https://sputnikportal.rs/20261007/svanula-je-rujna-zora--na-marsu-nasa-objavila-snimak-video-1204177475.html
Сванула је рујна зора – на Марсу: НАСА објавила снимак /видео/
Сванула је рујна зора – на Марсу: НАСА објавила снимак /видео/
Sputnik Србија
Национална управа за аеронаутику и свемир (НАСА) објавила је снимак свитања на површини Марса који је направио њен ровер „Кјуриосити“, на којем се види како... 07.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-07T12:40+0200
2026-10-07T12:40+0200
2026-10-07T12:40+0200
наука и технологија
свемир
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/0a/1172051545_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_32e1de34eff70b03089958c1d60728e1.jpg
Ровер „Кјуриосити“ слетео је на Марс 2012. године, у кратер Гејл у близини Марсовог екватора, а од 2014. године пење се уз планину Шарп, високу око пет километара, која се уздиже из дна кратера, преноси Ројтерс.Снимак је направљен камером Масткам око сат времена након изласка Сунца, а на њему се у даљини виде литице и стеновити гребени које је обликовао ветар.Слој стена другачији од свих досадашњихПрема његовим речима, након што се седимент претворио у стену, ветар је током милиона година обликовао њен површински слој у гребене познате као јарданзи.Сматра се да је овај слој настао пре око три милијарде година и да се простире на око 16 километара дуж северозападног дела планине Шарп.Васавада је навео да тај слој највероватније није део непрекидног низа слојева од којих је састављена планина Шарп, већ да је настао нешто касније, изнад геолошког дисконтинуитета, односно периода током којег су претходни слојеви еродирали пре него што су преко њих наталожени нови.Ровер је током постепеног успона на планину савладао висинску разлику већу од једног километра, што је највећа висина коју је неки ровер до сада достигао на Марсу, саопштила је НАСА.Трагови језера и потокаПланина Шарп састоји се од слојева стена који чувају трагове различитих периода геолошке прошлости Марса.Проучавајући те слојеве, научници су сазнали више о језерима и потоцима који су некада покривали овај део планете, када је Марс био топлији и влажнији него данас.НАСА се нада да ће „Кјуриосити“ до слоја јарданза стићи 2027. или 2028. године, када ће његови инструменти детаљно проучити његов геолошки састав.Ровер „Кјуриосити“ истражује геологију и климу Марса и покушава да утврди да ли су на тој планети некада постојали услови погодни за живот микроорганизама.То је један од два НАСА-ина ровера који тренутно истражују Марс, док се ровер „Персеверанс“ креће дуж ивице кратера Језеро на северној хемисфери.Васавада је нови снимак описао као призор који га подсећа на путовање кроз Долину споменика у америчкој савезној држави Аризони, али је истакао да наранџасто небо и плавичасте нијансе изласка Сунца јасно показују да је реч о Марсу.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свемир
Сванула је рујна зора – на Марсу: НАСА објавила снимак /видео/
Национална управа за аеронаутику и свемир (НАСА) објавила је снимак свитања на површини Марса који је направио њен ровер „Кјуриосити“, на којем се види како сунчева светлост обасјава стеновите врхове формиране пре више милијарди година, док возило величине аутомобила наставља истраживање Марса.
Ровер „Кјуриосити“ слетео је на Марс 2012. године, у кратер Гејл у близини Марсовог екватора, а од 2014. године пење се уз планину Шарп, високу око пет километара, која се уздиже из дна кратера, преноси Ројтерс.
Снимак је направљен камером Масткам око сат времена након изласка Сунца, а на њему се у даљини виде литице и стеновити гребени које је обликовао ветар.
Слој стена другачији од свих досадашњих
„Светли стеновити врхови у даљини припадају слоју стена који се изгледом прилично разликује од свих слојева кроз које је ровер до сада прошао. Сматрамо да је некада био састављен од седимента који је наносио ветар, можда песка, а можда чак и пепела који је у кратер доспео услед оближње вулканске активности“, рекао је научник Ешвин Васавада из НАСА-ине Лабораторије за млазни погон, задужен за мисију „Кјуриосити“.
Према његовим речима, након што се седимент претворио у стену, ветар је током милиона година обликовао њен површински слој у гребене познате као јарданзи.
Сматра се да је овај слој настао пре око три милијарде година и да се простире на око 16 километара дуж северозападног дела планине Шарп.
Васавада је навео да тај слој највероватније није део непрекидног низа слојева од којих је састављена планина Шарп, већ да је настао нешто касније, изнад геолошког дисконтинуитета, односно периода током којег су претходни слојеви еродирали пре него што су преко њих наталожени нови.
Ровер је током постепеног успона на планину савладао висинску разлику већу од једног километра, што је највећа висина коју је неки ровер до сада достигао на Марсу, саопштила је НАСА.
Планина Шарп састоји се од слојева стена који чувају трагове различитих периода геолошке прошлости Марса.
Проучавајући те слојеве, научници су сазнали више о језерима и потоцима који су некада покривали овај део планете, када је Марс био топлији и влажнији него данас.
НАСА се нада да ће „Кјуриосити“ до слоја јарданза стићи 2027. или 2028. године, када ће његови инструменти детаљно проучити његов геолошки састав.
Ровер „Кјуриосити“ истражује геологију и климу Марса и покушава да утврди да ли су на тој планети некада постојали услови погодни за живот микроорганизама.
То је један од два НАСА-ина ровера који тренутно истражују Марс, док се ровер „Персеверанс“ креће дуж ивице кратера Језеро на северној хемисфери.
Васавада је нови снимак описао као призор који га подсећа на путовање кроз Долину споменика у америчкој савезној држави Аризони, али је истакао да наранџасто небо и плавичасте нијансе изласка Сунца јасно показују да је реч о Марсу.
