Звезде у успону: Млади руски музичари гостују у Београду /видео/
14:57 06.10.2026 (Освежено: 14:38 07.10.2026)
© Sputnik / Ана Томић
Пратите нас
Млади музичари Московског државног конзерваторијума, учесници програма подршке талентима „Звезде у успону“, сопран Арина Верјовкина, пијаниста Максим Милославски и кларинетиста Михаил Филимонцев, одржаће вечерас у 19 сати концерт у Библиотеци Града Београда, а како кажу, желе да српској публици у најбољем светлу представе руску музичку традицију.
За Арину, Максима и Михаила наступ у Београду представља посебно искуство, будући да се са српском публиком сусрећу први пут. Како кажу за Спутњик, очарали су их град, архитектура и атмосфера, а од београдске публике очекују пре свега отвореност и љубав према музици.
„Надамо се да ће доћи много људи који желе да чују руске композиторе и руску музику“, поручила је Арина.
Према речима Максима, програм концерта пажљиво је осмишљен тако да публици представи дела руских аутора која се ређе могу чути ван Русије. На репертоару су Николај Римски-Корсаков, Сергеј Рахмањинов и Петар Чајковски, али и дела страних композитора, попут концертне фантазије за кларинет и клавир на тему „Риголета“ Ђузепеа Вердија. Посебно место на репертоару заузима руска народна песма „Травушка-муравушка“, прецизира руски пијаниста.
Велики део образовања посвећен је теорији музике, што је веома важно, јер се у Русији, за разлику од многих других земаља, томе придаје велика пажња, додао је Максим, истакавши да је руска музичка школа једна од најјачих.
„Поред тога, ту су и велико искуство са такмичења и концертна пракса. Уопште, руска музичка школа се, по мом мишљењу, издваја и по умећу стварања и обликовања тона. Чини ми се да се томе посвећује велики део образовања од самог почетка. Деца се уче да, пре свега, 'раде ушима', односно да пажљиво слушају и контролишу звук“, објашњава пијаниста.
Млади уметници истичу да им је важно да публика упозна и мање познате странице руске музике. У вокалном делу програма Арина ће извести композиције Римског-Корсакова из опера „Снежана“ и „Садко“, романсе Рахмањинова, као и „Травушку-муравушку“ у обради Вере Городовске. Концерт ће бити заокружен Рахмањиновим триом „Не певај, лепотице, преда мном“.
О колоратурном сопрану
Колоратурни сопран спада међу најзахтевније вокалне типове, јер од певача тражи изузетну техничку прецизност и способност извођења веома брзих и сложених пасажа, такозваних колоратура.
Арина напомиње да постоји разлика између колоратурног и лирског колоратурног сопрана: док је код првог глас веома висок и продоран, лирски колоратурни сопран има нешто мекшу боју, више обертона и израженију лирску, па чак и драматичну компоненту.
„Колоратура, шта је то? То се у суштини преводи као ’течност’, односно ’глаткоћа’. Када чујете оне невероватно брзе пасаже, то је управо то. Када је у питању колоратурни сопран, глас иде веома високо, високо, практично је тамо горе и звучи веома високо. А лирски колоратурни сопран је нешто ниже, има више боја, више обертона, неку драматичну ноту, али је ипак, само мало више лирски“, објашњава она.
Према њеним речима, овај вокални тип захтева и велику концентрацију, јер певач током извођења мора пажљиво да чува глас и распоређује снагу како би издржао до краја опере.
Као пример различитих типова колоратурног сопрана наводи Ђилду из Вердијевог „Риголета“ и Краљицу ноћи из Моцартове „Чаробне фруле“, при чему јој је, како каже, Ђилда ближа. Управо у тој улози Арина сања да једног дана дебитује на сцени оперског театра.
Кларинет у знаку Танејева и Мостраса
Кларинетиста Михаил, са друге стране, представиће публици дела која су добро позната у руској и међународној литератури за кларинет, која српским слушаоцима можда нису често доступна. Међу њима су дела Сергеја Танејева и етида Константина Мостраса на тему Римског-Корсакова.
За младе музичаре, како истичу у разговору за наш портал, наступи нису само прилика за концерт већ и део великог професионалног пута. Они наглашавају да таленат сам по себи није довољан — неопходни су свакодневни рад, дисциплина, постављање циљева и стално усавршавање.
„Наш задатак је да добро урадимо свој посао као музичари, како би људи остали задовољни, радосни и срећни и како би, са новом инспирацијом, наставили даље да живе свој живот“, каже Арина.
Њихова порука српској публици је једноставна — да ужива у музици и да кроз њу упозна део руске културе.
„Ми смо само посредници у преношењу те дивне уметности, онога што су написали велики композитори“, истиче Арина.
После Београда младе музичаре очекују наступи у Бањалуци и Сарајеву, док су претходно гостовали у Минску, где су, како кажу, били посебно дирнути реакцијом публике. У Београду се надају истом — пуној сали, добром расположењу и публици која ће им дозволити да кроз музику успоставе својеврсни културни мост између Русије и Србије.
