https://sputnikportal.rs/20261010/fosil-izumrlog-krokodila-pronadjen-u-krecnjaku-od-kojeg-je-izgradjena-velika-sfinga-1204259748.html
Фосил изумрлог крокодила пронађен у кречњаку од којег је изграђена Велика сфинга
Фосил изумрлог крокодила пронађен у кречњаку од којег је изграђена Велика сфинга
Sputnik Србија
Фосил до сада непознатог рода изумрлих крокодила пронађен је у кречњаку старом око 45 милиона година, од којег је касније исклесана Велика сфинга у Гизи, а... 10.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-10T21:30+0200
2026-10-10T21:30+0200
2026-10-10T21:30+0200
наука и технологија
наука и технологија
археологија
палеонтологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/09/1204260030_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_a9ed5c948dbc1a877eab0b97d9f45b90.png
Фосил лобање, којем недостаје врх њушке, првобитно је 1927. године идентификован као припадник рода Томистома, чији је једини данас живи представник распрострањен у југоисточној Азији, преноси Сајенс њуз.Међутим, нова истраживања показала су да фосил припада засебном, раније неописаном роду из породице гавијала. Научници су му дали име Херугавиалис цаиренсис, повезујући назив са египатским божанством Хорусом, које се доводи у везу са Великом сфингом.Палеонтолог Пол Берк из Природњачког музеја Шведске у Стокхолму проучавао је фосил 2023. године, током докторских студија на Универзитетском колеџу у Лондону. Он и његове колеге детаљно су анализирали лобању, укључујући унутрашњост мождане и носне шупљине, користећи тродимензионалне рендгенске методе.Поређењем добијених података са мерењима лобања живих и фосилних гавијала, истраживачи су закључили да се ради о посебној еволутивној грани.Према истраживачима, Херугавиалис је пре око 45 милиона година живео у приобалним водама океана Тетис, који је тада прекривао подручје северног Египта. За разлику од данашњих гавијала, који живе у слатким водама, ова изумрла животиња вероватно је ловила рибу у приобалним морским стаништима.Палеонтолог Калафалах Салих са Универзитета у Картуму оценио је да откриће указује на то да је еволуција гавијала и њихових сродника у Африци била сложенија него што се раније сматрало.Према његовим речима, Херугавиалис није блиско сродан другим познатим гавијалима из Африке и Средоземља, већ се вероватно рано одвојио од њихове еволутивне линије.Истраживање је објављено у научном часопису Ројал Сосајети Опен Сајенс.Данашњи гавијали препознатљиви су по дугим, уским њушкама и бројним оштрим зубима, а обе савремене врсте су угрожене. Научници истичу да проучавање њихових изумрлих сродника може допринети бољем разумевању историје ове групе гмизаваца.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, палеонтологија
наука и технологија, археологија, палеонтологија
Фосил изумрлог крокодила пронађен у кречњаку од којег је изграђена Велика сфинга
Фосил до сада непознатог рода изумрлих крокодила пронађен је у кречњаку старом око 45 милиона година, од којег је касније исклесана Велика сфинга у Гизи, а научници сматрају да би ово откриће могло да помогне у расветљавању еволуционе историје гмизавца из породице гавијала.
Фосил лобање, којем недостаје врх њушке, првобитно је 1927. године идентификован као припадник рода Томистома, чији је једини данас живи представник распрострањен у југоисточној Азији,
преноси Сајенс њуз.
Међутим, нова истраживања показала су да фосил припада засебном, раније неописаном роду из породице гавијала. Научници су му дали име Херугавиалис цаиренсис, повезујући назив са египатским божанством Хорусом, које се доводи у везу са Великом сфингом.
Палеонтолог Пол Берк из Природњачког музеја Шведске у Стокхолму проучавао је фосил 2023. године, током докторских студија на Универзитетском колеџу у Лондону. Он и његове колеге детаљно су анализирали лобању, укључујући унутрашњост мождане и носне шупљине, користећи тродимензионалне рендгенске методе.
Поређењем добијених података са мерењима лобања живих и фосилних гавијала, истраживачи су закључили да се ради о посебној еволутивној грани.
"Како смо напредовали током протеклих 100 година, добили смо толико нових метода које можемо да применимо како бисмо утврдили којој врсти припада овај фосил", рекао је Берк.
Према истраживачима, Херугавиалис је пре око 45 милиона година живео у приобалним водама океана Тетис, који је тада прекривао подручје северног Египта. За разлику од данашњих гавијала, који живе у слатким водама, ова изумрла животиња вероватно је ловила рибу у приобалним морским стаништима.
Палеонтолог Калафалах Салих са Универзитета у Картуму оценио је да откриће указује на то да је еволуција гавијала и њихових сродника у Африци била сложенија него што се раније сматрало.
Према његовим речима, Херугавиалис није блиско сродан другим познатим гавијалима из Африке и Средоземља, већ се вероватно рано одвојио од њихове еволутивне линије.
Истраживање је објављено у научном часопису Ројал Сосајети Опен Сајенс.
Данашњи гавијали препознатљиви су по дугим, уским њушкама и бројним оштрим зубима, а обе савремене врсте су угрожене. Научници истичу да проучавање њихових изумрлих сродника може допринети бољем разумевању историје ове групе гмизаваца.
