Држава мора да поништи деловање „савршене олује“ на пољопривреду /видео/
18:30 10.10.2026 (Освежено: 18:50 10.10.2026)
© Sputnik / Маријана Колаковић
Пратите нас
За разлику од цена хране у свету које су расле претходна три месеца, у Србији су биле чак у паду захваљујући добром роду пшенице, воћа и поврћа. Ипак њихов раст треба очекивати и зато би држава требало да смањи ПДВ и ограничи марже на производе који чине минималну потрошачку корпу. Тим пре што 2027. већ виде као годину глобалне прехрамбене кризе.
На то је у емисији Енергија Спутњика упозорио агроекономиста, др Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у пензији.
Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) објавила је ових дана да су цене хране у свету порасле у септембру трећи месец заредом и сада су на највишем нивоу од новембра 2022. године. Посебно су поскупеле житарице, 5,1 одсто у односу на август, а чак 17,2 одсто су више него у исто време лани.
Према подацима Републичког завода за статистику потрошачке цене хране у Србији у августу су биле 0,5 одсто веће него у јулу, а цене непрерађене хране у истом месецу 12,9 одсто ниже него годину дана раније, констатовао је Квартални монитор.
Оцена аналитичара је да су управо цене хране утицале да раст инфлације у Србији не буде већи. У августу је она била 2,5 одсто и очекивања су да на крају године буде 3,3 одсто, што је у циљаном оквиру Народне банке Србије.
Савршена олуја
Шеварлић истиче да је раст цена хране у свету последица неколико негативних фактора који имају међусобно садејство, пре свега сушне године и ратних сукоба у свету. Сматра се , додаје он, да је прехрамбена сигурност више од 150 милиона људи угрожена само због непосредних ратних дејстава. Не ради се само о немогућности транспорта хране, него и о немогућности транспорта репроматеријала за потребе пољопривреде: минералних ђубрива, семена и осталог, напомиње овај агроекономиста.
Званичници ФАО, али и бодеће финансијске институције, попут ЈПМоргана и Голдман Сакса, упозоравају да би у првој половини идуће године раст цена хране на глобалном нивоу могао да достигне 5,0 одсто у односу на 2,8 колико је то било почетком ове године.
Према њиховим извештајима, свет се суочава са такозваном „савршеном олујом“ у којој се преплићу геополитички сукоби који се одражавају на снабдевање енергентима и вештачким ћубривом, екстремни климатски поремећаји и несташица ресурса. Притом ће крајем године и током 2027. климатски феномен Ел Нињо достићи врхунац доносећи екстремне суше, поплаве и пожаре, због чега ће раст цена хране и несташице, како се сматра, бити настављен и у 2028. години.
Шеварлић не веруједа ће Србија, која је досада била поштеђена поскупљења хране, то и остати.
„Све зимске културе и ране пролећне културе су имале задовољавајући ниво приноса, али ратарске културе које су ушле у период лета и сада јесени, који је сушан, заиста имају изузетно ниске приносе. И то ћемо тек осетити сада у току ове године, јер и цена пшенице, и цена кукуруза, и цена сунцокрета, и цена соје, и шећерне репе расте на светским тржиштима. То ће се прелити и код нас“, уверен је он.
А за наводњавање мрвице
Притом, како сматра, ми имамо омаловажавајући однос према пољопривреди и селу иако су пољопривредници ти који увек потуре леђа када дође стани-пани.
„Рецимо, сада је у току конкурс за субвенционисање бушења бунара и набавке опреме за наводњавање. Укупан износ резервисан за на републичком нивоу је 59,5 милиона динара. Кад то претворите у евре и прерачунате у односу на цену једног километра аутопута на Моравском коридору, то је свега 20 метара од једног километра, толико се улаже у системе за обезбеђење наводњавања на целој територији Србије у овој години. А имамо више од два милиона хектара обрадивог земљишта које би могло на одговарајуће начине да се наводњава и да се на тај начин спречи негативан утицај климатских промена, и да се добију стабилнији приноси и квалитетнији производи“, истиче Шеварлић.
Поготово што је, према прелиминарним подацима, просечан род ратарских производа у Србији за 2026. драстично испод просека Европске уније. Приноси кукуруза нижи су за 23 процента, сунцокрета 25 одсто, соје 35, а шећерне репе чак 40 процената.
Он је критичан према томе што је ове године изостао део средстава за субвенције.
„Ми смо прошле године имали субвенције од 35.000 динара по хектару, 18.000 са рачунима и 17.000 без рачуна, а ове године имамо само 18.000 са рачунима, што значи и умањење за ПДВ најмање 10 одсто, а ових других 17.000 нема“, напомиње овај агроекономиста.
Углавном је пољопривредник тај који подноси највећи терет па и плаћа ове ниже цене хране. Поготово код производа чија се цена формира на берзи, какви су ратарски, где локална рачуница и то колико је неко уложио, а колико ће зарадити, не игра пресудну улогу.
Држава мора да реагује
Он упозорава да се овогодишња суша, трећу годину заредом лоше одразила на већину ратарских производа, али да ће утицати и на наредну пољопривредну годину јер је питање шта ће и колико ове јесени бити посејано, с обзиром на суву и испоштену земљу.
„ Држава би морала да за све оне производе, не само прехрамбене, него и непрехрамбене, које су у структури такозване минималне потрошачке корпе, смањи ПДВ са 10 на 5,0 одсто, али и да ограничи маржу за те производе. Да би барем тим производима који се сматрају прехрамбено и егзистенцијално неопходним, потрошачи са мањом куповном моћи могли да се снабдевају“, сматра Шеварлић.
Он напомиње да је, на пример, цена кромпира већ кренула да расте, јер је то култура која је ушла у сушни период и немамо приносе које смо очекивали. Осим тога, врло је тешко и увести кромпир сада, и несташица је кромпира и у земљама Европске уније.
Спречити увоз меса из ЕУ
Саговорник Спутњика каже и да би држава требало да изједначи услове пласмана смрзнутог меса код нас са онима у Европској унији где је рок за њихово коришћење дупло краћи него у Србији. И уместо да га пред истек рока од шест месеци у ЕУ безбедно униште што би их коштало, они на њему још и зараде јефтино га продајући нашим увозницима.
Увозници зарађују енормно, држава зарађује на ПДВ-у, питање је какво ми месо једемо, а највећу штету имају пољопривредници који се баве узгојем свиња. Због тога је број грла опао испод сваке мере, а Србија од некадашњег великог извозника на своју бруку постала увозник и репроматеријала и свињског меса.
Шеварлић упозорава да мере аграрне политике треба мењати да би биле ефикасне. Иста количина дизел горива која се регресира по хектару ливада и по хектару воћњака је нонсенс, каже некадашњи професор на Пољопривредном факултету.
Исто као што су и субвенције од 18.000 динара у овој години за хектар прве класе земљишта исте као и за хектар седме и осме класе, иако би за слабије квалитетно земљиште требало да буду веће, каже он.
Уз то, пољопривреди су у садашњим климатским условима потребна нова знања која треба приближити пољопривредницима и омогућити им њихову практичну примену.
Наш саговорник напомиње да глобални подаци указују да до 15 одсто губитка у примарној производњи пољопривредних производа настаје приликом жетве, транспорта и складиштења. Још једна петина производа у трговинским ланцима, и чак и у ресторанима, практично се баца због истека рока. А то је изузетно велики губитак с обзиром на то да у свету имамо око 640 милиона гладних, а у исто време 480 милиона преухрањених, односно гојазних, указао је Шеварлић у емисији Енергија Спутњика.
Погледајте и:
