовали су и белоруски амбасадор Сергеј Малиновски, министар културе Србије Никола Селаковић и други званичници.Поставка обухвата ретке предмете из Народне библиотеке Србије, Војног музеја, Музеја науке и технике, Народног музеја у Зрењанину, ризнице манастира Враћевшница, Државног историјског музеја из Москве, Регионалног музеја „Јевдоким Романов“ у Могиљевској области и Историјско-регионалног музеја у граду Крагуло у Белорусији.Међу најзначајнијим експонатима су сабља која је припадала српском владару, камера из фото-студија, албуми фотографија, као и ретка одликовања, оружје, униформе, медицински инструменти и штампана издања из ратног времена. Они, како су нагласили аутори изложбе, чувају дух руских учесника добровољачког покрета: Михаила Черњајева, Николаја Рајевског, Николаја Кирејева.Аутори изложбе су пренели и доживљај догађаја из 1876. године у руском друштву, а тај дух је захватио и најбоље представнике руске културе и науке: Петра Чајковског, Фјодора Достојевског, Василија Поленова и друге.Приказани су и модели споменика и места везаних за ове догађаје, као и рестаурисане фотографије Београда, Алексинца, Књажевца, Параћина и других места у Србији, које је направио руски фотограф Иван Громан током и одмах након завршетка рата. То је био први фото-архив у Србији који је забележио старе српске градове. Изложбу чине и вредне литографије, које су прецизно бележиле оно што се одвијало пред очима руских уметника добровољаца.Добровољачки покрет као темељ српско-руског заједништваРуски амбасадор је оценио да је добровољачки покрет покренуо низ веома важних питања и за Србију и за Русију.„Наша сарадња и савезништво су тада били веома важни за крај Османског царства. Добровољачки покрет је покренуо и питање геноцида и насиља над цивилима. И наравно, желим да нагласим огроман морални значај добровољачког покрета и свих победа тог доба“, рекао је руски амбсадор и додао да је добровољачки покрет у самој Русији покренуо и веома важно питање словенских народа и њиховог заједништва.Он је подсетио и на то да је управо учешће руских добровољаца у борби Срба за ослобођење од османског ропства било подстицај Русији да и касније, пре свега 1914. године, без икаквог размишљања притекне у помоћ Србији и српском народу.Војна и морална подршкаРуски добровољачки покрет пружио је Србији кључну војну и моралну подршку у Првом српско-турском рату 1876. године. Стотине официра и неколико хиљада припадника млађих чинова, као и десетине лекара и стотине медицинских сестара из одреда Црвеног крста и приватних војних болница помогли су српској војсци и рањеницима.Крајем октобра 1876. године Османска империја је под притиском Русије пристала на примирје. С Калемегдана је управо током овог рата била коначно скинута застава с полумесецом. Ратови за ослобођење завршени су потпуним уједињењем свих српских земаља 1918. године, под окриљем Београда.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
српско-турски рат, руски дом, александар боцан-харченко, србија, русија, николај рајевски
српско-турски рат, руски дом, александар боцан-харченко, србија, русија, николај рајевски
Нису оклевали ни секунде! Стотине официра и хиљаде Руса стали уз Србију – у кључном моменту /видео/
Руски добровољачки покрет има огроман војни, али и морални значај у историји руско-српских односа, јер је поставио један од најважнијих стубова у вишевековним везама Србије и Русије, рекао је данас руски амбасадор Александар Боцан-Харченко на отварању изложбе посвежене 150. годишњици Првог српско-турског рата, приређене у Руском дому у Београду.
Отварању изложбе „За другове своје: поводом 150. годишњице Првог српско-турског рата (1876) и руског добровољачког покрета за ослобођење Србије“, коју су приредили Руски дом и Руски научни институт у Београду, уз подршку Министарства културе Србије и Душана Бајатовића, почасног конзула Србије у Новом Саду, присуствовали су и белоруски амбасадор Сергеј Малиновски, министар културе Србије Никола Селаковић и други званичници.
Поставка обухвата ретке предмете из Народне библиотеке Србије, Војног музеја, Музеја науке и технике, Народног музеја у Зрењанину, ризнице манастира Враћевшница, Државног историјског музеја из Москве, Регионалног музеја „Јевдоким Романов“ у Могиљевској области и Историјско-регионалног музеја у граду Крагуло у Белорусији.
Међу најзначајнијим експонатима су сабља која је припадала српском владару, камера из фото-студија, албуми фотографија, као и ретка одликовања, оружје, униформе, медицински инструменти и штампана издања из ратног времена. Они, како су нагласили аутори изложбе, чувају дух руских учесника добровољачког покрета: Михаила Черњајева, Николаја Рајевског, Николаја Кирејева.
Аутори изложбе су пренели и доживљај догађаја из 1876. године у руском друштву, а тај дух је захватио и најбоље представнике руске културе и науке: Петра Чајковског, Фјодора Достојевског, Василија Поленова и друге.
Приказани су и модели споменика и места везаних за ове догађаје, као и рестаурисане фотографије Београда, Алексинца, Књажевца, Параћина и других места у Србији, које је направио руски фотограф Иван Громан током и одмах након завршетка рата. То је био први фото-архив у Србији који је забележио старе српске градове. Изложбу чине и вредне литографије, које су прецизно бележиле оно што се одвијало пред очима руских уметника добровољаца.
Добровољачки покрет као темељ српско-руског заједништва
Руски амбасадор је оценио да је добровољачки покрет покренуо низ веома важних питања и за Србију и за Русију.
„Наша сарадња и савезништво су тада били веома важни за крај Османског царства. Добровољачки покрет је покренуо и питање геноцида и насиља над цивилима. И наравно, желим да нагласим огроман морални значај добровољачког покрета и свих победа тог доба“, рекао је руски амбсадор и додао да је добровољачки покрет у самој Русији покренуо и веома важно питање словенских народа и њиховог заједништва.
Он је подсетио и на то да је управо учешће руских добровољаца у борби Срба за ослобођење од османског ропства било подстицај Русији да и касније, пре свега 1914. године, без икаквог размишљања притекне у помоћ Србији и српском народу.
Руски добровољачки покрет пружио је Србији кључну војну и моралну подршку у Првом српско-турском рату 1876. године. Стотине официра и неколико хиљада припадника млађих чинова, као и десетине лекара и стотине медицинских сестара из одреда Црвеног крста и приватних војних болница помогли су српској војсци и рањеницима.
Крајем октобра 1876. године Османска империја је под притиском Русије пристала на примирје. С Калемегдана је управо током овог рата била коначно скинута застава с полумесецом. Ратови за ослобођење завршени су потпуним уједињењем свих српских земаља 1918. године, под окриљем Београда.
