https://sputnikportal.rs/20261008/duh-poraza-nad-ukrajinskim-frontom--vojni-komitet-nato-trazi-izlaz-rusija-olivera-ikodinovic-1204220161.html
Дух пораза над украјинским фронтом – војни комитет НАТО тражи излаз
Дух пораза над украјинским фронтом – војни комитет НАТО тражи излаз
Sputnik Србија
Војни комитет НАТО-а први пут за осам година окупио се у Кијеву — не само да би демонстрирао подршку Украјини, већ и да би сагледао цену и ефекте прокси рата... 08.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-08T22:20+0200
2026-10-08T22:20+0200
2026-10-08T22:20+0200
специјална операција у украјини
русија – политика
специјална војна операција у украјини – вести
нато
свет
свет – политика
кијев
европска унија (еу)
запад
војска и наоружање
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/1f/1191987692_288:483:3071:2048_1920x0_80_0_0_c879b12577b26d63e489d4d8c194a906.jpg
На столу су, додаје експерт, стање на фронту, испоруке западног наоружања, милијарде евра западне помоћи, контрола трошења и питање корупције, али и много шира тема која се односи на то како искуства са украјинског ратишта интегрисати у будуће војне планове НАТО-а.Одговарајући на питање зашто се Војни комитет НАТО-а, највише војно тело Алијансе, средином ове недеље окупио у Кијеву иако Украјина није чланица тог војног савеза, Матвјичук оцењује да је разлог у томе што НАТО види Украјину као прокси-снагу у сукобу са Русијом, која ратује у интересу тог војног блока.Матвјичук сматра да је овај „теренски излазак“ представника НАТО-а на територију на којој се воде борбена дејства имао два кључна циља - да се непосредно утврди шта се заиста дешава у Украјини и на фронту, али и да се, на основу промена у ситуацији на терену припреми план даљег деловања Алијансе и дефинишу одлуке о томе како даље градити односе са Украјином и Русијом.Такав приступ потврђују и саопштења из Кијева, где се свих 32 члана Војног комитета НАТО-а, предвођена адмиралом Ђузепеом Кавом Драгонеом, састало са врховним командантом Оружаних снага Украјине Михаилом Драпатијем и где се разговарало о војним приоритетима Украјине, актуелној ситуацији на фронту и искуствима стеченим током рата која би, како се наводи, могла да буду важна за јачање одбрамбених способности НАТО-а и припрему за будуће безбедносне претње. Такође разматрано је и шта земље чланице НАТО-а могу додатно да учине за подршку Украјини.„То је био изазов Русији, порука да НАТО ипак иде ка конфронтацији пружајући подршку Украјини. Они то виде као упозорење Путину и Русији да НАТО може да започне конфронтацију са Русијом, док ја сматрам да је то пре свега демонстративни чин, изазван очајем због ситуације у Украјини. Тај потез је делом и прагматичан, јер они највероватније желе да се увере шта се дешава у Украјини“, сматра војни експерт.НАТО лови у мутној водиРуски стручњаци оцењују и да је један од циљева посете челника НАТО-а Кијеву био да се утврди где су „испарила издвојена средства“. Према њиховим наводима, овакве делегације долазе да „лове рибу у мутној води“, односно да ратне околности искористе и за сопствене интересе, а не само за подршку украјинским ратним напорима, јер војни кругови се „хране ратом“, пре свега кроз могућност да без довољне контроле располажу буџетским средствима и војним испорукама.Матвејчук сматра и да би посета Кијеву могла да буде и својеврсна ревизија досадашње западне војне помоћи, њених ефеката на фронту и способности Украјине да ту помоћ ефикасно користи.„НАТО земље су током четири године испоручиле огромну количину технике, наоружања и муниције. НАТО је исцрпео своје финансијске и материјалне ресурсе пружањем помоћи Оружаним снагама Украјине, а резултати су изостали – нема их. Украјина трпи огромне губитке. Данас Украјина има огромну ‘рупу’ у противракетној и противваздухопловној одбрани. Тенкови који су испоручени на бојно поље не користе се због техничке неисправности или зато што за њих нема муниције. Авионе Ф-16 држе на аеродромима због њихове неусклађености са постојећим системом и због тога што украјински пилоти не умеју да управљају њима. Мислим да ова посета има инспекцијски и ревизорски карактер, како би се утврдило стварно стање у Украјини, успоставили заједнички циљеви и решили сви проблеми, укључујући и питање да ли и даље треба повећавати напоре у пружању подршке Украјини…“, каже Матвијчук.Матвијчук наводи да НАТО активно извлачи поуке из рата у Украјини. Према његовим речима, све земље чланице Алијансе су директно или индиректно пратиле дешавања на терену, анализирале развој оперативне ситуације и посебно проучавале употребу најновијих и перспективних система наоружања.„Када је реч о дроновима, све земље НАТО-а данас су започеле сопствену националну и савезничку производњу беспилотних система. Развијају се војно-научне и методичке препоруке за њихову примену на бојном пољу. Поред тога, земље попут Енглеске, Француске, Пољске и Холандије директно су учествовале у борбеним дејствима у саставу група НАТО-а које су координирале дејства украјинске војске. Спроводиле су извиђање, распоређивале снаге и средства. То је драгоцено борбено искуство стечено у сукобу са једном од највећих армија света. Поред тога, руска војска је једна од технолошки најнапреднијих армија данас. И наравно, они преузимају то искуство и покушавају да га уопште у оперативној и борбеној обуци својих војски“, додао је пуковник.Порука Москви или корак ка сукобуНа питање какав сигнал Москва треба да види у томе што су представници свих 32 НАТО савезника стигла у Кијев и да ли НАТО на тај начин демонстрира одвраћање или ризикује да Русија ову посету протумачи као додатно директно укључивање Алијансе у рат, Матвијчук наводи да би НАТО пре свега морао да процени сву комплексност ситуације и ризике које носи његово даље ангажовање.Посета Војног комитета НАТО-а Кијеву долази само дан након што је амерички државни секретар Марко Рубио рекао да чланство Украјине у НАТО-у „тренутно није на столу“, уз напомену да би за пријем била потребна једногласна подршка свих чланица.Председавајући Војног комитета НАТО-а, адмирал Ђузепе Каво Драгоне поручио је из Кијева да присуство представника свих 32 чланице Алијансе шаље јасну поруку о све чвршћој вези НАТО-а и Украјине.Могуће чланство Украјине у НАТО-у остаје једно од кључних и најспорнијих питања у контексту украјинског сукоба. Москва се противи даљем ширењу Алијансе ка Истоку и неутралност Украјине види као један од важних услова за постизање политичког договора, док присуство НАТО-а у Украјини сматра директном безбедносном претњом, док је Украјина чланство у НАТО-у поставила као приоритет своје спољне политике након пуча на Мајдану у Кијеву 2014. године, који је имао подршку Запада, а тај циљ је касније унела и у свој устав.Иако НАТО и даље говори о „неповратном путу“ Украјине ка чланству, у одређеним политичким и војним круговима могу се чути и оцене да су шансе за њен улазак у Алијансу у овом тренутку нереалне.Москва је више пута упозоравала да Алијанса, посебно европске чланице, непотребно продужавају крвопролиће и воде прокси рат против Русије до „последњег Украјинца“.
https://sputnikportal.rs/20261007/moskva-lomi-ukrajinsku-ratnu-masineriju---na-udaru-vojne-fabrike-mostovi-i-logistika-1204187004.html
кијев
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија – политика, специјална војна операција у украјини – вести, нато, свет, свет – политика, кијев, европска унија (еу), запад, војска и наоружање, корупција, стратегија, испорука оружја украјини, пво, про
русија – политика, специјална војна операција у украјини – вести, нато, свет, свет – политика, кијев, европска унија (еу), запад, војска и наоружање, корупција, стратегија, испорука оружја украјини, пво, про
Дух пораза над украјинским фронтом – војни комитет НАТО тражи излаз
Војни комитет НАТО-а први пут за осам година окупио се у Кијеву — не само да би демонстрирао подршку Украјини, већ и да би сагледао цену и ефекте прокси рата који Алијанса води против Русије, оцењује руски пуковник Анатолиј Матвијчук, главни уредник агенције „АННА њуз“.
На столу су, додаје експерт, стање на фронту, испоруке западног наоружања, милијарде евра западне помоћи, контрола трошења и питање корупције, али и много шира тема која се односи на то како
искуства са украјинског ратишта интегрисати у будуће војне планове НАТО-а.
Одговарајући на питање зашто се Војни комитет НАТО-а, највише војно тело Алијансе, средином ове недеље окупио у Кијеву иако Украјина није чланица тог војног савеза, Матвјичук оцењује да је разлог у томе што НАТО види Украјину као прокси-снагу у сукобу са Русијом, која ратује у интересу тог војног блока.
„До недавно је све било засновано на оси војно-техничке сарадње, додели кредита, испоруци технике и, наравно, војној сарадњи са Европском унијом. У последње време Украјина трпи веома велике поразе на целом фронту, а поред тога изведени су удари на економски важне објекте и у ваздуху виси дух украјинског пораза. НАТО више не може да верује Зеленском на реч да он правилно распоређује помоћ, правилно управља пословима и да има потенцијал за вођење даљих борбених дејстава“, оцењује руски пуковник.
Матвјичук сматра да је овај „теренски излазак“ представника НАТО-а на територију на којој се воде борбена дејства имао два кључна циља - да се непосредно утврди шта се заиста дешава у Украјини и на фронту, али и да се, на основу промена у ситуацији на терену припреми план даљег деловања Алијансе и дефинишу одлуке о томе како даље градити односе са Украјином и Русијом.
Такав приступ потврђују и саопштења из Кијева, где се свих 32 члана Војног комитета НАТО-а, предвођена адмиралом Ђузепеом Кавом Драгонеом, састало са врховним командантом Оружаних снага Украјине Михаилом Драпатијем и где се разговарало о војним приоритетима Украјине, актуелној ситуацији на фронту и искуствима стеченим током рата која би, како се наводи, могла да буду важна за јачање одбрамбених способности НАТО-а и припрему за будуће безбедносне претње. Такође разматрано је и шта земље чланице НАТО-а могу додатно да учине за подршку Украјини.
„То је био изазов Русији, порука да НАТО ипак иде ка конфронтацији пружајући подршку Украјини. Они то виде као упозорење Путину и Русији да НАТО може да започне конфронтацију са Русијом, док ја сматрам да је то пре свега демонстративни чин, изазван очајем због ситуације у Украјини. Тај потез је делом и прагматичан, јер они највероватније желе да се увере шта се дешава у Украјини“, сматра војни експерт.
Руски стручњаци оцењују и да је један од циљева посете челника НАТО-а Кијеву био да се утврди где су „испарила издвојена средства“. Према њиховим наводима, овакве делегације долазе да „лове рибу у мутној води“, односно да ратне околности искористе и за сопствене интересе, а не само за подршку украјинским ратним напорима, јер војни кругови се „хране ратом“, пре свега кроз могућност да без довољне контроле располажу буџетским средствима и војним испорукама.
Матвејчук сматра и да би посета Кијеву могла да буде и својеврсна ревизија досадашње западне војне помоћи, њених ефеката на фронту и способности Украјине да ту помоћ ефикасно користи.
„НАТО земље су током четири године испоручиле огромну количину технике, наоружања и муниције.
НАТО је исцрпео своје финансијске и материјалне ресурсе пружањем помоћи Оружаним снагама Украјине, а резултати су изостали – нема их.
Украјина трпи огромне губитке. Данас Украјина има огромну ‘рупу’ у противракетној и противваздухопловној одбрани.
Тенкови који су испоручени на
бојно поље не користе се због техничке неисправности или зато што за њих нема муниције. Авионе
Ф-16 држе на аеродромима због њихове неусклађености са постојећим системом и због тога што украјински пилоти не умеју да управљају њима. Мислим да ова посета има
инспекцијски и ревизорски карактер, како би се утврдило стварно стање у Украјини, успоставили заједнички циљеви и решили сви проблеми, укључујући и питање да ли и даље треба повећавати напоре у пружању подршке Украјини…“, каже Матвијчук.
Матвијчук наводи да НАТО активно извлачи поуке из рата у Украјини. Према његовим речима, све земље чланице Алијансе су директно или индиректно пратиле дешавања на терену, анализирале развој оперативне ситуације и посебно проучавале употребу најновијих и перспективних система наоружања.
„Када је реч о дроновима, све земље НАТО-а данас су започеле сопствену националну и савезничку производњу беспилотних система. Развијају се војно-научне и методичке препоруке за њихову примену на бојном пољу. Поред тога, земље попут Енглеске, Француске, Пољске и Холандије директно су учествовале у борбеним дејствима у саставу група НАТО-а које су координирале дејства украјинске војске. Спроводиле су извиђање, распоређивале снаге и средства. То је драгоцено борбено искуство стечено у сукобу са једном од највећих армија света. Поред тога, руска војска је једна од технолошки најнапреднијих армија данас. И наравно, они преузимају то искуство и покушавају да га уопште у оперативној и борбеној обуци својих војски“, додао је пуковник.
Порука Москви или корак ка сукобу
На питање какав сигнал Москва треба да види у томе што су представници свих 32 НАТО савезника стигла у Кијев и да ли НАТО на тај начин демонстрира одвраћање или ризикује да Русија ову посету протумачи као додатно директно укључивање Алијансе у рат, Матвијчук наводи да би НАТО пре свега морао да процени сву комплексност ситуације и ризике које носи његово даље ангажовање.
„Уколико буду наставили да појачавају своју конфронтациону политику према Москви, нарочито на Балтику и у Калињинграду, Москва може да предузме низ оштрих корака који би довели до директне конфронтације. Задатак руководства НАТО-а данас је да процени те ризике и да оцени да ли су спремни на директно супротстављање оружаним снагама Русије“, закључио је Матвијчук.
Посета Војног комитета НАТО-а Кијеву долази само дан након што је амерички државни секретар Марко Рубио рекао да чланство Украјине у НАТО-у „тренутно није на столу“, уз напомену да би за пријем била потребна једногласна подршка свих чланица.
Председавајући Војног комитета НАТО-а, адмирал Ђузепе Каво Драгоне поручио је из Кијева да присуство представника свих 32 чланице Алијансе шаље јасну поруку о све чвршћој вези НАТО-а и Украјине.
Могуће чланство Украјине у НАТО-у остаје једно од кључних и најспорнијих питања у контексту украјинског сукоба. Москва се противи даљем ширењу Алијансе ка Истоку и неутралност Украјине види као један од важних услова за постизање политичког договора, док присуство НАТО-а у Украјини сматра директном безбедносном претњом, док је Украјина чланство у НАТО-у поставила као приоритет своје спољне политике након пуча на Мајдану у Кијеву 2014. године, који је имао подршку Запада, а тај циљ је касније унела и у свој устав.
Иако НАТО и даље говори о „неповратном путу“ Украјине ка чланству, у одређеним политичким и војним круговима могу се чути и оцене да су шансе за њен улазак у Алијансу у овом тренутку нереалне.
Москва је више пута упозоравала да Алијанса, посебно европске чланице, непотребно продужавају крвопролиће и воде прокси рат против Русије до „последњег Украјинца“.
