https://sputnikportal.rs/20261010/fiskalno-samoubistvo-francuske-duznicka-bomba-u-srcu-evropske-unije-video-1204298921.html

Фискално (само)убиство Француске: Дужничка бомба у срцу Европске уније /видео/

Фискално (само)убиство Француске: Дужничка бомба у срцу Европске уније /видео/

Sputnik Србија

Америка је без сумње најважнија економија (западног) света, али то не значи и да су њени проблеми сад најважнији за западни свет. Улога најпроблематичније, у... 10.10.2026, Sputnik Србија

2026-10-10T22:30+0200

2026-10-10T22:30+0200

2026-10-10T22:30+0200

свет

свет

свет – политика

нови спутњик поредак с николом врзићем

коментари и аналитика

француска

свет – економија

економија

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/0a/1204299232_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_11092909d132f43164d33526fbe656d4.jpg

С дуговима који су данас већи него икад, то значи и да би долазећа криза могла да буде другачија него икад.Страх од банкротаУосталом, криза која долази обухвата – без преседана – и енергетску кризу, и инфлацију, и дужничку кризу и кризу евра, а ”Фајненшел тајмс” поврх свега тога открива и да распродаја државних обвезница почиње да утиче и на корпоративне трошкове задуживања у Сједињеним Државама. Што би могло да значи да се финансијска зараза већ шири брзином пандемије…Значајном брзином, у сваком случају, расте цена осигурања од банкрота Француске, такозвани Credit Default Swap (ЦДС), чија је вредност од почетка септембра до сада порасла за више од 130 одсто и достигла највиши ниво још од 2013. и претходне дужничке и кризе евра када је Грчка умало срушила валуту Европске уније.А сада није проблем само (финансијски релативно безначајна) Грчка него Француска, која је друга економија Европске уније, а уз њу и Италија и Шпанија у којима, како опомиње ”Блумберг”, ”инфлација расте брже него што је очекивано” тако да је у Шпанији ”неочекивано достигла (чак) пет одсто”.Енергетска кризаЈедан од главних разлога за раст инфлације – који захтева раст каматних стопа како би инфлација била обуздана, што добија облик доливања уља на ватру услед висине дугова, јер они тиме постају још скупљи за сервисирање – јесте све озбиљнија енергетска криза која не показује симптоме смиривања. Напротив. Нафта упорно држи цену од око 100 долара по барелу – с тенденцијом даљег раста услед пражњења стратешких резерви – несташица и последично поскупљење дизела представљају нов разлог за сукоб међу трансатлантским (НАТО) партнерима, док је ситуација на тржишту гаса у Европи још драматичнија јер тамо неће онај гас који могу да имају јефтино – наравно, руски – а скупљег нема у довољној количини.Тако да су складишта гаса у Европској унији на нивоу од тек 70-ак одсто попуњености капацитета (најмање икад у ово доба године, како објашњава магазин ”Економист”, указујући на октобарски просек изнад 90 одсто) а још је непријатније у Немачкој где је попуњено свега 57 одсто капацитета. А притом се због ситуације на Блиском истоку, упозорава ”Економист”, ”тек очекује велика несташица течног гаса”, са свим пропратним економским последицама. ”Енергетски цунами у Европи тек почиње”, сагласан је с овом прогнозом и Кирил Дмитријев, специјални представник председника Русије за инвестиције и економску сарадњу са страним државама.Цена гаса у Европи је, иначе, између 70 и 80 евра по мегаватчасу – поскупљење од око 150 одсто од почетка ове године када је износила 30-ак евра по мегаватчасу, односно незамисливих 7-8 пута више него пре него што су се одрекли руског гаса. А Урсула фон дер Лајен обећава да ће се држати плана да увоз руског гаса буде сведен на нулу, што значи да ће несташица и инфлација бити још и већи него данас.Магични новацНо поменути француски проблем знатно је комплекснији од инфлације изазване поскупљењем енергената.”Француска глад за ’магичним новцем’” – штампаним без покрића – ”ту земљу претворила је у дужничку бомбу”, објашњава ”Волстрит џорнал” како је ова земља доспела ”пред амбис опасне финансијске спирале” и ”постала једна од најслабијих карика у Европи”. А ”инвеститори се спремају да ствари постану још и горе”.Глобални феномен раста камата на државне обвезнице прошле недеље је у Француској произвео ”алармантан заокрет” јер су камате на њене 10-годишње обвезнице достигле вредност од око 5 одсто, највише још од 2002. године. С тим што је француски дуг тад износио 60 одсто њеног БДП-а, док је данас то дупло више, чак 120 одсто, а све ће постати и још горе – најављује ”Волстрит џорнал” – због огромног буџетског дефицита изнад 5 одсто и због тога што ће већ следеће године по знатно вишим каматним стопама морати да буде рефинансирано 380 милијарди дуга, односно чак билион у наредне три године.Француска је, замера јој ”Волстрит џорнал”, ”изгубила додир с фискалном реалношћу” и досад је ”пролазила с фискалним убиством” јер ”нико то није примећивао”. Али сада све стиже на наплату.Колико ће то коштати Француску? Шта њени проблеми значе за еврозону? И какав ће ефекат произвести комбинација енергетске и дужничке кризе? О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили аналитичар Бранко Павловић и економиста проф. др Иван Арнаутовић.

француска

2026

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, нови спутњик поредак с николом врзићем, коментари и аналитика, француска, свет – економија, економија