Брисел отвара карте пред изборе у Србији: Испоручите све!
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Порука Марте Кос да Србија после избора „треба да испоручи више“ и да се усагласи са спољном и безбедносном политиком ЕУ није притисак само на једну политичку опцију или будућу владу. То је део ширег процеса у коме Брисел настоји да, без обзира на исход избора 25. октобра, обезбеди довољно снажан притисак на све политичке опције у Србији.
Оно што је Марта Кос пред Спољнополитичким одбором Европског парламента рекла јесте притисак на Србију, али то је само део шире акције, дубљег притиска на нашу земљу, сматра правник и аналитичар Александар Ђекић.
„Мислим да они већ дуже покушавају да креирају ситуацију у којој, која год страна да победи, има довољно јак притисак са стране или унутар парламента да мора то да испоручи“, каже он.
Подсећамо, представљајући план Европске комисије за припрему ЕУ за будуће проширење пред Спољнополитичким одбором Европског парламента, Кос је рекла да Србија није међу најнапреднијим земљама које ће добити посебне мапе пута у процесу приступања ЕУ.
„Србија ће морати да испоручи више. Видећемо озбиљност њихове владе после избора, ако не буду само причали да желе да буду чланица него да конкретно раде на томе, посебно у погледу стратешког усаглашавања и усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком“, рекла је Кос.
Само је Србија „специјални случај“ – јер неће да призна независно Косово
У условима у којима би Србија у потпуности ускладила своју спољну политику са спољном и безбедносном политиком ЕУ и, неоколонијалним речником Марте Кос речено, испоручила све што се из Брисела од ње тражи, не би било места за суверену спољну политику Београда, нити за војну неутралност.
Када су постајале чланице, државе су део свог суверенитета преносиле на Брисел и то није био проблем док је постојала општа сагласност око тога шта су циљеви ЕУ. Међутим, данас сведочимо успону снага које се не слажу са политиком коју спроводи бриселска бирократија: АфД је најпопуларнија странка у Немачкој, у Француској то је Национално окупљање Марин Ле Пен, а у Великој Британији, која додуше није чланица Уније али на њу може да се примени исти шаблон, то су Реформисти Најџела Фаража, додаје Ђекић.
У случају Србије, усклађивање подразумева не само да наша земља пристане на оно што Брисел од ње захтева по питању Косова и Метохије, већ и увођење санкција Русији, што је, можда и већи трн у оку бриселске администрације од непристајања да се Србија одрекне дела своје територије. све то боли, не само Марту Кос, већ и многе друге уживаоце различитих синекура у Бриселу. Због свега тога, каже наш саговорник, од Србије се прави посебан случај, па се разним мерама и притисцима на дужи рок настоји да се одржи тензија и Србија натера на нешто што њени грађани не желе.
Али, према Ђекићевим речима, то није ништа необично. Српске евроинтеграције одавно су се претвориле у механизам политичког условљавања, а све што Марта Кос сада изговара само потврђује ту тезу, тако да се не ради ни о каквом преседану.
„Само у нашем случају међународно право не важи када се говори о Косову и Метохији, само у нашем случају имамо додатно поглавље када треба да уђемо у ЕУ. Скоро десет година смо кандидат који није мрднуо с места, без обзира на то шта смо урадили, јер постоји неколико ставки које нас притискају. Волео бих да је начин на који ЕУ функционише према нама преседан, али није, ово је константна политика коју добијамо већ двадесет, двадесетпет година“, наводи Ђекић.
Још је покојни српски премијер Зоран Ђинђић упозоравао да ЕУ жели да Србији окачи Косово као камен око врата који ће нашу државу вући на доле.
„Та политика се не мења. То је константан притисак и колико видимо са уговорима које смо морали да потпишемо, али их на срећу нисмо ратификовали, ми морамо да признамо Косово, јер то се од нас бланко тражи. Некада се само та лопта спусти, па се то не каже на овако имплицитан начин, али некада је јасно шта они желе“, категоричан је Ђекић.
Чланство у ЕУ није чланство ако имате само обавезе
Питање које се, према његовом мишљењу, намеће јесте каква би била позиција Србије уколико би европске интеграције наставиле да подразумевају све више обавеза, а мање простора за самостално одлучивање.
До пре десетак година, оцењује Ђекић, државе су у Европску унију улазиле из различитих разлога, од идеолошких до економских. Као пример наводи Румунију и Бугарску, које су, према његовом мишљењу, имале конкретне користи од чланства.
Данас, међутим, сматра да се однос према будућим чланицама променио.
„А сада смо дошли у ситуацију: ви ћете да слушате и радите све оно што од вас тражимо, даћете нам све што тражимо. И немојте заборавити, једна од битнијих ставки када причамо о Србији је и њена наменска индустрија. ЕУ би волела да се дочепа једног таквог дијаманта. Дакле, ви ћете послушати све што од вас тражимо, али за узврат можете да се надате да ћете једног дана моћи да седнете са нама за сто. И тај дан се константно одлаже“, каже Ђекић.
Он подсећа да се последњих година из Брисела све чешће говори о променама самог модела проширења, различитим брзинама интеграције и могућности да нове чланице не добијају одмах сва права која имају старије чланице.
„Ако се вратимо само пет година уназад, ми константно имамо: прво да размислимо какво ћемо проширење, па Макронова Европа у више брзина, па полако, па да се праг што више спусти, односно да чланице добију што мање права. То је оно кад нећете неког да наградите јер немате чиме да га наградите, не можете да му дате подстицаје, ви њему измислите једну функцију и поставите га на позицију, тако је у овом случају“, оцењује Ђекић.
Зато се, закључује он, поставља питање да ли се од будућих чланица ЕУ данас очекује само прихватање заједничких правила или и дугорочно политичко усклађивање са Бриселом.
За Србију је, према његовом тумачењу, управо то кључно питање.
„Оно што се за Србију предвиђа је чланство у Унији које заправо и није чланство. Србија добија искључиво обавезе“, закључује Ђекић.
Погледајте и:
