https://sputnikportal.rs/20261008/sta-podrazumeva-novi-pravilnik-o-kvalitetu-dzemova-u-srbiji-1204212313.html
Шта подразумева нови правилник о квалитету џемова у Србији
Шта подразумева нови правилник о квалитету џемова у Србији
Sputnik Србија
Нови правилник о квалитету џемова, мармелада и пекмеза прописује већи обавезни удео воћа, а шеф Одсека за означавање, квалитет хране и органску производњу... 08.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-08T11:49+0200
2026-10-08T11:49+0200
2026-10-08T11:49+0200
економија
србија
србија – економија
економија
привреда и пољопривреда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/08/1204212609_0:0:1536:864_1920x0_80_0_0_b1caad7dc04cf83c84e2a20760db54ae.png
Ракетић је казао да се разматрало да ли треба повећати удео воћа у џемовима или ограничити количину додатог шећера и да је изабрано прво решење."Ово је новина која је део политике хране која се спроводи у Европској унији, а која је у фокус ставила здравију и одрживу исхрану и промену рецептура производа који садрже доста шећера, соли и лоших масти", рекао је Ракетић за РТС.Према новом правилнику, минимална количина воћа за производњу килограма џема повећава се са 350 на 450 грама, док ће екстра џем морати да садржи најмање 500 грама воћа. Ракетић је указао да разлика између ове две категорије није само у количини воћа, већ и у његовој структури."Екстра џем је један изузетан премијум производ који у себи има пулпу. Пулпа има структуру воћа и то је јако битно, за разлику од пиреа", истакао је Ракетић.Према његовим речима, повећање удела воћа у производу смањује потребу за додавањем шећера из других извора.Зашто није ограничена количина шећераИако је један од циљева новог правилника побољшање нутритивног квалитета производа, надлежни су одустали од директног ограничења количине додатог шећера, а Ракетић напомиње да шећер у производњи џема нема само улогу заслађивача, већ утиче и на структуру, стабилност и рок трајања производа.Додао је да би смањивање количине шећера захтевало другачију технологију производње, укључујући додавање других састојака и већу потрошњу енергије."Када смањите удео шећера, онда имате проблем да додате неке друге састојке, као што је, на пример, пектин, више воде, а потребна је и већа потрошња енергије да бисте добили исти производ", објаснио је Ракетић.Према његовим речима, такве промене могле би да скрате рок трајања производа, што би повећало ризик од бацања хране због чега је процењено да би директно смањење шећера донело више проблема прехрамбеној индустрији него користи потрошачима.Хоће ли џем поскупетиПовећање обавезног удела воћа отвара и питање цене готових производа, али Ракетић не очекује велики ценовни удар уз објашњење да цена воћа није једини трошак који утиче на коначну цену џема."На цену производа не утиче само воће. Утичу и амбалажа, људски рад, транспорт, логистика и марже у трговини", навео је Ракетић.Он је изнео податке да производња воћа у Србији ове године износи готово 1,6 милиона тона, а да су просечни приноси више од 50 одсто већи него прошле године.Навео је да велики број произвођача у Србији већ прави џемове по новим правилима, посебно мали произвођачи, и да за њих ова промена неће бити промена у пракси.Ракетић је појаснио да се нови минимални удео воћа од 450 грама по килограму џема неће примењивати на све воћне врсте и да су предвиђени изузеци због различитих природних својстава воћа, укључујући киселост, опорост и садржај пектина.Као примере навео је маракују и рибизлу, за које су предвиђене ниже минималне количине воћа како би готов производ био погодан за конзумирање.Када је реч о мармеладама, Ракетић је казао да се поједине врсте већ производе са веома високим уделом воћа и да је, на пример за кајсију и јагоду, минимална количина тог воћа 800 грама на један килограм.Нови правилник ступа на снагу 10. октобра, а његова пуна примена почиње 1. јануара 2028. године, а према речима Ракетића, прелазни период је неопходан како би произвођачи могли да прилагоде производњу новим захтевима."Мора се мењати рецептура, морају се мењати сировине које се набављају и, наравно, ове новине имају за последицу мењање декларација. Зато се мора оставити један прелазни период, до 1. јануара 2028. године", навео је Ракетић.Производи који су стављени у промет према старим прописима моћи ће да остану на тржишту и након почетка примене нових правила, али не неограничено."Ти производи су стављени у промет легално, по важећим прописима, и они су у промету док траје рок трајања тог производа. Али смо ставили да ти производи морају бити потрошени, односно да могу бити на тржишту до 30. јуна 2028. године", појаснио је Ракетић.Након тог датума, производи означени као џемови, а који не испуњавају нове захтеве о минималном уделу воћа, неће моћи да се продају под тим називом.Ракетић је нагласио да нови правилник не значи забрану продаје свих производа који садрже мање воћа од прописаног минимума за џем, али да ће такви производи морати да буду другачије означени. Као пример наводи назив "воћни намаз", уз обавезу да декларација потрошачу пружи јасне податке о саставу и нутритивној вредности.Ракетић је истакао да су прописани називи производа важни управо због заштите потрошача, јер гарантују да производ који носи одређени назив испуњава утврђене услове квалитета.Навео је да ће примену нових правила контролисати пољопривредна инспекција Министарства пољопривреде и да контроле неће бити ограничене само на проверу готових производа у продавницама."Наши инспектори иду и у производњу, контролишу улазне сировине, сву евиденцију, следљивост производа и, на крају, све оно што пише на декларацији", казао је Ракетић.Додао је да су предвиђене и лабораторијске анализе којима се проверава тачност података о саставу производа.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – економија, економија, привреда и пољопривреда
србија, србија – економија, економија, привреда и пољопривреда
Шта подразумева нови правилник о квалитету џемова у Србији
Нови правилник о квалитету џемова, мармелада и пекмеза прописује већи обавезни удео воћа, а шеф Одсека за означавање, квалитет хране и органску производњу Министарства пољопривреде Бранислав Ракетић наводи да је циљ нових прописа квалитетнија исхрана, али и већа употреба воћа у прехрамбеној индустрији.
Ракетић је казао да се разматрало да ли треба повећати удео воћа у џемовима или ограничити количину додатог шећера и да је изабрано прво решење.
"Ово је новина која је део политике хране која се спроводи у Европској унији, а која је у фокус ставила здравију и одрживу исхрану и промену рецептура производа који садрже доста шећера, соли и лоших масти",
рекао је Ракетић за РТС.
Према новом правилнику, минимална количина воћа за производњу килограма џема повећава се са 350 на 450 грама, док ће екстра џем морати да садржи најмање 500 грама воћа. Ракетић је указао да разлика између ове две категорије није само у количини воћа, већ и у његовој структури.
"Екстра џем је један изузетан премијум производ који у себи има пулпу. Пулпа има структуру воћа и то је јако битно, за разлику од пиреа", истакао је Ракетић.
Према његовим речима, повећање удела воћа у производу смањује потребу за додавањем шећера из других извора.
Зашто није ограничена количина шећера
Иако је један од циљева новог правилника побољшање нутритивног квалитета производа, надлежни су одустали од директног ограничења количине додатог шећера, а Ракетић напомиње да шећер у производњи џема нема само улогу заслађивача, већ утиче и на структуру, стабилност и рок трајања производа.
Додао је да би смањивање количине шећера захтевало другачију технологију производње, укључујући додавање других састојака и већу потрошњу енергије.
"Када смањите удео шећера, онда имате проблем да додате неке друге састојке, као што је, на пример, пектин, више воде, а потребна је и већа потрошња енергије да бисте добили исти производ", објаснио је Ракетић.
Према његовим речима, такве промене могле би да скрате рок трајања производа, што би повећало ризик од бацања хране због чега је процењено да би директно смањење шећера донело више проблема прехрамбеној индустрији него користи потрошачима.
Повећање обавезног удела воћа отвара и питање цене готових производа, али Ракетић не очекује велики ценовни удар уз објашњење да цена воћа није једини трошак који утиче на коначну цену џема.
"На цену производа не утиче само воће. Утичу и амбалажа, људски рад, транспорт, логистика и марже у трговини", навео је Ракетић.
Он је изнео податке да производња воћа у Србији ове године износи готово 1,6 милиона тона, а да су просечни приноси више од 50 одсто већи него прошле године.
"Биће и џема и неће бити тог ценовног шока који се очекује са повећавањем удела воћа", казао је Ракетић.
Навео је да велики број произвођача у Србији већ прави џемове по новим правилима, посебно мали произвођачи, и да за њих ова промена неће бити промена у пракси.
Ракетић је појаснио да се нови минимални удео воћа од 450 грама по килограму џема неће примењивати на све воћне врсте и да су предвиђени изузеци због различитих природних својстава воћа, укључујући киселост, опорост и садржај пектина.
Као примере навео је маракују и рибизлу, за које су предвиђене ниже минималне количине воћа како би готов производ био погодан за конзумирање.
Када је реч о мармеладама, Ракетић је казао да се поједине врсте већ производе са веома високим уделом воћа и да је, на пример за кајсију и јагоду, минимална количина тог воћа 800 грама на један килограм.
Нови правилник ступа на снагу 10. октобра, а његова пуна примена почиње 1. јануара 2028. године, а према речима Ракетића, прелазни период је неопходан како би произвођачи могли да прилагоде производњу новим захтевима.
"Мора се мењати рецептура, морају се мењати сировине које се набављају и, наравно, ове новине имају за последицу мењање декларација. Зато се мора оставити један прелазни период, до 1. јануара 2028. године", навео је Ракетић.
Производи који су стављени у промет према старим прописима моћи ће да остану на тржишту и након почетка примене нових правила, али не неограничено.
"Ти производи су стављени у промет легално, по важећим прописима, и они су у промету док траје рок трајања тог производа. Али смо ставили да ти производи морају бити потрошени, односно да могу бити на тржишту до 30. јуна 2028. године", појаснио је Ракетић.
Након тог датума, производи означени као џемови, а који не испуњавају нове захтеве о минималном уделу воћа, неће моћи да се продају под тим називом.
Ракетић је нагласио да нови правилник не значи забрану продаје свих производа који садрже мање воћа од прописаног минимума за џем, али да ће такви производи морати да буду другачије означени. Као пример наводи назив "воћни намаз", уз обавезу да декларација потрошачу пружи јасне податке о саставу и нутритивној вредности.
Ракетић је истакао да су прописани називи производа важни управо због заштите потрошача, јер гарантују да производ који носи одређени назив испуњава утврђене услове квалитета.
Навео је да ће примену нових правила контролисати пољопривредна инспекција Министарства пољопривреде и да контроле неће бити ограничене само на проверу готових производа у продавницама.
"Наши инспектори иду и у производњу, контролишу улазне сировине, сву евиденцију, следљивост производа и, на крају, све оно што пише на декларацији", казао је Ракетић.
Додао је да су предвиђене и лабораторијске анализе којима се проверава тачност података о саставу производа.
