https://sputnikportal.rs/20261008/ekskluzivno-aleksis-trud-iz-pakla-pariza-ove-scene-su-neverovatne-cilj-je-da-ostanu-samo--oni-1204231844.html
ЕКСКЛУЗИВНО Алексис Труд из пакла Париза: Ове сцене су невероватне, циљ је да остану само – они!
ЕКСКЛУЗИВНО Алексис Труд из пакла Париза: Ове сцене су невероватне, циљ је да остану само – они!
Sputnik Србија
Гледао сам својим очима, младић, нема више од 20, пресвукао се у црно и кренуо ка факултету - са ручним бацачем. То је нешто невероватно! То је нови светски... 08.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-08T20:12+0200
2026-10-08T20:12+0200
2026-10-08T20:35+0200
свет
свет
свет – политика
свет – економија
француска
протести
студенти
ђаци
минобацачи
емануел макрон
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/08/1204236262_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_8a04af64e00cf92004e6ed813db2497f.jpg
Овако за Спутњик говори Алексис Труд, историчар и геополитичар, професор Универзитета у Версају, чији је факултет под блокадом студената у масовном протесту који је у Француској почео крајем септембра:Од почетка протеста, настава је потпуно или делимично обустављена у 375 средњих школа. Према подацима синдиката и министарства просвете, блокирано је и око 40 одсто универзитета.У општим окршајима демонстраната са полицијом, забележено је више од 6.600 хапшења, а готово 90 одсто ухапшених су малолетници.Професор Труд је сведочио нападу на факултет на коме предаје:„На мом факултету су ручним бацачима граната гађали и два кабинета. Када анализирамо ситуацију, причају о новом мају ’68. године, када су почели протести против Де Гола. Били су оштри, мотиви су слични, али сада су много шири, тичу се економске кризе у Француској, и политичке кризе. Не слажем се, то је био отпор против неке врсте патријархата, отпор против економског либерализма, више је личио на онај у Београду 1971. године.Многи од тих „минобацача“ су студенти - левичари или одрасли људи који долазе из других земаља Европе. Врло су оштри, радикални, екстремни левичари. У Француској то је Леви блок (Front de gauche) или Нова антикапиталистичка партија (Nouveau Parti anticapitaliste). Или како га зовемо опширније у целој Европи, Црни блок (black bloc). Ови људи кад гађају, кад хоће да праве штету, она је огромна. Хоће да докажу да су против државе.Њихов циљ је да се француска држава, као република потпуно распадне. Французи имају велику економску кризу, они мисле да је баш момент да се држава, државне институције, факултети, школе, али и полиција, сруше.Да ли су ручне бацаче граната о којима говорите израдили сами, видимо на снимцима да има доста флаша, импровизације, претпостављам да су то импровизоване експлозивне направе?Не, не! Има и Молотовљевих коктела, али колега је снимио, један млад човек, ишао је својим колима да узме оружје, то су ручни бацачи мина које купују на дарк-нету, добију преко Амазона. И то купују данас за сутра - и гађају. То су права ратна оружја. Гађају, или улаз, тамо где су чувари факултета и гимназија, или кабинете.С једне стране Левица ово организује, али није хтела да буде овако, изгубила је контролу. Тај момак, кога смо видели колега и ја, нисмо смели да изађемо, иде својим колима и пресвлачи се, прво је био обучен у розе, па је обукао црно. Полако иде ка улазу факлутета и - гађа.То је исто симбол нашег друштва, индивидуалци који хоће да се ставе на интернет, сниме телефонима и то раде за себе, као програмирани, а немају некакве политичке идеје.Полиција каже да су се у мирне потесте инфилтрирали појединци, али и читаве радикалне групе и да су они одговорни за хаос и уништавање имовине. Јесу ли то заиста становници париских и предграђа других градова?Тренутно сам на одељењу фалкултета баш у предграђу Париза, Монтреју. Имамо три врсте демонстраната: Прва група су левичари. Неки причају чак и енглески, неки и немачки. Има доста и Француза, али долазе да их помажу њихове колеге из свих земаља северне Европе. Друга група су тип особе коју сам видео. Врло млади, имају између 15 и 20 година, живе у предграђу. Немају дисциплину, ни у кући, ни у школи. И то је велики проблем. Француска је земља у којој се иде до физичког сукоба са професором. Избаце ђака, али министарство му нађе место у другој гимназији. Лоше им оцене, огорчени су, мрзе школу, али остају део система до матуре.Трећи тип су они које зовемо „барбуз“, (лажна брада). То је Де Гол измислио, а Макрон, кад су били жути прслуци, развио. То су људи у црном, који су нека врста полиције, која провоцира. Врло су добро организовани на сваком објекту. Зашто? Макрон је потпуно изгубио наду да ће он, па и његова, странка остати на власти. Једина могућност да макронизам остане су нереди. Ако трају више месеци, по члану 16. Устава, председник контролише власт, може да изведе војску на улице и уведе полицијски час.Гледамо до сада невиђену бруталност француске полиције. Да ли мислите да су те мере репресивне, јер сада нема другог начина да се држава обрачуна са радикалним елементима?Репресивне мере су врло јаке. Почело је 2011. године, кад је Саркози хтео да уводи нови закон око пословања. Имам искуство са полицијом из времена жутих прслука, то је страшно, кад вас окруже, као у Чилеу код Пиночеа. До Саркозија ишли су по квартовима, као по Новом Београду, без оружја, да причају са младима, чак са дилерима. Људи се очигледно плаше полиције сада, што није нормално у демократској, републиканској земљи.Морам да кажем и да су левичари као нека врста војске, имају обуке, имају књижице. Знамо да ти криминализовани и студенти који су најоштрији имају праву обуку, шта да се ради кад долази полиција, шта кад долази директор школе, како да се понашају у затвору.Дакле, полиција је оштрија, обични људи се плаше, неће да пусте децу у школу. То је страшно. Јер ако деца не иду у школу, како ћемо да се вратимо уназад, разумете?Кабинет премијера Лекорна оптужио је Меланшонову Непокорену Француску за управљање ученичким покретом и логистику. Нама са стране се чини да је ово део ширег деловања, управљањем „децом кукуруза“.Потпуно се слажем. Меланшон има неких младих који су сада посланици у скупштини, који су били у тим групама, борили се на улицама, али то је било на почетку. Мислим да је све што нам се дешава много опширније и врло организовано. На пример, прошли четвртак у целој префектури Париза, у исти момент, у осам ујутру кад се отварају гимназије, бројао сам, у више од 120 гимназија и на пар факултета - исти модус операнди. Минобацачима пробају да улазе у школу, кад не могу, разбијају све, аутобуске, полицијске станице. Ако успеју да уђу у факултет или гимназију, пале. Све је врло организовано. Улазе где су стражари и пале ватру, тако да је стварно организовано, много организовано... Прави, просечан Француз је против свега овога.Европски парламент тражи забрану деловања Европске леве алијансе. Да ли у свему овоме може да се говори о некаквом великом преокрету, ширењу француског пожара по Европи?Не. На политичком плану ово је врло јасно - макронизам и нови светски поредак. Макрону одговара ова ситуација. Стићи ћемо, за врло кратко време, до законске забране Меланшонове Непокорене Француске, радикалне левице. Али исто тако би хтели да забране и највећу странку у Француској, Национално окупљање Марине Ле Пен. Циљ је да остану само они. То је очигледно.Како видите расплет, да ли је могуће угасити овај пожар, да ли француско друштво може изаћи из дубоке кризе, пре свега финансијске?Нереди ће бити до председничких избора, то је сигурно. Ако не буду студентски, биће раднички, јер има пуно проблема, највише у привреди. Али проблем је Европска унија. Буџет Француске биће у октобру и новембру у скупштини. Имамо шансе да будемо као Шпанија или Грчка пре 20 година, да донесу оштре одлуке око нашег дуга. Огроман је, од 2.000 милијарди стигао је до 3.000 милијарди. То је страшно! Брисел може већ од јануара да нам уводи економске мере, неку врсту контроле француске државе. Суверенитет Франуске може пасти под потпуну контролу Брисела. Верујем да може да дође до тога да се народ, који је суштински миран, стварно окрене против глобалистичког система и пружи отпор. Можда и неће бити протеста, можда одлучимо да више не плаћамо порез.А ово што се сада дешава Стенли Кјубрик је предвидео у филму „Пакелна поморанџа“, овакав варваизам. Групице наоуружаних који нападају друге људе. Нажалост, десило се. Једва чекам лет за Београд и Сајам књига. Долазак у Србију ће ме растеретити, ослободити.Погледајте и:
француска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
свет, свет – политика, свет – економија, француска, протести, студенти, ђаци, минобацачи, емануел макрон, нови светски поредак, европска унија (еу), алексис труд, коментари и аналитика, анализе и мишљења, интервјуи
свет, свет – политика, свет – економија, француска, протести, студенти, ђаци, минобацачи, емануел макрон, нови светски поредак, европска унија (еу), алексис труд, коментари и аналитика, анализе и мишљења, интервјуи
Овако за Спутњик говори Алексис Труд, историчар и геополитичар, професор Универзитета у Версају, чији је факултет под блокадом студената у масовном протесту који је у Француској почео крајем септембра:
„Блокирали су улазе, не можемо држати предавања, разбили су врата ватром, гранатом. Ако уђу у гимназију или на факултет, улазе у канцеларије, пале. Ова земља се нагледала протеста, али овакве нападе никад нисмо видели. Ово што живимо сад у Француској, то је баш нови светски поредак. Народ се плаши да изађе на улицу“.
Од почетка протеста, настава је потпуно или делимично обустављена у 375 средњих школа. Према подацима синдиката и министарства просвете, блокирано је и око 40 одсто универзитета.
У општим окршајима демонстраната са полицијом, забележено је више од 6.600 хапшења, а готово 90 одсто ухапшених су малолетници.
Професор Труд је сведочио нападу на факултет на коме предаје:
„На мом факултету су ручним бацачима граната гађали и два кабинета. Када анализирамо ситуацију, причају о новом мају ’68. године, када су почели протести против Де Гола. Били су оштри, мотиви су слични, али сада су много шири, тичу се економске кризе у Француској, и политичке кризе. Не слажем се, то је био отпор против неке врсте патријархата, отпор против економског либерализма, више је личио на онај у Београду 1971. године.
Многи од тих „минобацача“ су студенти - левичари или одрасли људи који долазе из других земаља Европе. Врло су оштри, радикални, екстремни левичари. У Француској то је Леви блок (Front de gauche) или Нова антикапиталистичка партија (Nouveau Parti anticapitaliste). Или како га зовемо опширније у целој Европи, Црни блок (black bloc). Ови људи кад гађају, кад хоће да праве штету, она је огромна. Хоће да докажу да су против државе.
Њихов циљ је да се француска држава, као република потпуно распадне. Французи имају велику економску кризу, они мисле да је баш момент да се држава, државне институције, факултети, школе, али и полиција, сруше.
Да ли су ручне бацаче граната о којима говорите израдили сами, видимо на снимцима да има доста флаша, импровизације, претпостављам да су то импровизоване експлозивне направе?
Не, не! Има и Молотовљевих коктела, али колега је снимио, један млад човек, ишао је својим колима да узме оружје, то су ручни бацачи мина које купују на дарк-нету, добију преко Амазона. И то купују данас за сутра - и гађају. То су права ратна оружја. Гађају, или улаз, тамо где су чувари факултета и гимназија, или кабинете.
С једне стране Левица ово организује, али није хтела да буде овако, изгубила је контролу. Тај момак, кога смо видели колега и ја, нисмо смели да изађемо, иде својим колима и пресвлачи се, прво је био обучен у розе, па је обукао црно. Полако иде ка улазу факлутета и - гађа.
То је исто симбол нашег друштва, индивидуалци који хоће да се ставе на интернет, сниме телефонима и то раде за себе, као програмирани, а немају некакве политичке идеје.
Полиција каже да су се у мирне потесте инфилтрирали појединци, али и читаве радикалне групе и да су они одговорни за хаос и уништавање имовине. Јесу ли то заиста становници париских и предграђа других градова?
Тренутно сам на одељењу фалкултета баш у предграђу Париза, Монтреју. Имамо три врсте демонстраната: Прва група су левичари. Неки причају чак и енглески, неки и немачки. Има доста и Француза, али долазе да их помажу њихове колеге из свих земаља северне Европе. Друга група су тип особе коју сам видео. Врло млади, имају између 15 и 20 година, живе у предграђу. Немају дисциплину, ни у кући, ни у школи. И то је велики проблем. Француска је земља у којој се иде до физичког сукоба са професором. Избаце ђака, али министарство му нађе место у другој гимназији. Лоше им оцене, огорчени су, мрзе школу, али остају део система до матуре.
Трећи тип су они које зовемо „барбуз“, (лажна брада). То је Де Гол измислио, а Макрон, кад су били жути прслуци, развио. То су људи у црном, који су нека врста полиције, која провоцира. Врло су добро организовани на сваком објекту. Зашто? Макрон је потпуно изгубио наду да ће он, па и његова, странка остати на власти. Једина могућност да макронизам остане су нереди. Ако трају више месеци, по члану 16. Устава, председник контролише власт, може да изведе војску на улице и уведе полицијски час.
Гледамо до сада невиђену бруталност француске полиције. Да ли мислите да су те мере репресивне, јер сада нема другог начина да се држава обрачуна са радикалним елементима?
Репресивне мере су врло јаке. Почело је 2011. године, кад је Саркози хтео да уводи нови закон око пословања. Имам искуство са полицијом из времена жутих прслука, то је страшно, кад вас окруже, као у Чилеу код Пиночеа. До Саркозија ишли су по квартовима, као по Новом Београду, без оружја, да причају са младима, чак са дилерима. Људи се очигледно плаше полиције сада, што није нормално у демократској, републиканској земљи.
Морам да кажем и да су левичари као нека врста војске, имају обуке, имају књижице. Знамо да ти криминализовани и студенти који су најоштрији имају праву обуку, шта да се ради кад долази полиција, шта кад долази директор школе, како да се понашају у затвору.
Дакле, полиција је оштрија, обични људи се плаше, неће да пусте децу у школу. То је страшно. Јер ако деца не иду у школу, како ћемо да се вратимо уназад, разумете?
Кабинет премијера Лекорна оптужио је Меланшонову Непокорену Француску за управљање ученичким покретом и логистику. Нама са стране се чини да је ово део ширег деловања, управљањем „децом кукуруза“.
Потпуно се слажем. Меланшон има неких младих који су сада посланици у скупштини, који су били у тим групама, борили се на улицама, али то је било на почетку. Мислим да је све што нам се дешава много опширније и врло организовано. На пример, прошли четвртак у целој префектури Париза, у исти момент, у осам ујутру кад се отварају гимназије, бројао сам, у више од 120 гимназија и на пар факултета - исти модус операнди. Минобацачима пробају да улазе у школу, кад не могу, разбијају све, аутобуске, полицијске станице. Ако успеју да уђу у факултет или гимназију, пале. Све је врло организовано. Улазе где су стражари и пале ватру, тако да је стварно организовано, много организовано... Прави, просечан Француз је против свега овога.
Европски парламент тражи забрану деловања Европске леве алијансе. Да ли у свему овоме може да се говори о некаквом великом преокрету, ширењу француског пожара по Европи?
Не. На политичком плану ово је врло јасно - макронизам и нови светски поредак. Макрону одговара ова ситуација. Стићи ћемо, за врло кратко време, до законске забране Меланшонове Непокорене Француске, радикалне левице. Али исто тако би хтели да забране и највећу странку у Француској, Национално окупљање Марине Ле Пен. Циљ је да остану само они. То је очигледно.
Како видите расплет, да ли је могуће угасити овај пожар, да ли француско друштво може изаћи из дубоке кризе, пре свега финансијске?
Нереди ће бити до председничких избора, то је сигурно. Ако не буду студентски, биће раднички, јер има пуно проблема, највише у привреди. Али проблем је Европска унија. Буџет Француске биће у октобру и новембру у скупштини. Имамо шансе да будемо као Шпанија или Грчка пре 20 година, да донесу оштре одлуке око нашег дуга. Огроман је, од 2.000 милијарди стигао је до 3.000 милијарди. То је страшно! Брисел може већ од јануара да нам уводи економске мере, неку врсту контроле француске државе. Суверенитет Франуске може пасти под потпуну контролу Брисела. Верујем да може да дође до тога да се народ, који је суштински миран, стварно окрене против глобалистичког система и пружи отпор. Можда и неће бити протеста, можда одлучимо да више не плаћамо порез.
А ово што се сада дешава Стенли Кјубрик је предвидео у филму „Пакелна поморанџа“, овакав варваизам. Групице наоуружаних који нападају друге људе. Нажалост, десило се. Једва чекам лет за Београд и Сајам књига. Долазак у Србију ће ме растеретити, ослободити.
