Двадесет година после: Да ли би свет био исти да није било Асанжа
© AP Photo / Dmitry Serebryakov
Пратите нас
Пре 20 година Џулијан Асанж основао је Викиликс, платформу која је заувек променила однос између државних тајни, медија и јавности.
Објављивањем поверљивих војних докумената, доказа о тајним операцијама, хакерских алата и масовном надзору, Викиликс је покренуо једно од највећих питања нашег времена: шта јавност има право да зна о поступцима власти који се од ње скривају?
Викиликс је за две деценије постојања објавио нека од најзначајнијих цурења информација у ери интернета, откривајући поверљиве америчке војне извештаје, алате ЦИА за хаковање, програме масовног надзора и друге строго чуване владине тајне, пише РТ.
Шта је све објавио Викиликс
Основан 2006. године, Викиликс је узбуњивачима пружио сигуран и анониман канал за достављање материјала за објављивање. Међу првим објавама били су оперативни поступци за амерички затворски камп у Гвантанаму, банкарске и корпоративне тајне, као и интерна документа Сајентолошке цркве.
Ипак, Викиликс је постао глобални феномен тек 2010. године, када је објавио „Колатерално убиство“ („Collateral Murder“), сирови снимак поверљивог америчког материјала о нападу хеликоптера „Апач“ у Багдаду 2007. године, у којем је погинуло више од десет људи, међу њима и двојица сарадника агенције Ројтерс.
Викиликс је потом објавио више од 91.000 докумената о рату у Авганистану који су предводиле Сједињене Државе, као и око 391.000 извештаја о америчкој инвазији на Ирак.
Викиликс је за две деценије постојања објавио нека од најзначајнијих цурења информација
© Sputnik / Alex MacNaughton
/ Године 2012. Асанж је водио емисију „Свет сутра“ („The World Tomorrow“) на телевизији РТ. Серијал од 12 епизода бавио се бројним актуелним и спорним темама, а међу гостима су били лидер Хезболаха Хасан Насралах, бивши затвореник Гвантанама Муазам Бег и Имран Кан, који ће касније постати премијер Пакистана.
Касније те године Асанж је потражио уточиште у амбасади Еквадора у Лондону, након што је изгубио правну битку против изручења Шведској због истраге о сексуалном нападу, која је касније обустављена. Прекршио је услове кауције, Еквадор му је одобрио азил, а он је у амбасади остао готово седам година.
Велика открића су се наставила. Међу њима су била и цурења информација која су открила да америчка Национална безбедносна агенција (НСА) шпијунира америчке савезнике.
Документи објављени 2015. године показали су да је НСА прислушкивала француске председнике Жака Ширака, Николу Саркозија и Франсоа Оланда, што је довело до дипломатског спора.
Године 2017. објаве под називом „Vault 7“ откриле су арсенал хакерских способности ЦИА, укључујући технике усмерене на паметне телефоне и телевизоре повезане на интернет.
Од укидања еквадорског азила до повратка у Аустралију
Следеће године у јавност су доспели планови Сједињених Држава да траже Асанжово изручење и кривично гоњење.
Године 2019. Еквадор је укинуо Асанжу азил, након чега су га британске власти ухапсиле и послале у затвор Белмарш са високом безбедношћу.
Исте године Вашингтон је оптужио новинара на основу Закона о шпијунажи због прибављања и објављивања поверљивог материјала преко Викиликса.
Асанжов повратак у Аустралију
© AP Photo / Rick Rycroft
Године 2024, после више од пет година проведених у затвору, Асанж је пристао на споразум о признању кривице са Сједињеним Државама, према којем је осуђен на казну коју је већ одслужио. Након тога се вратио у Аустралију.
Асанж је од тада тврдио да је његово кривично гоњење створило опасан преседан за слободу медија. Пред Саветом Европе изјавио је да је ослобођен након што је „признао кривицу за новинарство“.
Асанж је створио „пети сталеж“
Бивши аналитичар ЦИА Реј Мекговерн сматра да је Џулијан Асанж кључна фигура у стварању алтернативних медија. Он је и изјави за РТ изразио наду наду да се овај аустралијски новинар и активиста припрема да врати послу.
Уочи годишњице, Асанж је наговестио да ће се две године након постизања споразума са САД о својој слободи и ослобађања из британског притвора вратити у јавни живот.
Асанж је кључна фигура у стварању алтернативних медија, „петог сталежа“, напоменуо је Мекговерн, додајући да су традиционални медији изгубили своју првобитну сврху и постали средства која владе широм света држе под строгом контролом.
„Медији у нашој земљи, а усудио бих се да кажем и у многим другим земљама, Великој Британији, Немачкој, веома су строго контролисани. И то је тај четврти сталеж, како је Едмунд Берк рекао, важнији чак и од самог парламента. Четврти сталеж је сада кооптиран, а тако је већ деценијама“, рекао је Мекговерн.
„Веома је јасно да обавештајне службе имају велики утицај на оно што доспева у медије. Зато вам је потребна алтернатива. Због тога смо полагали велике наде у оно што називамо ‘петим сталежом’, односно Викиликс и сличне организације које би охрабривале људе да на безбедан начин пријаве злоупотребе и открију тајне, а да притом себе не доведу у опасност.“
Мекговерн је поздравио могућност Асанжовог повратка активном раду, назвавши то „спасом“ за људе који су спремни да разоткрију прљаве владине тајне.
„Он ће пронаћи начине да људима попут мене и мојих колега, ако наиђемо на информације које треба да се прошире у медијима или објаве у јавности, омогући сигуран начин да то учинимо. То је био његов успех. Довољно је паметан да то понови, у то сам уверен.“
Двадесет година након оснивања Викиликса, питање које је Асанж поставио и даље остаје отворено: колико јавност заиста зна о поступцима влада које делују у њено име — и шта се дешава када неко одлучи да те тајне учини доступним целом свету?
Погледајте и:
