https://sputnikportal.rs/20261009/gas-drva-ili-struja-koje-grejanje-je-ove-zime-u-srbiji-najisplativije-1204248930.html
Гас, дрва или струја: Које грејање је ове зиме у Србији најисплативије
Гас, дрва или струја: Које грејање је ове зиме у Србији најисплативије
Sputnik Србија
Наредне грејне сезоне најјефтиније ће бити грејање на природни гас и огревно дрво, док је најскупље грејање на струју, оцењено је у анализи трошкова грејања... 09.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-09T10:16+0200
2026-10-09T10:16+0200
2026-10-09T10:16+0200
економија
србија
србија – економија
економија
енергетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111431/93/1114319312_0:65:2001:1190_1920x0_80_0_0_d7e8d2455e8454156855367a9a09e622.jpg
Руководилац Економског сектора Агенције за енергетику Србије Небојша Деспотовић рекао је да је анализа урађена за стан од 60 квадрата и да је за грејање на природни гас потребно око 60.000 динара за целу сезону, док директно грејање на струју може да кошта чак 250.000 динара.Деспотовић је за РТС објаснио да је рачуница направљена под претпоставком да се стан загрева на 20 степени, 16 сати дневно, током шест месеци, за шта је потребно око 9.000 киловат-сати топлотне енергије.Међутим, код грејања на дрва трошкови могу знатно да варирају у зависности од цене огрева и ефикасности пећи."Распон трошкова износи од 60.000 динара, са јефтиним дрветом и ефикасном пећи, до готово 100.000 динара годишње, са скупљим дрветом и мање ефикасном пећи", објаснио је Деспотовић.Посебно је приметан раст цене пелета, који је ове године знатно поскупео уочи почетка грејне сезоне."Годишњи трошкови грејања на пелет су око 114.000 динара. Крајем септембра и почетком октобра његова тржишна цена скочила је готово 50 одсто и то је доста подигло трошкове грејања", истакао је Деспотовић.Он је нагласио да су у анализи коришћене тренутне цене енергената, односно да рачуница представља пресек стања пред почетак грејне сезоне. Највеће разлике у трошковима постоје код грејања на електричну енергију, јер рачун пре свега зависи од начина коришћења уређаја и потрошње у вишој или нижој тарифи."Директно грејање, када имате пећ или котао којим користите електричну енергију током дана, тренутно је можда и најскупљи вид грејања – око 250.000 динара годишње", навео је Деспотовић.Знатно повољније пролазе домаћинства која користе термоакумулационе пећи и пуне их искључиво током ноћи, када је електрична енергија четири пута јефтинија."ТА пећи довољног топлотног капацитета, које могу да акумулирају енергију током ноћи и да њоме греју до следеће вечери, доносе рачун од око 102.000 до 103.000 динара годишње", објаснио је Деспотовић.Међутим, уколико капацитет пећи није довољан и домаћинство мора додатно да се догрева током дана, трошкови могу да порасту за око 40.000 динара."Ако се два сата дневно користи скупља тарифа за догревање, годишњи рачун расте на око 142.000 динара", прецизирао је Деспотовић.Према рачуници Агенције, грејање на висококалорични угаљ из Бановића кошта око 81.000 динара, на сушени угаљ из Вреоца око 86.000, док је за угаљ из Станара потребно око 102.000 до 103.000 динара по сезони. Грејање на пропан-бутан кошта око 188.000 динара, док би грејање на лож-уље, према прошлогодишњој цени, износило око 170.000 динара."За лож-уље тренутно нисмо имали цену за ову сезону, па смо користили прошлогодишњу. По тој цени грејање би износило 170.000 динара, што значи да ће, када буде формирана овогодишња цена, бити изузетно скупо", рекао је Деспотовић.Према подацима са пописа из 2022. године које је навео Деспотовић, готово половина грађана Србије греје се на дрва и пелет, при чему доминира огревно дрво. Око 25 одсто користи централне системе грејања, 13 одсто електричну енергију, а приближно 10 одсто природни гас. На остале начине грејања отпада око два одсто.Из Удружења топлана Србије саопштили су да су даљински системи технички спремни за грејање, а да је почетак грејања једино неизвестан у Врбасу јер тамошња топлана има финасијских проблема.Из Електропривреде Србије такође истичу да ће струје бити довољно.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – економија, економија, енергетика
србија, србија – економија, економија, енергетика
Гас, дрва или струја: Које грејање је ове зиме у Србији најисплативије
Наредне грејне сезоне најјефтиније ће бити грејање на природни гас и огревно дрво, док је најскупље грејање на струју, оцењено је у анализи трошкова грејања домаћинстава у предстојећој грејној сезони која почиње од 15. октобра, а коју је урадила Агенција за енергетику Србије.
Руководилац Економског сектора Агенције за енергетику Србије Небојша Деспотовић рекао је да је анализа урађена за стан од 60 квадрата и да је за грејање на природни гас потребно око 60.000 динара за целу сезону, док директно грејање на струју може да кошта чак 250.000 динара.
Деспотовић је за РТС
објаснио да је рачуница направљена под претпоставком да се стан загрева на 20 степени, 16 сати дневно, током шест месеци, за шта је потребно око 9.000 киловат-сати топлотне енергије.
"Два најјефтинија енергента су природни гас и дрво. Цена природног гаса се није мењала скоро три године, последњи пут 1. новембра 2023. године. Дрво је тржишна роба и његова цена се мења. Ове године је незнатно порасла", навео је Деспотовић.
Међутим, код грејања на дрва трошкови могу знатно да варирају у зависности од цене огрева и ефикасности пећи.
"Распон трошкова износи од 60.000 динара, са јефтиним дрветом и ефикасном пећи, до готово 100.000 динара годишње, са скупљим дрветом и мање ефикасном пећи", објаснио је Деспотовић.
Посебно је приметан раст цене пелета, који је ове године знатно поскупео уочи почетка грејне сезоне.
"Годишњи трошкови грејања на пелет су око 114.000 динара. Крајем септембра и почетком октобра његова тржишна цена скочила је готово 50 одсто и то је доста подигло трошкове грејања", истакао је Деспотовић.
Он је нагласио да су у анализи коришћене тренутне цене енергената, односно да рачуница представља пресек стања пред почетак грејне сезоне. Највеће разлике у трошковима постоје код грејања на електричну енергију, јер рачун пре свега зависи од начина коришћења уређаја и потрошње у вишој или нижој тарифи.
"Директно грејање, када имате пећ или котао којим користите електричну енергију током дана, тренутно је можда и најскупљи вид грејања – око 250.000 динара годишње", навео је Деспотовић.
Знатно повољније пролазе домаћинства која користе термоакумулационе пећи и пуне их искључиво током ноћи, када је електрична енергија четири пута јефтинија.
"ТА пећи довољног топлотног капацитета, које могу да акумулирају енергију током ноћи и да њоме греју до следеће вечери, доносе рачун од око 102.000 до 103.000 динара годишње", објаснио је Деспотовић.
Међутим, уколико капацитет пећи није довољан и домаћинство мора додатно да се догрева током дана, трошкови могу да порасту за око 40.000 динара.
"Ако се два сата дневно користи скупља тарифа за догревање, годишњи рачун расте на око 142.000 динара", прецизирао је Деспотовић.
Према рачуници Агенције, грејање на висококалорични угаљ из Бановића кошта око 81.000 динара, на сушени угаљ из Вреоца око 86.000, док је за угаљ из Станара потребно око 102.000 до 103.000 динара по сезони. Грејање на пропан-бутан кошта око 188.000 динара, док би грејање на лож-уље, према прошлогодишњој цени, износило око 170.000 динара.
"За лож-уље тренутно нисмо имали цену за ову сезону, па смо користили прошлогодишњу. По тој цени грејање би износило 170.000 динара, што значи да ће, када буде формирана овогодишња цена, бити изузетно скупо", рекао је Деспотовић.
Према подацима са пописа из 2022. године које је навео Деспотовић, готово половина грађана Србије греје се на дрва и пелет, при чему доминира огревно дрво. Око 25 одсто користи централне системе грејања, 13 одсто електричну енергију, а приближно 10 одсто природни гас. На остале начине грејања отпада око два одсто.
Из Удружења топлана Србије саопштили су да су даљински системи технички спремни за грејање, а да је почетак грејања једино неизвестан у Врбасу јер тамошња топлана има финасијских проблема.
Из Електропривреде Србије такође истичу да ће струје бити довољно.
