https://sputnikportal.rs/20261008/tkivo-hipofize-uzgajano-od-ljudskih-maticnih-celija-uspesno-presadjeno-majmunu-1204004008.html
Ткиво хипофизе узгајано од људских матичних ћелија успешно пресађено мајмуну
Ткиво хипофизе узгајано од људских матичних ћелија успешно пресађено мајмуну
Sputnik Србија
Истраживачи у Јапану су пресадили ткиво хипофизе узгајано из људских матичних ћелија примату којем је хипофиза хируршки уклоњена. Овом ксенотрансплантацијом... 08.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-08T21:33+0200
2026-10-08T21:33+0200
2026-10-08T21:33+0200
наука и технологија
друштво
медицина
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/0a/1202166526_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_bcd801c354b6729d54329f61243791fc.png
Тим предвођен истраживачима са овог универзитета показао је да исти метод функционише код мишева током дужег временског периода.Ово је први пут да је доказано да људске ћелије хипофизе узгајане у лабораторији функционишу и преживљавају након трансплантације код примата.Студија, објављена у часопису „Stem Cell Research & Therapy“, може понудити нови пут за лечење доживотних хормонских поремећаја.Хипофиза контролише хормоне стреса, раста и метаболизма. Када је оштећена или уклоњена, пацијенти се ослањају на свакодневне хормонске таблете које не имитирају прецизно природне флуктуације у телу.Ова студија је тестирала да ли се хипофизно ткиво узгајано у лабораторији може пресадити како би се хормони производили природним путем.Хипофиза има кључну улогу у производњи хормонаХипофиза ослобађа хормоне у крвоток. Један од њих је АЦТХ, адренокортикотропни хормон, који сигнализира надбубрежним жлездама да ослободе кортизол. Кортизол помаже телу да управља стресом, крвним притиском и шећером у крви.Када хипофиза откаже, пацијенти губе тај сигнал, што доводи до стања које се назива хипопитуитаризам.Без довољно АЦТХ-а, тело се бори да одговори на стрес, што може постати опасно. Свакодневне хормонске таблете током целог живота су стандардни третман, али те таблете не могу у потпуности да одговоре на променљиве потребе тела, јер се потражња за кортизолом мења у зависности од стреса и доба дана. Као резултат тога, пацијенти се суочавају са већим ризиком од изненадне смрти.Да би пронашли бољу опцију, истраживачи су се окренули матичним ћелијама. Од људских матичних ћелија узгајали су мале, лабораторијски створене масе ткива које могу деловати као мини-органи, познате као органоиди. Органоиди су садржали ћелије које производе АЦТХ.Тим је прво тестирао ткиво на мишевима којима су уклоњене хипофизе.Први корак ка примени код људиИстраживачки тим се затим померио корак ближе људима и трансплантирао органоиде макаки мајмуну чија је хипофиза била уклоњена.Како би спречили одбацивање ткива, будући да потиче од друге врсте, користили су лекове за сузбијање имунитета који се већ користе код трансплантација људских ћелија које производе инсулин за дијабетес.Пресађено ткиво је функционисало шест недеља и успешно повећало нивое АЦТХ-а и кортизола у крви. Осим тога, значајан губитак тежине изазван недостатком хормона успорио се током овог периода.Три месеца касније, узорци ткива су и даље показивали преживеле пресађене ћелије, упркос снажном имунолошком одбацивању, честом код трансплантација између врста, што је ограничавало успешност саме трансплантације.Третмани матичним ћелијама носе познат ризик да се ћелије помере са места трансплантације и неконтролисано расту било где другде у телу. Истраживачи су проверили плућа и јетру тражећи знаке залуталог ткива органоида и нису пронашли ниједан.„Тестирали смо овај приступ на једном примату и планирамо даље студије како бисмо побољшали колико дуго ткиво траје и тестирали безбедније методе сузбијања имунитета“, рекао је Кондо.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, медицина, живи свет и генетика
друштво, медицина, живи свет и генетика
Ткиво хипофизе узгајано од људских матичних ћелија успешно пресађено мајмуну
Истраживачи у Јапану су пресадили ткиво хипофизе узгајано из људских матичних ћелија примату којем је хипофиза хируршки уклоњена. Овом ксенотрансплантацијом, првом овог типа, они су успешно обновили кључне хормонске сигнале, саопштио је Универзитет у Нагоји.
Тим предвођен истраживачима са овог универзитета показао је да исти метод функционише код мишева током дужег временског периода.
Ово је први пут да је доказано да људске ћелије хипофизе узгајане у лабораторији функционишу и преживљавају након трансплантације код примата.
Студија,
објављена у часопису „
Stem Cell Research & Therapy“, може понудити нови пут за лечење доживотних хормонских поремећаја.
Хипофиза контролише хормоне стреса, раста и метаболизма. Када је оштећена или уклоњена, пацијенти се ослањају на свакодневне хормонске таблете које не имитирају прецизно природне флуктуације у телу.
Ова студија је тестирала да ли се хипофизно ткиво узгајано у лабораторији може пресадити како би се хормони производили природним путем.
Хипофиза има кључну улогу у производњи хормона
Хипофиза ослобађа хормоне у крвоток. Један од њих је АЦТХ, адренокортикотропни хормон, који сигнализира надбубрежним жлездама да ослободе кортизол. Кортизол помаже телу да управља стресом, крвним притиском и шећером у крви.
Када хипофиза откаже, пацијенти губе тај сигнал, што доводи до стања које се назива хипопитуитаризам.
Без довољно АЦТХ-а, тело се бори да одговори на стрес, што може постати опасно. Свакодневне хормонске таблете током целог живота су стандардни третман, али те таблете не могу у потпуности да одговоре на променљиве потребе тела, јер се потражња за кортизолом мења у зависности од стреса и доба дана. Као резултат тога, пацијенти се суочавају са већим ризиком од изненадне смрти.
Да би пронашли бољу опцију, истраживачи су се окренули матичним ћелијама. Од људских матичних ћелија узгајали су мале, лабораторијски створене масе ткива које могу деловати као мини-органи, познате као органоиди. Органоиди су садржали ћелије које производе АЦТХ.
Тим је прво тестирао ткиво на мишевима којима су уклоњене хипофизе.
„Органоиди су пресађени одмах испод коже, у масно или мишићно ткиво. Производили су АЦТХ више од шест месеци и јасно су продужили животни век ових мишева у поређењу са онима који нису примили трансплантат. Нису примећени нежељени тумори или неуобичајен раст ћелија“, рекао је главни аутор Тацума Кондо, гостујући истраживач на Медицинском факултету Универзитета у Нагоји.
Први корак ка примени код људи
Истраживачки тим се затим померио корак ближе људима и трансплантирао органоиде макаки мајмуну чија је хипофиза била уклоњена.
Како би спречили одбацивање ткива, будући да потиче од друге врсте, користили су лекове за сузбијање имунитета који се већ користе код трансплантација људских ћелија које производе инсулин за дијабетес.
Пресађено ткиво је функционисало шест недеља и успешно повећало нивое АЦТХ-а и кортизола у крви. Осим тога, значајан губитак тежине изазван недостатком хормона успорио се током овог периода.
Три месеца касније, узорци ткива су и даље показивали преживеле пресађене ћелије, упркос снажном имунолошком одбацивању, честом код трансплантација између врста, што је ограничавало успешност саме трансплантације.
Третмани матичним ћелијама носе познат ризик да се ћелије помере са места трансплантације и неконтролисано расту било где другде у телу. Истраживачи су проверили плућа и јетру тражећи знаке залуталог ткива органоида и нису пронашли ниједан.
„Тестирали смо овај приступ на једном примату и планирамо даље студије како бисмо побољшали колико дуго ткиво траје и тестирали безбедније методе сузбијања имунитета“, рекао је Кондо.
