https://sputnikportal.rs/20261009/novi-ruski-cip-moze-da-ulovi-celije-raka-rezultat-za-svega-20-minuta-iz-nekoliko-mililitara-krvi-1204219514.html
Нови руски чип може да улови ћелије рака: Резултат за свега 20 минута из неколико милилитара крви
Нови руски чип може да улови ћелије рака: Резултат за свега 20 минута из неколико милилитара крви
Sputnik Србија
Научници Јужног федералног универзитета, заједно са руским и страним колегама, направили су уређај за откривање ћелија рака у крви. 09.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-09T07:37+0200
2026-10-09T07:37+0200
2026-10-09T07:37+0200
наука и технологија
наука и технологија
медицина
русија
рак дојке
метастаза
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/17/1181922594_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_a87c821b592ea2c1d1ae3691b29b897e.jpg
Како су објаснили научници, секундарни тумори, метастазе, настају када се појединачне ћелије из примарног тумора одвоје и прошире на друга ткива путем крви или лимфног система. Такве циркулишуће туморске ћелије су веома ретке: јављају се у неколико милијарди крвних ћелија.Уређај који су направили стручњаци Јужног федералног универзитета, Краснојарског државног медицинског универзитета, Краснојарског научног центра Сибирског огранка Руске академије наука, Краснојарског регионалног клиничког онколошког диспанзера и Универзитета Панџаб у Индији може да открије циркулишуће туморске ћелије у неколико милилитара крви.Принцип рада новог чипа величине новчића заснива се на издвајању ћелија рака помоћу рецептора за фолну киселину, којих здраве ћелије имају знатно мање.Уређај је прилагођен за детекцију ћелија тумора дојке.Експерименти су показали да може да детектује 80-91 проценат циркулишућих туморских ћелија без лажно позитивних резултата. Штавише, преко 95 процената заробљених ћелија је остало живо и нетакнуто – ово је важно за даља молекуларна истраживања.Ово је само први корак претклиничких испитивања. Тренутно, Универзитет у Сан Франциску наставља да креира нове геометрије за микрофлуидне уређаје, док у Краснојарску раде на побољшању селективности хватања ћелија на бази аптамера.Рад се спроводи у оквиру пројекта Јужног федералног универзитета „Убрзана микро- и малотонажна производња материјала“, у оквиру програма стратешког академског лидерства „Приоритет 2030“, уз подршку Министарства здравља и Министарства просвете и науке.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260923/ruski-naucnici-na-tragu-nove-terapije-protiv-raka-jedinjenja-zlata-do-10-puta-efikasnija-od-platine-1203681970.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/17/1181922594_0:0:1024:768_1920x0_80_0_0_ba9d182ef644265ad8ce632c9676129a.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, медицина, русија, рак дојке, метастаза, друштво
наука и технологија, медицина, русија, рак дојке, метастаза, друштво
Нови руски чип може да улови ћелије рака: Резултат за свега 20 минута из неколико милилитара крви
Научници Јужног федералног универзитета, заједно са руским и страним колегама, направили су уређај за откривање ћелија рака у крви.
Како су објаснили научници, секундарни тумори, метастазе, настају када се појединачне ћелије из примарног тумора одвоје и прошире на друга ткива путем крви или лимфног система. Такве циркулишуће туморске ћелије су веома ретке: јављају се у неколико милијарди крвних ћелија.
„У клиничкој пракси се сада примењује релативно редак и скуп метод, који захтева сложену опрему и квалификовано особље — проточна цитометрија, као и магнетна резонанца и компјутерска томографија“, рекао је један од аутора истраживања, заменик директора Међународног истраживачког института за паметне материјале Јужног федералног универзитета Александар Гуда.
Уређај који су направили стручњаци Јужног федералног универзитета, Краснојарског државног медицинског универзитета, Краснојарског научног центра Сибирског огранка Руске академије наука, Краснојарског регионалног клиничког онколошког диспанзера и Универзитета Панџаб у Индији може да открије циркулишуће туморске ћелије у неколико милилитара крви.
Принцип рада новог чипа величине новчића заснива се на издвајању ћелија рака помоћу рецептора за фолну киселину, којих здраве ћелије имају знатно мање.
„Зидови канала су обложени филмом направљеним од природног полимера добијеног из љуштура ракова (хитозан), на који су везани молекули-замке. То су фолна киселина и синтетички фрагменти ДНК (аптамери), који се чврсто држе за ћелије рака. Крв пролази кроз лавиринт, ћелије рака се лепе за зидове, а све остало пролази даље. Као резултат тога, за 20 минута, из неколико милилитара крви можемо да ухватимо те ретке веснике будућих метастаза и да их ухватимо живе. Лекар је у могућности да прати болест помоћу рутинске анализе крви“, објаснио је Гуда.
Уређај је прилагођен за детекцију ћелија тумора дојке.
Експерименти су показали да може да детектује 80-91 проценат циркулишућих туморских ћелија без лажно позитивних резултата. Штавише, преко 95 процената заробљених ћелија је остало живо и нетакнуто – ово је важно за даља молекуларна истраживања.
„Различити имуномагнетни и микрофлуидни раствори се користе за решавање истог дијагностичког проблема, али у многим системима, заробљене ћелије морају се ручно пренети у посебан модул за анализу, где се губе и оштећују. Наше решење је приступачније и са економског и са технолошког становишта. Један чип се може штампати у 3Д верзији за приближно 45 минута, а компоненте се могу прилагодити одређеној врсти рака“, додао је научник.
Ово је само први корак претклиничких испитивања. Тренутно, Универзитет у Сан Франциску наставља да креира нове геометрије за микрофлуидне уређаје, док у Краснојарску раде на побољшању селективности хватања ћелија на бази аптамера.
Рад се спроводи у оквиру пројекта Јужног федералног универзитета „Убрзана микро- и малотонажна производња материјала“, у оквиру програма стратешког академског лидерства „Приоритет 2030“, уз подршку Министарства здравља и Министарства просвете и науке.