https://sputnikportal.rs/20261007/svet-se-radja-iz-pepela-mrtve-zvezde-u-svemiru-otkriveni-tragovi-feniks-planete-1204166641.html
Свет се рађа из пепела мртве звезде: У свемиру откривени трагови „феникс“ планете
Свет се рађа из пепела мртве звезде: У свемиру откривени трагови „феникс“ планете
Sputnik Србија
Нова открића показују да остаци мртве звезде могу бити место рађања потпуно новог света. Научници су по први пут уочили трагове овакве „феникс“ планете у... 07.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-07T23:00+0200
2026-10-07T23:00+0200
2026-10-07T23:00+0200
наука и технологија
свемир
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/07/1204167059_0:64:1168:721_1920x0_80_0_0_282da98bc3a0a5fd33fa5d59058a1944.jpg
Теоријска предвиђања о постојању планета друге генерације стара су више од 15 година, али до сада није било конкретних доказа за њихово постојање.Бели патуљци су мала, веома густа језгра која остају након што звезде мале масе на крају свог живота набубре у црвене џинове и одбаце спољне слојеве. Ови звездани остаци толико су густи да већина тежих хемијских елемената тоне ка њиховом средишту, остављајући атмосферу углавном сачињену од водоника и хелијума.Због тога су научници изненађени када открију беле патуљке загађене тежим елементима, јер то може указивати на присуство остатака планета које је звезда прогутала.Ниобијум у атмосфери звезде HS 0209+0832У новој студији, објављеној у часопису Nature Astronomy, астрономи су уочили необичне сигнале у атмосфери белог патуљка познатог као HS 0209+0832.Када је свемирски телескоп „Хабл“ посматрао ову звезду 1999. године, научници су приметили необичну мешавину хемијских елемената коју тада нису могли да идентификују. Поновна анализа тих података показала је да бели патуљак садржи само трагове силицијума, али и велику количину ниобијума.Овај сребрнасти метал изузетно је редак на Земљи и до сада није био примећен у оваквом окружењу, што је додатно подстакло хипотезу о рађању нове планете.Истраживачи су у почетку били збуњени овим открићем, пре свега зато што се ниобијум формира специфичним процесом спорог хватања неутрона, који се одвија док црвени џинови пролазе кроз завршне фазе живота.Бели патуљак би постепено упијао атмосферу материјала који се налази у његовој близини, остављајући слој ретког метала на својој врелој површини. Даља анализа указала је на могућност да је материјал избачен из умируће звезде временом формирао потпуно нову планету, богату овим необичним елементима.Његова изјава описује космички циклус у којем смрт једног небеског тела може бити почетак настанка другог. Вилијамс наглашава да научници до сада нису уочили звезду која је толико богата ниобијумом.Друга генерација планета као поглед у будућностДа би проверили ову хипотезу, истраживачи су анализирали податке прикупљене помоћу свемирског телескопа Националне управе за аеронаутику и свемир ТЕС (Transiting Exoplanet Survey Satellite), који трага за егзопланетама пратећи мале промене у сјају звезда.Открили су да се сјај белог патуљка мења сваких 4,4 дана, што је промена која је сувише спора да би била последица обичне ротације звезде око сопствене осе.Једно од могућих објашњења јесте присуство гасовитог џина који кружи веома близу мртве звезде, на удаљености од свега око шест милиона километара.Овакав механизам настанка планета дуго је био само теоријска могућност, а нови подаци могли би да пруже прве доказе да се планетарни системи могу формирати и након смрти матичне звезде.Случајеви попут недавних анализа гасовитог џина званог Хала, који је преживео ширење свог матичног црвеног џина, додатно су усмерили пажњу научника на могућност да планетарни системи могу преживети драматичне промене својих звезда.Пошто ће и наше Сунце за неколико милијарди година проћи кроз сличну фазу и прогутати унутрашње планете, потрага за оваквим световима могла би да пружи увид у могућу далеку будућност Сунчевог система.Убачена су два међунаслова. Први не иде одмах после уводног пасуса. Назив часописа и ознака звезде остали су латиницом, лична имена ћирилицом. Скраћеница Националне управе за аеронаутику и свемир исписана је пуним називом уз постојећу ознаку телескопа.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свемир
Свет се рађа из пепела мртве звезде: У свемиру откривени трагови „феникс“ планете
Нова открића показују да остаци мртве звезде могу бити место рађања потпуно новог света. Научници су по први пут уочили трагове овакве „феникс“ планете у атмосфери белог патуљка, што сугерише да звездани системи могу добити другу шансу.
Теоријска предвиђања о постојању планета друге генерације стара су више од 15 година, али до сада није било конкретних доказа за њихово постојање.
Бели патуљци су мала, веома густа језгра која остају након што звезде мале масе на крају свог живота набубре у црвене џинове и одбаце спољне слојеве. Ови звездани остаци толико су густи да већина тежих хемијских елемената тоне ка њиховом средишту, остављајући атмосферу углавном сачињену од водоника и хелијума.
Због тога су научници изненађени када открију беле патуљке загађене тежим елементима, јер то може указивати на присуство остатака планета које је звезда прогутала.
Ниобијум у атмосфери звезде HS 0209+0832
У новој студији, објављеној у часопису Nature Astronomy, астрономи су уочили необичне сигнале у атмосфери белог патуљка познатог као HS 0209+0832.
Када је свемирски телескоп „Хабл“ посматрао ову звезду 1999. године, научници су приметили необичну мешавину хемијских елемената коју тада нису могли да идентификују. Поновна анализа тих података показала је да бели патуљак садржи само трагове силицијума, али и велику количину ниобијума.
Овај сребрнасти метал изузетно је редак на Земљи и до сада није био примећен у оваквом окружењу, што је додатно подстакло хипотезу о рађању нове планете.
Истраживачи су у почетку били збуњени овим открићем, пре свега зато што се ниобијум формира специфичним процесом спорог хватања неутрона, који се одвија док црвени џинови пролазе кроз завршне фазе живота.
Бели патуљак би постепено упијао атмосферу материјала који се налази у његовој близини, остављајући слој ретког метала на својој врелој површини. Даља анализа указала је на могућност да је материјал избачен из умируће звезде временом формирао потпуно нову планету, богату овим необичним елементима.
„Феникс се поново рађа из пепела свог претходника, а ова планета је формирана из пепела звезде“, објаснио је Џејми Вилијамс, астроном и члан истраживачког тима са Универзитета у Ворику.
Његова изјава описује космички циклус у којем смрт једног небеског тела може бити почетак настанка другог. Вилијамс наглашава да научници до сада нису уочили звезду која је толико богата ниобијумом.
Друга генерација планета као поглед у будућност
Да би проверили ову хипотезу, истраживачи су анализирали податке прикупљене помоћу свемирског телескопа Националне управе за аеронаутику и свемир ТЕС (Transiting Exoplanet Survey Satellite), који трага за егзопланетама пратећи мале промене у сјају звезда.
Открили су да се сјај белог патуљка мења сваких 4,4 дана, што је промена која је сувише спора да би била последица обичне ротације звезде око сопствене осе.
Једно од могућих објашњења јесте присуство гасовитог џина који кружи веома близу мртве звезде, на удаљености од свега око шест милиона километара.
Овакав механизам настанка планета дуго је био само теоријска могућност, а нови подаци могли би да пруже прве доказе да се планетарни системи могу формирати и након смрти матичне звезде.
Зифан Лин, планетарни научник са Универзитета у Вашингтону, истакао је да научна заједница сада по први пут има доказе који указују на овај специфичан механизам формирања планета. Иако није учествовао у новом истраживању, Лин сматра да оваква открића могу да промене разумевање еволуције звезда и планетарних система.
Случајеви попут недавних анализа гасовитог џина званог Хала, који је преживео ширење свог матичног црвеног џина, додатно су усмерили пажњу научника на могућност да планетарни системи могу преживети драматичне промене својих звезда.
Пошто ће и наше Сунце за неколико милијарди година проћи кроз сличну фазу и прогутати унутрашње планете, потрага за оваквим световима могла би да пружи увид у могућу далеку будућност Сунчевог система.
Убачена су два међунаслова. Први не иде одмах после уводног пасуса. Назив часописа и ознака звезде остали су латиницом, лична имена ћирилицом. Скраћеница Националне управе за аеронаутику и свемир исписана је пуним називом уз постојећу ознаку телескопа.
