https://sputnikportal.rs/20261007/moskva-lomi-ukrajinsku-ratnu-masineriju---na-udaru-vojne-fabrike-mostovi-i-logistika-1204187004.html
Москва ломи украјинску ратну машинерију - на удару војне фабрике, мостови и логистика
Москва ломи украјинску ратну машинерију - на удару војне фабрике, мостови и логистика
Sputnik Србија
Систематским уништавањем украјинске војне индустрије, енергетике и логистичких праваца, Русија нарушава систем који омогућава украјинској војсци да ратује и... 07.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-07T22:22+0200
2026-10-07T22:22+0200
2026-10-07T22:22+0200
русија
русија – политика
русија – војска и наоружање
анализе и мишљења
специјална војна операција у украјини – вести
руска војска
министарство одбране русије
ракете
фламинго
кијев
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/13/1201452118_0:0:3261:1834_1920x0_80_0_0_70dfabfa89f1f8125b9fa1ddd1aeb4b7.jpg
Он додаје да су последњи руски удари били усмерени на производни ланац украјинских крстарећих ракета „фламинго“, укључујући предузећа која производе њихове компоненте и учествују у њиховом склапању. Те ракете носе бојеву главу тежу од једне тоне и имају домет до 3.000 километара, што им омогућава да досегну циљеве дубоко на руској територији. Могу да лете на малим висинама, од око 50 метара, што значајно отежава њихово откривање и положај система противваздухопловне одбране.Управо због тога, према оцени Кнутова, уништавање производних капацитета има за циљ да смањи могућност Украјине да изводи далекометне ударе по Русији.Истовремено, циљ удара на ланац предузећа која учествују у производњи и склапању ракета „фламинго“ био је да се смање капацитети компаније која се бави производњом компоненти, као и самих крстарећих ракета и дронова, додао је експерт.Конкретно, руска војска је током ноћи извела концентрисани напад дроновима и високопрецизним оружјем на објекте војно-индустријског комплекса Украјине који производе и складиште крстареће ракете „фламинго“ и беспилотне летелице дугог и средњег домета компаније „Фајир поинт“. Међу циљевима су били објекти у Кијеву, као и у Кијевској, Черниговској, Кировоградској, Дњепропетровској, Полтавској и Харковској области.Кнутов додаје да су погођена и предузећа у којима се производе дронови дугог домета ФП-1 и ФП-2, које такође производи компанија „Фајер поинт“.Ударима је обухваћена и лучка инфраструктура у Одеској области, са циљем да се настави изолација Украјине од Црног мора, као и мост у Запорожју, који представља важан логистички објекат, као и други циљеви.Русија пресеца украјинске везе са ЗападомКнутов указује на то да ситуацију додатно отежава чињеница да је значајан део производње беспилотних летелица и компоненти за њих измештен ван Украјине, у европске земље. Као пример наводи Немачку, где је отворена фабрика за производњу оружја за украјинску војску, додајући да је немачки канцелар Фридрих Мерц током посете Кијеву најавио подршку развоју и довршавању балистичке ракете ФП-9, за коју Владимир Зеленски тврди да може да досегне до Москве и да ће бити спремна већ ове јесени.Будући да се део украјинске војне производње изместио у Европу, Русија за сада избегава директне ударе по тим фабрикама, свесна ризика од шире ескалације и могућег почетка трећег светског рата, наводи Кнутов. Он, међутим, истиче да би у једном тренутку „стрпљење могло да пукне“ уколико Европа настави да игнорише упозорења Москве и настави да се све дубље увлачи у сукоб и јача подршку Кијеву.Ипак, за сада Русија наставља стратегију одсецања Украјине од „спољног света“. Кнутов прецизира да Москва постепено затвара Украјини кључне канале снабдевања, настојећи да је што више одсече од Црног мора и пресече логистичке везе са Румунијом.Према његовим речима, бродови више не иду директно у регион Одесе, већ се западни војни терети допремају из Румуније ка другим украјинским лукама, укључујући Рени на Дунаву, одакле се даље транспортује копненим правцима.Ударима на мостове, лучку инфраструктуру и кључне саобраћајне артерије, Москва настоји да пресече ове логистичке коридоре, смањи и успори доток војне помоћи и додатно отежа снабдевање украјинских снага, објашњава Кнутов.Након Румуније, као следећи приоритет Кнутов издваја Пољску, преко које се Украјина снабдева оружјем и другом војном опремом.Поред тога, удари су изведени и на мостове на Дњепру — Јужни и Северни мост, који повезују источни и западни део Кијева, што указује на нову фазу у стратегији Москве.Јужни мост има посебно велики значај за градски саобраћај јер преко њега, поред друмског саобраћаја, пролази и зелена линија кијевског метроа која повезује две стране града.Кнутов указује на то да су мостови „онеспособљени“.„Основни циљ је да се ‘пресече’ Украјина на два дела — десну обалу и леву обалу— што би смањило транспорт оружја и беспилотних летелица на територију леве обале, у правцу границе са Русијом, и омогућило значајно смањење броја удара. Број дронова које Украјина сада свакодневно користи пао је на око 350–400, што је готово упола мање него пре месец дана, када их је било око 700, мадапротивник акумулира дронове, а затим их користи у масовним нападима, као последњи пут када су у нападу користили чак 1.700 дронова. Али то није последица производних капацитета“, појаснио је експерт.Кнутов наводи да Москва ударима на украјинску транспортну и логистичку инфраструктуру настоји да смањи и успори допремање оружја, борбене технике, муниције и дронова, који имају кључну улогу у актуелним борбеним дејствима, посебно ка Донбасу.Други правац су руски напади на енергетске објекте, укључујући далеководе, трансформаторске подстанице и постројења за производњу електричне енергије, по којима се такође изводе удари.„Који је циљ? Војна предузећа, односно предузећа војно-индустријског комплекса Украјине треба да буду одсечена од енергетских објеката. Без електричне енергије, ниједна фабрика не може да ради, а војна поготово. Тиме такође смањујемо производне капацитете који се користе у интересу Оружаних снага Украјине, а самим тим и због наставка рата у Донбасу и извођења удара по територији Русије. Зато ће наши удари бити настављени и њихова ефикасност се неће смањивати“, истакао је Кнутов.Кијеву понестаје снагеГоворећи о стању украјинске армије, Кнутов оцењује да се упркос ударима по дубини украјинске територије Оружане снаге Украјине и даље држе, пре свега због широко распрострањене употребе ФПВ-дронова.Истовремено, Кнутов указује на озбиљне проблеме украјинских снага на појединим деловима фронта, где се суочавају са недостатком људства. Као додатне слабости издваја недостатак ракета за противваздухопловну одбрану, ракета ваздух-ваздух и муниције за ловце Ф-16, као и проблеме са њиховим одржавањем. Према његовим наводима, због спорог или недовољног техничког одржавања значајан део тих авиона је приземљен, док се преостали користе првенствено за задатке противваздухопловне одбране.„Проблем копнених снага је демографски — недостатак људства и смањење бројности армије. Ми избацујемо из строја око 30.000 људи месечно, а Украјина може да надокнади можда једну трећину тог броја. Зато долази до сталног смањења бројности армије, а самим тим нема довољно људи да се затвори фронт. На многим деловима једноставно нема довољно људства. Поред тога, активно дејствујемо по објектима енергетске инфраструктуре, што практично доводи до тога да се фабрике војно-индустријског комплекса заустављају због недостатка електричне енергије. Тиме се смањује производња муниције, оружја, као и ремонт наоружања, који се обавља са кашњењем у односу на предвиђене рокове. Производња других средстава за вођење рата такође се успорава или зауставља. Све то у целини веома негативно утиче на стање Оружаних снага Украјине и отуда њихов све слабији отпор на низу праваца, што нашим снагама омогућава да самоуверено напредују у правцу Донбаса и, конкретно, Краматорска, где имамо запажене успехе“, закључио је експерт.Руско Министарство одбране најавило је појачавање удара на објекте украјинског војно-индустријског комплекса, као одговор на најаве Владимира Зеленског о интензивирању напада на руске рафинерије.Москва је истакла да Зеленски, издавањем наређења за нападе на цивилне објекте, сноси пуну личну и политичку одговорност за узвратне ударе руских оружаних снага.
https://sputnikportal.rs/20260930/kalinjingrad-je-crvena-linija---blokada-znaci-nuklearni-rat-rusija-olivera-ikodinovic-1203906822.html
кијев
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, специјална војна операција у украјини – вести, руска војска, министарство одбране русије, ракете, фламинго, кијев, енергетика, мостови, логистика, запад, европска унија (еу), украјинска војска, дронови
русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, специјална војна операција у украјини – вести, руска војска, министарство одбране русије, ракете, фламинго, кијев, енергетика, мостови, логистика, запад, европска унија (еу), украјинска војска, дронови
Москва ломи украјинску ратну машинерију - на удару војне фабрике, мостови и логистика
Систематским уништавањем украјинске војне индустрије, енергетике и логистичких праваца, Русија нарушава систем који омогућава украјинској војсци да ратује и изводи ударе по руској територији — од производње ракета, дронова и муниције до снабдевања горивом и транспорта оружја ка фронту, оцењује руски војни експерт ПВО Јуриј Кнутов.
Он додаје да су последњи руски удари били усмерени на производни ланац украјинских крстарећих ракета „фламинго“, укључујући предузећа која производе њихове компоненте и учествују у њиховом склапању. Те ракете носе бојеву главу тежу од једне тоне и имају домет до 3.000 километара, што им омогућава да досегну циљеве дубоко на руској територији. Могу да лете на малим висинама, од око 50 метара, што значајно отежава њихово откривање и положај система противваздухопловне одбране.
Управо због тога, према оцени Кнутова, уништавање производних капацитета има за циљ да смањи могућност Украјине да изводи далекометне ударе по Русији.
„Последњи масовни удар који је изведен на Москву и у правцу Москве, као и на друге градове, укључивао је 17 ракета ‘фламинго’ (и 1.750 дронова). Да би се спречили такви напади, извели смо удар на седам предузећа повезаних са производњом компоненти и склапањем ракета ‘фламинго'. Између осталог, у Кијеву је погођена фабрика, а ван строја је стављено и постројење у ‘Јужмашу', где се такође обављало склапање ракета 'фламинго'. Поред тога, погођена је и једна фабрика папира која је била укључена у производњу и складиштење тих ракета, као и низ других предузећа. Основни циљ је смањење ракетне опасности, која у последње време за нас постаје све чешћа“, каже Кнутов, руски војни аналитичар и историчар ПВО.
Истовремено, циљ удара на ланац предузећа која учествују у производњи и склапању ракета „фламинго“ био је да се смање капацитети компаније која се бави производњом компоненти, као и самих крстарећих ракета и дронова, додао је експерт.
Конкретно,
руска војска је током ноћи извела концентрисани напад дроновима и високопрецизним оружјем на објекте војно-индустријског комплекса Украјине који производе и складиште крстареће ракете „фламинго“ и
беспилотне летелице дугог и средњег домета компаније „Фајир поинт“. Међу циљевима су били објекти у Кијеву, као и у Кијевској, Черниговској, Кировоградској, Дњепропетровској, Полтавској и Харковској области.
Кнутов додаје да су погођена и предузећа у којима се производе дронови дугог домета ФП-1 и ФП-2, које такође производи компанија „Фајер поинт“.
Ударима је обухваћена и лучка инфраструктура у Одеској области, са циљем да се настави изолација Украјине од Црног мора, као и мост у Запорожју, који представља важан логистички објекат, као и други циљеви.
Русија пресеца украјинске везе са Западом
Кнутов указује на то да ситуацију додатно отежава чињеница да је значајан део производње беспилотних летелица и компоненти за њих измештен ван Украјине, у европске земље. Као пример наводи Немачку, где је отворена фабрика за производњу оружја за украјинску војску, додајући да је
немачки канцелар Фридрих Мерц током посете Кијеву најавио подршку развоју и довршавању балистичке ракете ФП-9, за коју Владимир Зеленски тврди да може да досегне до Москве и да ће бити спремна већ ове јесени.
Будући да се део украјинске војне производње изместио у Европу, Русија за сада избегава директне ударе по тим фабрикама, свесна ризика од шире ескалације и могућег почетка трећег светског рата, наводи Кнутов. Он, међутим, истиче да би у једном тренутку „стрпљење могло да пукне“ уколико Европа настави да игнорише упозорења Москве и настави да се све дубље увлачи у сукоб и јача подршку Кијеву.
Ипак, за сада Русија наставља стратегију одсецања Украјине од „спољног света“. Кнутов прецизира да Москва постепено затвара Украјини кључне канале снабдевања, настојећи да је што више одсече од Црног мора и пресече логистичке везе са Румунијом.
Према његовим речима,
бродови више не иду директно у регион Одесе, већ се западни војни терети допремају из Румуније ка другим украјинским лукама, укључујући Рени на Дунаву, одакле се даље транспортује копненим правцима.
Ударима на мостове, лучку инфраструктуру и кључне саобраћајне артерије, Москва настоји да пресече ове логистичке коридоре, смањи и успори доток војне помоћи и додатно отежа снабдевање украјинских снага, објашњава Кнутов.
Након Румуније, као следећи приоритет Кнутов издваја Пољску, преко које се Украјина снабдева оружјем и другом војном опремом.
Поред тога, удари су изведени и на мостове на Дњепру — Јужни и Северни мост, који повезују источни и западни део Кијева, што указује на нову фазу у стратегији Москве.
Јужни мост има посебно велики значај за градски саобраћај јер преко њега, поред друмског саобраћаја, пролази и зелена линија кијевског метроа која повезује две стране града.
Кнутов указује на то да су мостови „онеспособљени“.
„Основни циљ је да се ‘пресече’ Украјина на два дела — десну обалу и леву обалу— што би смањило транспорт оружја и беспилотних летелица на територију леве обале, у правцу границе са Русијом, и омогућило значајно смањење броја удара. Број дронова које Украјина сада свакодневно користи пао је на око 350–400, што је готово упола мање него пре месец дана, када их је било око 700, мадапротивник акумулира дронове, а затим их користи у масовним нападима, као последњи пут када су у нападу користили чак 1.700 дронова. Али то није последица производних капацитета“, појаснио је експерт.
Кнутов наводи да Москва ударима на украјинску транспортну и логистичку инфраструктуру настоји да смањи и успори допремање оружја, борбене технике, муниције и дронова, који имају кључну улогу у актуелним борбеним дејствима, посебно ка Донбасу.
Други правац су руски напади на енергетске објекте, укључујући далеководе, трансформаторске подстанице и постројења за производњу електричне енергије, по којима се такође изводе удари.
„Који је циљ? Војна предузећа, односно предузећа војно-индустријског комплекса Украјине треба да буду одсечена од енергетских објеката. Без електричне енергије, ниједна фабрика не може да ради, а војна поготово. Тиме такође смањујемо производне капацитете који се користе у интересу Оружаних снага Украјине, а самим тим и због наставка рата у Донбасу и извођења удара по територији Русије. Зато ће наши удари бити настављени и њихова ефикасност се неће смањивати“, истакао је Кнутов.
Говорећи о стању украјинске армије, Кнутов оцењује да се упркос ударима по дубини украјинске територије Оружане снаге Украјине и даље држе, пре свега због широко распрострањене употребе ФПВ-дронова.
„Ако говоримо о Оружаним снагама Украјине за сада удари по дубини територије Украјине на њих се не одражавају превише снажно, a oбјаснићу и зашто - зато што се њихова војска бори помоћу ФПВ-дронова. То су мали дронови који се производе или недалеко од линије фронта, уз помоћ 3Д штампача, или се штампају у становима, или у подрумима стамбених зграда, по којима ми не дејствујемо, односно не гађамо их. Зато ове категорије дронова данас има довољно“, објашњава саговорник Спутњика.
Истовремено, Кнутов указује на озбиљне проблеме украјинских снага на појединим деловима фронта, где се суочавају са недостатком људства. Као додатне слабости издваја недостатак ракета за противваздухопловну одбрану, ракета ваздух-ваздух и муниције за ловце Ф-16, као и проблеме са њиховим одржавањем. Према његовим наводима, због спорог или недовољног техничког одржавања значајан део тих авиона је приземљен, док се преостали користе првенствено за задатке противваздухопловне одбране.
„Проблем копнених снага је демографски — недостатак људства и смањење бројности армије. Ми избацујемо из строја око 30.000 људи месечно, а Украјина може да надокнади можда једну трећину тог броја. Зато долази до сталног смањења бројности армије, а самим тим нема довољно људи да се затвори фронт. На многим деловима једноставно нема довољно људства. Поред тога, активно дејствујемо по објектима енергетске инфраструктуре, што практично доводи до тога да се фабрике војно-индустријског комплекса заустављају због недостатка електричне енергије. Тиме се смањује производња муниције, оружја, као и ремонт наоружања, који се обавља са кашњењем у односу на предвиђене рокове. Производња других средстава за вођење рата такође се успорава или зауставља. Све то у целини веома негативно утиче на стање Оружаних снага Украјине и отуда њихов све слабији отпор на низу праваца, што нашим снагама омогућава да самоуверено напредују у правцу Донбаса и, конкретно, Краматорска, где имамо запажене успехе“, закључио је експерт.
Руско Министарство одбране најавило је појачавање удара на објекте украјинског војно-индустријског комплекса, као одговор на најаве Владимира Зеленског о интензивирању напада на руске рафинерије.
