https://sputnikportal.rs/20261011/direktor-svetske-banke-vodimo-razgovore-sa-30-do-40-zemalja-o-potencijalnoj-pomoci-1204317253.html
Директор Светске банке: Водимо разговоре са 30 до 40 земаља о потенцијалној помоћи
Директор Светске банке: Водимо разговоре са 30 до 40 земаља о потенцијалној помоћи
Sputnik Србија
Светска банка води разговоре са 30 до 40 земаља о потенцијалној помоћи у кризним ситуацијама како би им се помогло да се изборе са енергетским шоковима и... 11.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-11T12:30+0200
2026-10-11T12:30+0200
2026-10-11T12:30+0200
економија
свет – економија
банке и берза
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/11/1178413203_0:320:3073:2048_1920x0_80_0_0_be7ecdf03401d9faa0e47dc0cd1992a5.jpg
Он је додао да се глобална економија показала прилично отпорном, делом захваљујући великим улагањима у вештачку интелигенцију и прилагођавањима понуде и потражње за нафтом, због чега је мало земаља затражило почетних 25 милијарди долара кризних средстава која је Светска банка ставила на располагање када је рат почео крајем фебруара.Притисак на земље у развојуПрема његовим речима, нагли раст цена дизела и вештачког ђубрива, као и други фактори, укључујући претећи временски феномен „супер Ел Нињо“, повећавају, међутим, изазове са којима се суочавају земље у развоју.Банга је то изјавио уочи овогодишњих годишњих састанака Међународног монетарног фонда (ММФ) и Светске банке.Многе земље у развоју тешко су погођене наглим растом цена енергената и високим каматним стопама које су повећале трошкове задуживања у тренутку када су њихове фискалне касе и даље исцрпљене мерама предузетим током пандемије ковида 19 и наглим растом инфлације.Процене Светске банке показују да земље у развоју дугују страним повериоцима око 400 милијарди долара у 2026. години, при чему само отплата камата чини трећину тог износа.Банга је указао да је више земаља показало интересовање за пренамену постојећих пројеката него за коришћење механизама за хитну помоћ током кризе ради решавања проблема са ликвидношћу.Ако би се ситуација погоршала, Банка би могла да стави на располагање чак 100 милијарди долара, што премашује износ од 70 милијарди долара пласиран током пандемије.Рекордни прилив приватног капиталаСветска банка је прошлог месеца објавила да је привукла рекордних 112 милијарди долара приватног капитала у години која је завршена у јуну, у поређењу са 69 милијарди годину дана раније, што је више него троструко више од укупног износа из 2022. године, пре него што је Банга преузео дужност председника.Он је изразио очекивање да ће се у наредним годинама наставити раст прилива приватног капитала.Банга је додао да је раст приватног капитала такође био регионално распрострањен, са највећим повећањем забележеним у Латинској Америци и Карибима, који су чинили 36,3 милијарде долара од укупног износа прошле године, а за њима следе Европа и Централна Азија са 21,3 милијарде долара, затим Јужна Азија са 19,2 и Африка са 22 милијарде.Десет земаља прималаца су Бразил, Индија, Турска, Румунија, Нигерија, Аргентина, Јужна Африка, Бангладеш, Мексико и Чиле, саопштила је Светска банка.Сарадња са ММФ-ом на решавању дугаБанга је напоменуо да Светска банка и ММФ раде заједно на решавању високог нивоа дуга који мучи многе земље у развоју кроз низ иницијатива, укључујући напоре за повећање прикупљања домаћих прихода земаља.Светска банка је већ успоставила неке замене дуга за развој за Анголу и Обалу Слоноваче, и гаранцију засновану на портфолију за Аргентину, и ради на више од десетак пројеката.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет – економија, банке и берза
свет – економија, банке и берза
Директор Светске банке: Водимо разговоре са 30 до 40 земаља о потенцијалној помоћи
Светска банка води разговоре са 30 до 40 земаља о потенцијалној помоћи у кризним ситуацијама како би им се помогло да се изборе са енергетским шоковима и растом цена изазваним ратом на Блиском истоку, изјавио је данас њен председник Аџај Банга.
Он је додао да се глобална економија показала прилично отпорном, делом захваљујући великим улагањима у вештачку интелигенцију и прилагођавањима понуде и потражње за нафтом, због чега је мало земаља затражило почетних 25 милијарди долара кризних средстава која је Светска банка ставила на располагање када је рат почео крајем фебруара.
Притисак на земље у развоју
Према његовим речима, нагли раст цена дизела и вештачког ђубрива, као и други фактори, укључујући претећи временски феномен „супер Ел Нињо“, повећавају, међутим, изазове са којима се суочавају земље у развоју.
Банга је то изјавио уочи овогодишњих годишњих састанака Међународног монетарног фонда (ММФ) и Светске банке.
„Постоји притисак, тако да мислим да ће се можда у наредним месецима више земаља обратити за део тих првих 50 до 60 милијарди долара“, рекао је он, мислећи на почетних 25 милијарди плус додатних 35 милијарди долара којима земље могу да приступе преусмеравањем средстава са већ одобрених пројеката Светске банке.
Многе земље у развоју тешко су погођене наглим растом цена енергената и високим каматним стопама које су повећале трошкове задуживања у тренутку када су њихове фискалне касе и даље исцрпљене мерама предузетим током пандемије ковида 19 и наглим растом инфлације.
Процене Светске банке показују да земље у развоју дугују страним повериоцима око 400 милијарди долара у 2026. години, при чему само отплата камата чини трећину тог износа.
Банга је указао да је више земаља показало интересовање за пренамену постојећих пројеката него за коришћење механизама за хитну помоћ током кризе ради решавања проблема са ликвидношћу.
Ако би се ситуација погоршала, Банка би могла да стави на располагање чак 100 милијарди долара, што премашује износ од 70 милијарди долара пласиран током пандемије.
Рекордни прилив приватног капитала
Светска банка је прошлог месеца објавила да је привукла рекордних 112 милијарди долара приватног капитала у години која је завршена у јуну, у поређењу са 69 милијарди годину дана раније, што је више него троструко више од укупног износа из 2022. године, пре него што је Банга преузео дужност председника.
Он је изразио очекивање да ће се у наредним годинама наставити раст прилива приватног капитала.
Банга је додао да је раст приватног капитала такође био регионално распрострањен, са највећим повећањем забележеним у Латинској Америци и Карибима, који су чинили 36,3 милијарде долара од укупног износа прошле године, а за њима следе Европа и Централна Азија са 21,3 милијарде долара, затим Јужна Азија са 19,2 и Африка са 22 милијарде.
Десет земаља прималаца су Бразил, Индија, Турска, Румунија, Нигерија, Аргентина, Јужна Африка, Бангладеш, Мексико и Чиле, саопштила је Светска банка.
Сарадња са ММФ-ом на решавању дуга
Банга је напоменуо да Светска банка и ММФ раде заједно на решавању високог нивоа дуга који мучи многе земље у развоју кроз низ иницијатива, укључујући напоре за повећање прикупљања домаћих прихода земаља.
Светска банка је већ успоставила неке замене дуга за развој за Анголу и Обалу Слоноваче, и гаранцију засновану на портфолију за Аргентину, и ради на више од десетак пројеката.
