Велики обрт! Капитулација у минут по поноћи – шта сад чека Србе
21:01 07.10.2026 (Освежено: 21:18 07.10.2026)
© AP Photo / Visar Kryeziu
Пратите нас
Избор Јустине Широка Пуље за председника привремених институција самоуправе у Приштини, о чему је парламент гласао иза поноћи, што је рок који је поставио приштинских Уставни суд, може и не мора да буде предмет оспоравања. Што се Срба тиче, Пуља ће бити мање отровна у изјавама од претходних председника, сматрају саговорници Спутњика.
Скупштина тзв. Косова изабрала је Јустину Широка Пуљу за новог председника тзв. Косова неколико минута после поноћи, дакле након што је истекао 6. септембар који је био по Уставном суду у Приштини последњи рок за избор председника. Кандидат Самоопредељења, председник Академије наука и уметности у Приштини и бивши министар енергетике из редова Демократске партије Косова (ДПК) добила је подршку 81 посланика и изабрана је у првом кругу гласања. Притом, све је било резултат трговине Самоопредељења и опозиције која је заузврат тражила изгласавање измена закона о Специјализованим већима у Хагу.
Избор (не)споран
На питање о легалности избора Пуље, с обзиром да је парламент у Приштини о томе гласа после утврђеног рока, политиколог Огњен Гогић каже да ће се о свему томе тек расправљати.
„Строго гледано, парламент више није могао да ради након поноћи, тако да мислим да има простора да се избор преиспита. Да ли ће се то десити, то јест да ли ће Уставни суд оспорити избор зависи и од ситуације, јер ако би се то десило наишли би на озбиљан револт у читавој јавности на тзв.Косову, јер би самим тим био доведен у питање и закон и изменама и допунама о Специјализованом већима у Хагу,“ напомиње Гогић.
По његовом мишљењу, иако је председник изабран, никако се не може рећи да је лидер Самоопредељења Аљбин Курти на овоме профитирао.
„Напротив, по мени је ово капитулација Самоопредељења јер је Курти дао и више од траженог. Не само да је пристао на измене закона, већ је и председница изабрана из редова ДПК-а,“ каже Гогић уз констатацију да је нова тзв. председница тзв. Косова. Пуља, у неку руку и позитиван одабир за Србе на КиМ.
Нова преденица југоносталгичар
„ Пуља припада генерацији југоносталгичара, из академског је света а била је министар ДПК и посланик. Говори српски одлично и нису познате неки њени запаљиви испади против Срба, као што је имала Вјоса Османи, бивши председник. За мене то није лоша вест. Интересантно да је католичке, а не муслиманске вероисповести. Студирала је у Приштини и Загреби и боравила неко време у Америци. Као предсеник нема неку велику политичку моћ, али бар неће бити острашћена као Османијева,“ верује Гогић.
Он не сматра да је међународна заједница кумовала овом избору у минут после дванаест, као што не мисли ни да ће лако да прихвате измене закона о Специјализованим већима у Хагу које је усвојила приштинска скупштина.
„Не верујем да ико од странаца то одобрава и да ће то тако глатко баш да иде и верујем да ће бити пуно проблема ако тај нацрт закона заживи касније. А што се тиче избора председника, више мислим да је последица Куртијевог страха од нових избора, страха од тога шта би ДПК постигао у некој новој изборној кампањи после пресуде Хашиму Тачију, “ напомиње он.
Измене закона кројене за Тачија
Саме измене закона о Специјализованим већима у Хагу, додаје Гогић, такве су да фактички анулирају цео досадашњи закон о Специјализованим већима.
„Ако би те измене заживеле онда би најмање што би се десило било да се Тачи врати на тзв. Косово, где би после апелације имао приступ Врховном суду који би могао да га помилује. Иначе нови нацрт закона заправо ограничава надлежност суда на злочине из извештаја Дика Мартија, што заправо значи да одбрана може да каже је Тачи осуђен за злочине које нису у надлежности Специјализованог суда. Јер ако се закон буде примењивао ретроактивно буквално може да се каже да злочини из извештаја Дика Мартија нису злочини за које је Тачи осуђен. Измењени закон такође предвиђа да казна не може да буде већа од 15 година робије, тако да одбрана може да каже да је пресуда од 25 година робије превазишла законску границу од 15 година,“ објашњава он.
Сачекајмо нову владу у Приштини
Политиколог Никола Перишић каже да званична верзија што се тиче избора председника која је дата из Скупштине тзв. Косова гласи да се све одлуке које су донете воде као да су донете 6. октобра, јер је тада започета седница.
„Могуће је да ће одређене опозиционе структуре покушати да пред Уставним судом провере уставност и законитост избора новог председника Косова, и то с једне стране може да буде опет поновни неки увод у одређену институционалну кризу, али уколико би се задржала ова одлука која је на снази, јасно је да би се институционална криза смањила с обзиром на то да би био изабран један од значајних органа у функционисању самог тзв. Косова. Из тог разлога вероватно ће у некој хипотетичкој ситуацији сам Уставни суд ићи на то да прихвати ову скупштинску верзију, без обзира што можда постоје одређене мањкавости. Разлог је управо како би се спречила даља ескалација кризе која већ траје предуго, с обзиром на то да различити државни органи не могу да се изаберу и конституишу,“ верује наш саговорник.
Перишић каже да је за Србе са простора КиМ важно да институционални механизми буду успостављени и да функционишу у складу са законом и са наравно потребном заштитом која је декларативно присутна када је у питању српска заједница.
За Србе можда и није лош избор
„Сама Пуља која је изабрана није толико позната јавности, а постоје одређене спекулације да је благонаклона према бившој Југославији, међутим, имајући у виду начин на који је изабрана и да је већ обављала политичке функције у претходном периоду, јасно је да је и те како интегрисана у тај тзв. косовски систем и с обзиром на то да су је подржали и Куртијево Самоопредељење, а и Демократска партија Косова. Колико ће бити простора за неко њено аутономно деловање када су у питању различите политике, а ту треба сврстати и политику према српској националној заједници, остаје да се види,“ опрезан је Перишић.
Према његовим речима, тек после избора нове владе у Приштини биће јаснија политичка ситуација на КиМ.
„На који начин ће бити избрана нова влада и да ли ће то све ићи у смеру који је преко потребан у овом тренутку како би се институционална криза свела на минимум тек ће се видети јер то зависи од компромиса између Самоопредељења и Демократске партије Косова око измене закона о Специјалном тужилаштву у Хагу. Видимо да је та тема и те како погодила различите политичке представнике на тзв. Косову и то је последица свих оних казни које су изречене пре неколико недеља лидерима тзв. ОВК. У том смислу покушавају да санирају штету која је произашла из тога да су дефинитивно лидери ОВК, који су били на највишим функцијама у такозваном косовском систему, сада су означени као злочинци. То све добија другачију димензију јер се први пут говори о томе да је и албанска страна начинила одређене злочине, без обзира шта ће бити у неким поновним поступцима и на који начин ће то бити у потпуности окончано,“ наводи Перишић.
Умешаност међународне заједнице ће се видети
Оно што је по њему главно питање јесте да ли и колико те измене могу заиста да имају правног ефекта и да буду у пракси примењене.
„Сигурно је да они покушавају да створе негативан имиџ о том суду и да на тај начин умање све одлуке које су донете. Да ли иза свега овога стоји и међународна заједница знаћемо према томе како ће се опходити према одлукама о изменама овог закона које Приштина тражи. То ће бити значајан показатељ на који начин међународни актери, пре свега Европска унија, гледају на албанску страну у овом тренутку. Питање је да ли ће бити прихваћено све оно на чему косовска страна, односно албанска страна, инсистира и жели да примени, али свакако да то може да буде и део неког ширег договора где ће се можда прихватити декларативно ово што је донето у скупштини тзв. Косова, а да се са друге стране можда инсистира на неким додатним уступцима српској националној заједници. То може бити да се макар у потпуности примени Бриселски споразум и да се омогући Заједница српских општина, колико год она имала ограничено деловање и могућност одлучивања“, оцена је Перишића.
Нови председник лажне државе заклетву је положила читавих пола сата после истека свих рокова које је раније одредио Уставни суд у Приштини па, имајући у виду одредбу из члана 87 тзв. устава тзв. Косова, према којој мандат председника почиње након полагања заклетве пред скупштином, то може бити још један разлог да се тај избор оспори. Да ли ће се то и десити, остаје да се види.
