https://sputnikportal.rs/20261011/1204329158.html
Руси су стварали и музичку историју
Руси су стварали и музичку историју
Sputnik Србија
Ко су биле прве српске кнегиње, жупанице и краљице? Какве су биле њихове улоге у животу средњовековне Србије и колико су њихов живот, утицај и судбине... 11.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-11T16:00+0200
2026-10-11T16:00+0200
2026-10-11T16:00+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/0b/1204329000_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_8b4aebff713b16f3a492c213dcbef363.jpg
Руси су стварали и музичку историју
Sputnik Србија
Ко су биле прве српске кнегиње, жупанице и краљице? Какве су биле њихове улоге у животу средњовековне Србије и колико су њихов живот, утицај и судбине забележени у историјским изворима? Ово су нека од питања о којима разговарамо с ауторком књиге „Владарке из праискона“ Катарином Митровић.
Ko je нова добитница Нобелове награде за књижевност и о каквој је поезији реч, за „Орбиту културе“ објашњава књижевни критичар Петар Арбутина.
Шта су посетоци Руског дома могли да сазнају на предавању „Руска музика: странице историје“, какве су се све занимљиве појединости из живота ствараоца као што су Глинка, Чајковски, Рахмањинов, Прокофјев, Шчедрин нашле у кратким причама о животу и стваралаштву највећих руских композитора од средине 19. века до савременог доба, за Спутњик открива аутор предавања Михаил Бризгалов, генерални директор Руског националног музеја музике.
Чији су се и какви радови нашли на изложби „Владати линијом“, поставци радова лауреата награде за цртеж Фонда „Владимир Величковић“, да ли је цртеж скица будућег дела или јединствен ликовни рукопис уметника, како се замисао полако помаља у облику линије и зашто је реч о јединственој алхемији – открива један од лауреата ове награде, сликар Немања Мате Ђорђевић.
Зашто сматрају да је уметност врста мале мисије, посебно када се представља руска музичка традиција, какве утиске носе из Београда, у ком су наступали први пут – за Спутњик говоре млади руски музичари: сопран Арина Верјовкина, пијаниста Максим Милославски и кларинетиста Михаил Филимонцев.
Колико пута дневно меримо себе – тежину, кораке, сан, пулс, храну, изглед? Изложба „Мере тела“ Зорице Чолић и Тање Јуричан у Салону Музеја савремене уметности истражује како друштвене норме, технологија и страхови улазе под кожу и постају део нашег односа према сопственом телу. О томе шта све данас подразумевамо под „правом мером“ разговарамо с једном од ауторки Зорицом Чолић.
Ко су биле прве српске кнегиње, жупанице и краљице? Какве су биле њихове улоге у животу средњовековне Србије и колико су њихов живот, утицај и судбине забележени у историјским изворима? Ово су нека од питања о којима разговарамо с ауторком књиге „Владарке из праискона“ Катарином Митровић.Ko je нова добитница Нобелове награде за књижевност и о каквој је поезији реч, за „Орбиту културе“ објашњава књижевни критичар Петар Арбутина.Шта су посетоци Руског дома могли да сазнају на предавању „Руска музика: странице историје“, какве су се све занимљиве појединости из живота ствараоца као што су Глинка, Чајковски, Рахмањинов, Прокофјев, Шчедрин нашле у кратким причама о животу и стваралаштву највећих руских композитора од средине 19. века до савременог доба, за Спутњик открива аутор предавања Михаил Бризгалов, генерални директор Руског националног музеја музике.Чији су се и какви радови нашли на изложби „Владати линијом“, поставци радова лауреата награде за цртеж Фонда „Владимир Величковић“, да ли је цртеж скица будућег дела или јединствен ликовни рукопис уметника, како се замисао полако помаља у облику линије и зашто је реч о јединственој алхемији – открива један од лауреата ове награде, сликар Немања Мате Ђорђевић.Зашто сматрају да је уметност врста мале мисије, посебно када се представља руска музичка традиција, какве утиске носе из Београда, у ком су наступали први пут – за Спутњик говоре млади руски музичари: сопран Арина Верјовкина, пијаниста Максим Милославски и кларинетиста Михаил Филимонцев.Колико пута дневно меримо себе – тежину, кораке, сан, пулс, храну, изглед? Изложба „Мере тела“ Зорице Чолић и Тање Јуричан у Салону Музеја савремене уметности истражује како друштвене норме, технологија и страхови улазе под кожу и постају део нашег односа према сопственом телу. О томе шта све данас подразумевамо под „правом мером“ разговарамо с једном од ауторки Зорицом Чолић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Ко су биле прве српске кнегиње, жупанице и краљице? Какве су биле њихове улоге у животу средњовековне Србије и колико су њихов живот, утицај и судбине забележени у историјским изворима? Ово су нека од питања о којима разговарамо с ауторком књиге „Владарке из праискона“ Катарином Митровић.
Ko je нова добитница Нобелове награде за књижевност и о каквој је поезији реч, за „Орбиту културе“ објашњава књижевни критичар Петар Арбутина.
Шта су посетоци Руског дома могли да сазнају на предавању „Руска музика: странице историје“, какве су се све занимљиве појединости из живота ствараоца као што су Глинка, Чајковски, Рахмањинов, Прокофјев, Шчедрин нашле у кратким причама о животу и стваралаштву највећих руских композитора од средине 19. века до савременог доба, за Спутњик открива аутор предавања Михаил Бризгалов, генерални директор Руског националног музеја музике.
Чији су се и какви радови нашли на изложби „Владати линијом“, поставци радова лауреата награде за цртеж Фонда „Владимир Величковић“, да ли је цртеж скица будућег дела или јединствен ликовни рукопис уметника, како се замисао полако помаља у облику линије и зашто је реч о јединственој алхемији – открива један од лауреата ове награде, сликар Немања Мате Ђорђевић.
Зашто сматрају да је уметност врста мале мисије, посебно када се представља руска музичка традиција, какве утиске носе из Београда, у ком су наступали први пут – за Спутњик говоре млади руски музичари: сопран Арина Верјовкина, пијаниста Максим Милославски и кларинетиста Михаил Филимонцев.
Колико пута дневно меримо себе – тежину, кораке, сан, пулс, храну, изглед? Изложба „Мере тела“ Зорице Чолић и Тање Јуричан у Салону Музеја савремене уметности истражује како друштвене норме, технологија и страхови улазе под кожу и постају део нашег односа према сопственом телу. О томе шта све данас подразумевамо под „правом мером“ разговарамо с једном од ауторки Зорицом Чолић.
