https://sputnikportal.rs/20261008/djokovic-je-u-pekingu-dobio-odgovor-na-najvaznije-pitanje-sport-tenis-1204154493.html
Ђоковић је у Пекингу добио одговор на најважније питање
Ђоковић је у Пекингу добио одговор на најважније питање
Sputnik Србија
Новак Ђоковић је из Пекинга отишао са 102. титулом у каријери, седмим трофејом на турниру на којем никада није изгубио меч и још једним рекордом дуговечности... 08.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-08T16:45+0200
2026-10-08T16:45+0200
2026-10-08T16:45+0200
спорт
спорт
тенис
новак ђоковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/06/1204154266_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_fdbff13964a7215dee16aee7ac419749.jpg
Добио је потврду да са 39 година и даље може да победи тенисера са самог врха.И то не било кога. На путу до титуле савладао је Александра Зверева, човека који ће 2026. годину завршити на првом месту АТП листе.Управо зато је четвртфинале у Пекингу можда важније за наставак Ђоковићеве каријере од финала у којем му је Алекс де Минор предао меч почетком другог сета. Јер о Новаку одавно више не треба расправљати кроз питање да ли уме да осваја турнире. После 102 титуле одговор на то питање знамо.Питање које је много важније гласи – може ли још да побеђује најбоље?Ђоковић је после освајања Пекинга практично сам формулисао одговор.„Знам да могу да се такмичим на највишем нивоу кад се осећам добро и добро ударам лопту. Ова недеља је илустрација тога. Веома сам поносан.“Та реченица прилично прецизно описује позицију у којој се налази пред завршницу каријере.Некада је питање било колико турнира може да освоји током сезоне. Данас је питање колико пута годишње може да доведе тело у стање које му омогућава да игра онако како жели.То је огромна разлика.Са 39 година више није реално очекивати да Ђоковић из недеље у недељу игра на максимуму, да пролази кроз читав календар без физичких проблема и да на сваком турниру буде онај исти Новак који је годинама доминирао светским тенисом. И сам је после финала признао колико се његова реалност променила.„Ова година ми је била изазовна, много успона и падова, физичких и здравствених проблема… само сам покушао да нађем добар осећај на терену.“Зато Пекинг треба посматрати другачије од већине његових претходних титула.Није више суштина у томе да ли ће 102 постати 103, 104 или 105. Ђоковић је одавно прешао границу на којој један трофеј битно мења оцену његове каријере. Његова позиција у историји тениса више не зависи од тога хоће ли освојити још један АТП 500.Али начин на који је дошао до тог трофеја може много да каже о ономе што му је још остало.Зверев је зато био идеалан тест.Немац ће сезону завршити као први тенисер света, без обзира на то што је до те позиције стигао у необичној години у којој су Јаник Синер и Карлос Алкарас имали дуге паузе, а Ђоковић играо знатно мање него некада. АТП листа на крају године ипак ће рећи да је Зверев број један.А Ђоковић га је у Пекингу победио.То је важније од симболике једног меча.Јер Новаков проблем у овој фази каријере није тениско знање. Није заборавио да ритернира, чита игру, мења ритам, брани се или препозна тренутак у којем треба да нападне. Питање је колико често његово тело још може да испрати све оно што његов тенис захтева.Када може – Пекинг је показао шта се дешава.У томе је и суштина његове данашње борбе са Синером, Алкарасом, Зверевом и генерацијом која је од њега млађа десет и више година. Ђоковићу више није неопходно да буде бољи од њих током целе сезоне. Уосталом, са календаром који сада игра, то тешко да може и да буде циљ.За оно што њега највише занима потребно је нешто друго.Потребно му је да буде бољи од њих једног дана.Ако тај дан дође у четвртфиналу, полуфиналу или финалу гренд слема, све остало постаје много мање важно.Зато је победа над Зверевом значајна и у ширем контексту. Ђоковић више не мора да доказује да може да победи играча са 30. или 50. места и освоји турнир када му се отвори жреб. За његове преостале велике амбиције мерило су искључиво најбољи.Може ли против првог? Може ли против другог? Може ли после четири или пет тешких мечева да изађе пред играча који је десет или 15 година млађи и победи га?Пекинг није дао одговор на сва та питања. Један турнир то и не може.Али је дао веома важан део одговора.Ђоковић је победио човека који ће за нешто више од два месеца понети титулу најбољег тенисера сезоне, а потом освојио турнир. Урадио је то са 39 година, после сезоне у којој је више пута морао да размишља о физичким ограничењима него што је то био случај у најбољим годинама каријере.И због тога његових 102 трофеја овога пута можда нису најзанимљивија бројка.Много је занимљивија она порука коју је Пекинг послао пред оно што следи.Ђоковић више не може увек.Али када је здрав, када пронађе ударац и када тело издржи оно што од њега тражи – још може против најбољих.И за човека који више не јури обичне турнире, већ пре свега још једну прилику да помери границе на највећој сцени, то је вероватно најважнија ствар коју је могао да понесе из Пекинга.
https://sputnikportal.rs/20261008/kristijano-ronaldo-suspenzija-portugalija-sport-fudbal-1204211550.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, тенис, новак ђоковић
спорт, тенис, новак ђоковић
Ђоковић је у Пекингу добио одговор на најважније питање
Новак Ђоковић је из Пекинга отишао са 102. титулом у каријери, седмим трофејом на турниру на којем никада није изгубио меч и још једним рекордом дуговечности. Све су то бројке које ће остати записане уз његово име, али најважнија ствар коју је добио током недеље у Кини можда уопште није трофеј.
Добио је потврду да са 39 година и даље може да победи тенисера са самог врха.
И то не било кога. На путу до титуле савладао је Александра Зверева, човека који ће 2026. годину завршити на првом месту АТП листе.
Управо зато је четвртфинале у Пекингу можда важније за наставак Ђоковићеве каријере од финала у којем му је Алекс де Минор предао меч почетком другог сета. Јер о Новаку одавно више не треба расправљати кроз питање да ли уме да осваја турнире. После 102 титуле одговор на то питање знамо.
Питање које је много важније гласи – може ли још да побеђује најбоље?
Ђоковић је после освајања Пекинга практично сам формулисао одговор.
„Знам да могу да се такмичим на највишем нивоу кад се осећам добро и добро ударам лопту. Ова недеља је илустрација тога. Веома сам поносан.“
Та реченица прилично прецизно описује позицију у којој се налази пред завршницу каријере.
Некада је питање било колико турнира може да освоји током сезоне. Данас је питање колико пута годишње може да доведе тело у стање које му омогућава да игра онако како жели.
Са 39 година више није реално очекивати да Ђоковић из недеље у недељу игра на максимуму, да пролази кроз читав календар без физичких проблема и да на сваком турниру буде онај исти Новак који је годинама доминирао светским тенисом. И сам је после финала признао колико се његова реалност променила.
„Ова година ми је била изазовна, много успона и падова, физичких и здравствених проблема… само сам покушао да нађем добар осећај на терену.“
Зато Пекинг треба посматрати другачије од већине његових претходних титула.
Није више суштина у томе да ли ће 102 постати 103, 104 или 105. Ђоковић је одавно прешао границу на којој један трофеј битно мења оцену његове каријере. Његова позиција у историји тениса више не зависи од тога хоће ли освојити још један АТП 500.
Али начин на који је дошао до тог трофеја може много да каже о ономе што му је још остало.
Зверев је зато био идеалан тест.
Немац ће сезону завршити као први тенисер света, без обзира на то што је до те позиције стигао у необичној години у којој су Јаник Синер и Карлос Алкарас имали дуге паузе, а Ђоковић играо знатно мање него некада. АТП листа на крају године ипак ће рећи да је Зверев број један.
А Ђоковић га је у Пекингу победио.
То је важније од симболике једног меча.
Јер Новаков проблем у овој фази каријере није тениско знање. Није заборавио да ритернира, чита игру, мења ритам, брани се или препозна тренутак у којем треба да нападне. Питање је колико често његово тело још може да испрати све оно што његов тенис захтева.
Када може – Пекинг је показао шта се дешава.
У томе је и суштина његове данашње борбе са Синером, Алкарасом, Зверевом и генерацијом која је од њега млађа десет и више година. Ђоковићу више није неопходно да буде бољи од њих током целе сезоне. Уосталом, са календаром који сада игра, то тешко да може и да буде циљ.
За оно што њега највише занима потребно је нешто друго.
Потребно му је да буде бољи од њих једног дана.
Ако тај дан дође у четвртфиналу, полуфиналу или финалу гренд слема, све остало постаје много мање важно.
Зато је победа над Зверевом значајна и у ширем контексту. Ђоковић више не мора да доказује да може да победи играча са 30. или 50. места и освоји турнир када му се отвори жреб. За његове преостале велике амбиције мерило су искључиво најбољи.
Може ли против првог? Може ли против другог? Може ли после четири или пет тешких мечева да изађе пред играча који је десет или 15 година млађи и победи га?
Пекинг није дао одговор на сва та питања. Један турнир то и не може.
Али је дао веома важан део одговора.
Ђоковић је победио човека који ће за нешто више од два месеца понети титулу најбољег тенисера сезоне, а потом освојио турнир. Урадио је то са 39 година, после сезоне у којој је више пута морао да размишља о физичким ограничењима него што је то био случај у најбољим годинама каријере.
И због тога његових 102 трофеја овога пута можда нису најзанимљивија бројка.
Много је занимљивија она порука коју је Пекинг послао пред оно што следи.
Ђоковић више не може увек.
Али када је здрав, када пронађе ударац и када тело издржи оно што од њега тражи – још може против најбољих.
И за човека који више не јури обичне турнире, већ пре свега још једну прилику да помери границе на највећој сцени, то је вероватно најважнија ствар коју је могао да понесе из Пекинга.
