https://sputnikportal.rs/20261006/fransis-halzen-dobitnik-nobelove-nagrade-za-fiziku-za-otkrice-kosmickih-neutrina-1204130594.html
Франсис Халзен добитник Нобелове награде за физику за откриће космичких неутрина
Франсис Халзен добитник Нобелове награде за физику за откриће космичких неутрина
Sputnik Србија
Нобелова награда за физику за 2026. годину додељена је данас Франсису Халзену са Универзитета Висконсин-Медисон у САД за одлучујући допринос опсерваторији... 06.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-06T12:20+0200
2026-10-06T12:20+0200
2026-10-06T12:20+0200
друштво
друштво
свет
нобелова награда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/06/1204131948_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_a81c3651d041a23853156b8e07e60fc5.jpg
Халзен је још 1988. године изнео идеју да се лед на Јужном полу искористи за детекцију неутрина, честица које готово неометано пролазе кроз Земљу и људско тело и веома ретко ступају у интеракцију са атомским језгрима.Његова визија довела је до изградње опсерваторије АјсКјуб, гигантског детектора смештеног у кубном километру леда на Јужном полу и опремљеног светлосним сензорима. Објекат је завршен 2011. године.Када неутрин удари у атомско језгро, настаје бљесак светлости који сензори могу да региструју у прозирном глечерском леду. На тај начин научници могу да проучавају неутрине из изузетно енергетских процеса у удаљеним деловима свемира.Академија наводи да су научници помоћу АјсКјуб-а најпре регистровали неутрине високе енергије, а потом доказали да неки од њих потичу изван Сунчевог система.За разлику од других честица, неутрини могу да дођу до Земље без значајнијег скретања или губитка енергије, због чега научницима пружају информације о космичким изворима које се не могу добити на друге начине.Према наводима Академије, подаци које АјсКјуб континуирано прикупља могли би да допринесу бољем разумевању екстремних космичких окружења у којима настају неутрини високе енергије, као и откривању до сада непознатих космичких феномена.Халзен је рођен 1944. у Тинену у Белгији, докторирао је 1969. на Универзитету Лувен (Белгија), а радио је као професор на америчком Универзитету Висконсин. Прошлогодишњу Нобелову награду за физику добила су тројица научника за истраживања квантног тунеловања и понашања субатомских честица. Њихов рад допринео је развоју изузетно осетљивих мерења која се користе у магнетној резонанци, као и развоју напреднијих мобилних телефона и бржих рачунара.Нобелова награда за физику додељује се од 1901. године.Проглашење овогодишњег лауреата наставља Нобелову недељу, која је почела у понедељак објављивањем добитника Нобелове награде за физиологију или медицину Карлу Дајсероту (54), Петеру Хегеману (71) и Георгу Нагелу (73) за истраживање о можданој активности које подразумева проучавање јонских канала контролисаних светлошћу и оптогенетике. Ова метода се сада користи у лабораторијама широм света како би се откриле мистерије мозга.Проглашење Нобелове награде за хемију заказано је за сутра, док ће добитник награде за књижевност бити познат у четвртак.Нобелова награда за мир биће додељена у петак, а добитник Нобелове меморијалне награде за економске науке биће саопштен наредног понедељка.Новчани део Нобелове награде ове године износи 12 милиона шведских круна, односно око 1,2 милиона долара, без обзира на то да ли је награда додељена појединцу, групи лауреата или организацији.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, свет, нобелова награда
друштво, свет, нобелова награда
Франсис Халзен добитник Нобелове награде за физику за откриће космичких неутрина
Нобелова награда за физику за 2026. годину додељена је данас Франсису Халзену са Универзитета Висконсин-Медисон у САД за одлучујући допринос опсерваторији ИцеЦубе и открићу неутрина високе енергије астрофизичког порекла, саопштила је данас Краљевска шведска академија наука.
Халзен је још 1988. године изнео идеју да се лед на Јужном полу искористи за детекцију неутрина, честица које готово неометано пролазе кроз Земљу и људско тело и веома ретко ступају у интеракцију са атомским језгрима.
Његова визија довела је до изградње опсерваторије АјсКјуб, гигантског детектора смештеног у кубном километру леда на Јужном полу и опремљеног светлосним сензорима. Објекат је завршен 2011. године.
Када неутрин удари у атомско језгро, настаје бљесак светлости који сензори могу да региструју у прозирном глечерском леду. На тај начин научници могу да проучавају неутрине из изузетно енергетских процеса у удаљеним деловима свемира.
Академија наводи да су научници помоћу АјсКјуб-а најпре регистровали неутрине високе енергије, а потом доказали да неки од њих потичу изван Сунчевог система.
За разлику од других честица, неутрини могу да дођу до Земље без значајнијег скретања или губитка енергије, због чега научницима пружају информације о космичким изворима које се не могу добити на друге начине.
„Његова упорност и научна визија отвориле су пут новој врсти астрономије“, изјавио је председник Нобеловог комитета за физику Марк Пирс.
Према наводима Академије, подаци које АјсКјуб континуирано прикупља могли би да допринесу бољем разумевању екстремних космичких окружења у којима настају неутрини високе енергије, као и откривању до сада непознатих космичких феномена.
Халзен је рођен 1944. у Тинену у Белгији, докторирао је 1969. на Универзитету Лувен (Белгија), а радио је као професор на америчком Универзитету Висконсин.
Прошлогодишњу Нобелову награду за физику добила су тројица научника за истраживања квантног тунеловања и понашања субатомских честица. Њихов рад допринео је развоју изузетно осетљивих мерења која се користе у магнетној резонанци, као и развоју напреднијих мобилних телефона и бржих рачунара.
Нобелова награда за физику додељује се од 1901. године.
Проглашење овогодишњег лауреата наставља Нобелову недељу, која је почела у понедељак објављивањем добитника Нобелове награде за физиологију или медицину Карлу Дајсероту (54), Петеру Хегеману (71) и Георгу Нагелу (73) за истраживање о можданој активности које подразумева проучавање јонских канала контролисаних светлошћу и оптогенетике. Ова метода се сада користи у лабораторијама широм света како би се откриле мистерије мозга.
Проглашење Нобелове награде за хемију заказано је за сутра, док ће добитник награде за књижевност бити познат у четвртак.
Нобелова награда за мир биће додељена у петак, а добитник Нобелове меморијалне награде за економске науке биће саопштен наредног понедељка.
Новчани део Нобелове награде ове године износи 12 милиона шведских круна, односно око 1,2 милиона долара, без обзира на то да ли је награда додељена појединцу, групи лауреата или организацији.
