https://sputnikportal.rs/20261007/brisel-konacno-priznao-jedini-uslov-za-clanstvo-je-poslusnost--srbija-zato-nije-na-toj-mapi-puta-1204190911.html
Брисел коначно признао: Једини услов за чланство је послушност – Србија зато није на тој мапи пута
Брисел коначно признао: Једини услов за чланство је послушност – Србија зато није на тој мапи пута
Sputnik Србија
Предлог нових правила за проширење ЕУ нису покушај да се прими више нових чланица, већ покушај да се ЕУ промени. Уместо мира, економије и равноправности, што... 07.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-07T18:11+0200
2026-10-07T18:11+0200
2026-10-07T18:11+0200
свет
свет
свет – политика
марта кос
европска унија (еу)
чланство у еу
проширење еу
правила
зоран миливојевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/07/1204192657_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_5485c9fbca8305f475ac97fa106de5a0.jpg
Овако дипломата Зоран Миливојевић тумачи најновији предлог за промену правила проширења ЕУ, који је, након састанка Колегијума европских комесара пред медије, изнела европски комесар за проширење Марта Кос.Све у свему, према слову предлога, Брисел припрема нова правила: за четири земље – Црну Гору, Албанију, Молдавију и Украјину – до краја октобра биће направљене такозване „мапе пута“, са роковима и јасно дефинисаним циљевима, а кандидати би постепено били укључивани у европске политике везане за енергетику, транспорт, вештачку интелигенцију, безбедност и одбрану.Истовремено, Брисел разматра ограничење права вета, више одлучивања квалификованом већином, чак и суспензију финансирања и права гласа за нове чланице које прекрше правила које установљава бриселска бирократија.Да ли ће предлог Марте Кос проћи, тек ћемо видети, ипак се ради само о предлогу Европске комисије. У сваком случају, биће то својеврстан тест за чланице; на њему ћемо видети колико је држава спремно да се одрекне суверенитета и темељних принципа Уније записаних у Лисабонском уговору, а предлог Комисије тај темељни закон ЕУ редефинише, сматра Миливојевић.Геополитика, лојалност и губитак суверенитетаПрема његовим речима, у предлогу који је Марта Кос изнела пред јавност видљиво је то да се више не говори ни о каквим другим критеријумима за чланство, осим геополитичких интереса Уније и лојалности политици бриселске бирократије.Са друге стране, ограничење права вета, довело би државе у неравноправан положај. Ради се о губитку суверенитета оних држава које то прихвате и то у важним областима, као што су спољна политика, безбедност, одлучивање о буџету и питањима која могу задирати у виталне интересе држава.Упадљиво је да међу државама кандидатима за које се планирају мапе пута нема Србије – то је зато што, када је реч о нашој земљи из Брисела искључиво стижу политички услови, што Марта Кос ни не крије јер суштина је да се у Србији преко политичких услова промени оно што је чини суштинским субјектом међународних односа, а то се не поклапа са концептом проширења ЕУ и оним што би значило лојалност.ЕУ избегава реформеИза нове формуле проширења крије се промена критеријума по којима ће се одлучивати ко је пожељан члан Уније, а ко није. Предлог представља, како наш саговорник каже, излазну варијанту у покушају да се ЕУ консолидује, избегне унутрашње изазове и реформе које би се тицале функционисања и одлучивања, као и да преко политике проширења амортизује тешкоће са којима се Унија суочава.У новом предлогу све је срачунато, заправо да ЕУ избегне да отвара питања која би могла да распламсају још дубљу кризу у њеним редовима. Тако, формула за одлучивање служи за заобилажење консензуса у стварима у којима га нема, док су такозвани механизми заштите срачунати на кажњавање нелојалних.Мапе пута, пак, служе да се правци приступања дефинишу и ускладе са актуелним геополитичким интересима. Због тога је Марта Кос и поменула Албанију, Црну Гору, Молдавију и Украјину. Те државе гарантују да ће бити лојалне политици садашње бриселске бирократије, закључује Миливојевић.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20261006/pet-koraka-za-novu-eu-kako-ce-izgledati-predstojece-prosirenje-unije-1204146854.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, марта кос, европска унија (еу), чланство у еу, проширење еу, правила, зоран миливојевић
свет, свет – политика, марта кос, европска унија (еу), чланство у еу, проширење еу, правила, зоран миливојевић
Брисел коначно признао: Једини услов за чланство је послушност – Србија зато није на тој мапи пута
Предлог нових правила за проширење ЕУ нису покушај да се прими више нових чланица, већ покушај да се ЕУ промени. Уместо мира, економије и равноправности, што су некада били њени темељи, у први план сада отворено долазе геополитички интереси и лојалност као основни принципи за чланство.
Овако дипломата Зоран Миливојевић тумачи најновији предлог за промену правила проширења ЕУ, који је, након састанка Колегијума европских комесара пред медије, изнела европски комесар за проширење Марта Кос.
Све у свему, према слову предлога, Брисел припрема нова правила: за четири земље – Црну Гору, Албанију, Молдавију и Украјину – до краја октобра биће направљене такозване „мапе пута“, са роковима и јасно дефинисаним циљевима, а кандидати би постепено били укључивани у европске политике везане за енергетику, транспорт, вештачку интелигенцију, безбедност и одбрану.
Истовремено, Брисел разматра ограничење права вета, више одлучивања квалификованом већином, чак и суспензију финансирања и права гласа за нове чланице које прекрше правила које установљава бриселска бирократија.
Да ли ће предлог Марте Кос проћи, тек ћемо видети, ипак се ради само о предлогу Европске комисије. У сваком случају, биће то својеврстан тест за чланице; на њему ћемо видети колико је држава спремно да се одрекне суверенитета и темељних принципа Уније записаних у Лисабонском уговору, а предлог Комисије тај темељни закон ЕУ редефинише, сматра Миливојевић.
Геополитика, лојалност и губитак суверенитета
Према његовим речима, у предлогу који је Марта Кос изнела пред јавност видљиво је то да се више не говори ни о каквим другим критеријумима за чланство, осим геополитичких интереса Уније и лојалности политици бриселске бирократије.
„Суштина је у лојалности актуелној доминантној политици ЕУ која подразумева геополитички интерес према Руској Федерацији, с једне стране и, друго, елиминисање субјеката који, према речима Марте Кос, доводе у питање будућност ЕУ, конкретно Русије и Кине. И покушај да се зоне интереса ЕУ у овом тренутку, а то су Балкан и делови према Руској Федерацији обухвате и апсорбују“, објашњава Миливојевић.
Са друге стране, ограничење права вета, довело би државе у неравноправан положај. Ради се о губитку суверенитета оних држава које то прихвате и то у важним областима, као што су спољна политика, безбедност, одлучивање о буџету и питањима која могу задирати у виталне интересе држава.
„То је сасвим сигурно неравноправан положај, губитак суверенитета и стварање групе земаља које нису у стању да утичу на политику ЕУ на равноправан начин са осталим чланицама“, констатује наш саговорник.
Упадљиво је да међу државама кандидатима за које се планирају мапе пута нема Србије – то је зато што, када је реч о нашој земљи из Брисела искључиво стижу политички услови, што Марта Кос ни не крије јер суштина је да се у Србији преко политичких услова промени оно што је чини суштинским субјектом међународних односа, а то се не поклапа са концептом проширења ЕУ и оним што би значило лојалност.
„То су војна неутралност, политичка независност, државни и национални интереси у првом плану, стратешки односи са Русијом и Кином и одбијање Србије да се тога одрекне“, истиче Миливојевић.
Иза нове формуле проширења крије се промена критеријума по којима ће се одлучивати ко је пожељан члан Уније, а ко није. Предлог представља, како наш саговорник каже, излазну варијанту у покушају да се ЕУ консолидује, избегне унутрашње изазове и реформе које би се тицале функционисања и одлучивања, као и да преко политике проширења амортизује тешкоће са којима се Унија суочава.
„Очигледно је да се не ради о проширењу према стандардима и нормама које су до сада важиле и да то не подразумева пуноправно чланство у складу са оним што је до сада важило, већ је то нова формула, а разлози за то су што не постоји консензус у земљама чланицама око проширења, то је прва ствар, и друга ствар, што је геополитика у првом плану, а оно што су стандарди и норме предвиђени Лисабонским споразумом, али и оно што чини правну тековину и суштину ЕУ“, наводи Миливојевић.
У новом предлогу све је срачунато, заправо да ЕУ избегне да отвара питања која би могла да распламсају још дубљу кризу у њеним редовима. Тако, формула за одлучивање служи за заобилажење консензуса у стварима у којима га нема, док су такозвани механизми заштите срачунати на кажњавање нелојалних.
Мапе пута, пак, служе да се правци приступања дефинишу и ускладе са актуелним геополитичким интересима. Због тога је Марта Кос и поменула Албанију, Црну Гору, Молдавију и Украјину. Те државе гарантују да ће бити лојалне политици садашње бриселске бирократије, закључује Миливојевић.
