Сад иду кључне одлуке: Којим путем креће Република Српска после преломних избора
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Оружане снаге Републике Српске, гранична полиција, обавештајна служба и индиректни порези враћени Бањалуци – представљају повратак и на изворни Дејтон и не значе мењање уставног поретка БиХ. То је суштина поруке Милорада Додика да изборни резултати у БиХ отварају простор за редефинисање политичких односа у држави.
У суштини, то све представља заустављање и поништавање незаконитог и нелегитимног процеса којим су надлежности Републике Српске преношене на ниво БиХ.
Према речима саветника председника Републике Српске Огњена Тадића, циљ је да да се заустави оно што је већ урађено мимо Дејтонског споразума.
„Почетна премиса идеје да треба ставити тачку на неке процесе лежи у чињеници да досадашње мењање односа у БиХ на штету Дејтонског мировног споразума није било ни легално ни легитимно. У том смислу, изјава председника Додика није позив на ново мењање односа, него позив да се заустави нелегално и нелегитимно редефинисање односа, за којим не само да нема потребе, него за њега нема никаквог упоришта“, каже Тадић за Спутњик.
Заштита Дејтона циљ Републике Српске
Према његовим речима, такво тумачење Додикове изјаве смешта је у оквир постојећег правног поретка и самог Дејтонског споразума.
„То врло јасно смешта изјаву председника Додика у оквир на праву утемељених изјава и не представља никакву револуцију у односу на постојеће стање или у односу на било који постојећи пропис, укључујући Дејтонски мировни споразум, него представља заштиту Дејтонског мировног споразума и онога што је договорено између страна“, истиче Тадић.
Управо је питање надлежности кључно за оно што се из Бањалуке најављује – Додик је после објављивања изборних резултата рекао да је циљ повратак на изворни Дејтонски споразум и навео области за које сматра да треба да буду враћене у надлежност Републике Српске.
Додик је истовремено указао да су поједине надлежности пренете на ниво БиХ наметањима високих представника, док су у другим случајевима, према његовим речима, представници Републике Српске на такве преносе пристајали под притиском и претњама.
Преиспитати сва кршења Дејтона
Према Тадићевим речима, сва накнадна редефинисања дејтонских односа требало би преиспитати и то из више разлога. Прво, наводи он, сва та редефинисања настала су услед насиља, а насиље, како каже, не може да буде база било каквих политичких односа, па, сходно томе ни односа који би гарантовали стабилност, мир и будућност БиХ.
„Потребно је да једном разјаснимо како је дошло до тога и да елиминишемо све оно што је наопако. Други разлог је што се показало да су све те нове институције на нивоу БиХ, предмет злоупотребе, па се тако, од политике до политике, од избора до избора, од овог до оног министра, мења њихова функција“, истиче он.
То би, практично, био и одговор на питање како би процес враћања надлежности требало да изгледа из перспективе Републике Српске: прво би се утврдило које су надлежности биле део изворног дејтонског аранжмана, на који начин су касније пренете на ниво БиХ, а затим би се, тамо где Бањалука сматра да за пренос није постојало легитимно упориште, тражило њихово враћање. А оружане снаге, фискална политика и обавештајна служба свакако спадају међу њих.
Неке надлежности су намерно остављене у надлежности ентитета
Као један од разлога у корист враћања надлежности, Тадић наводи начин на који институције формиране противно Дејтонском споразуму раде.
„У једном мандату бошњачки министар прети употребом Оружаних снага БиХ против Републике Српске, као што је то чинио досадашњи министар одбране Зукан Хелез, а на другој страни неко други је незадовољан тиме што неки други министар фаворизује народ који представља или ентитет из којег долази“, истиче он.
Суштина његовог аргумента јесте да су творци Дејтонског споразума одређене функције намерно оставили ван заједничких институција управо зато што су полазили од чињенице да БиХ чине три конститутивна народа и два ентитета са различитим политичким интересима.
„Ако су писци Дејтонског споразума тако нешто предвидели, па одређене функције управо због тога нису ставили у надлежност заједничких институција, излишно је бити затворених очију пред чињеницом да све што су урадили високи представници не функционише у интересу сва три народа и оба ентитета“, каже Тадић.
Из тог угла, враћање надлежности не представља, како тврди, покушај стварања нове уставне конструкције БиХ, већ враћање на ону која је већ била договорена у Дејтону.
Заједничке институције финансијско оптерећење
Према Тадићевом мишљењу, поједине институције на нивоу БиХ, које су створене наметањем високих представника и политичким притисцима ни са економске стране не функционишу како треба. Дакле, не само да производе политичке спорове, већ представљају и финансијско оптерећење.
„Оружане снаге, примера ради, не доносе апсолутно никакву, нити друштвену, нити политичку, нити економску корист овој земљи. При томе, постоје као некаква институција која би симболички представљала некакву државност БиХ, иако нико нема стварну потребу за тако нечим“, подвлачи наш саговорник.
Тадић сматра да би новац који се сада троши на такве институције могао да буде усмерен у области које директно утичу на живот грађана – образовање, здравство и инфраструктуру.
Све су то разлози због којих Додикова изјава не представља припрему за нову кризу у БиХ; уосталом и досадашње кризе настајале су управо због кршења Дејтонског споразума.
Напротив, намера је да се садашње кризе ставе под контролу тако што ће конфликти које су производиле у друштву бити прекинуте. То управо може да буде постигнуто враћањем надлежности. У тој разлици између „новог мењања“ и враћања на оно што је већ било договорено Бањалука види основ за политичку акцију после избора.
Погледајте и:
